U prestoničkom hotelu „Kasina“, pred vratima sobe 308, sa pogledom na Terazije stoji pločica na kojoj piše „U ovoj sobi boravi Nikola Malović, nagrađivani srpski pisac iz Boke Kotorske.“ Rođen je u Kotoru, a njegova porodica već nekoliko vekova i pored primamljivih talasa Jadrana ostaje usidrena u Boki Kotorskoj, jedinom fjordu na Mediteranu. „Lutajući bokelj“ i „Jedro nade“ objavila je izdavačka kuća Laguna. Dobitnik je više nagrada među kojima se izdvajaju „Pero despota Stefana Lazarevića“, „Borisav Stanković“, „Pečat vremena“ i „Branko Ćopić“. Prva rečenica romana „Lutajući bokelj“ za koji je dobio nagradu „Borislav Pekić“, „Još uvijek mislim na srpskom.“ odzvanja u ušima i stanuje u umu i srcima svih slobodnih. Malovićevev rad prevođen je na ruski, engleski, poljski i bugarski jezik.

U ovom intervjuu Malović govori o svom delu, temama o kojima piše, srpskom jeziku i jednoj kultnoj knjižari u Boki.

Izvor: Televizija Hram