Slavni norveški pisac Ju Nesbe izazvao euforiju među Beograđanima, koji su u ponedeljak 7. maja satima čekali susret s njim. „U knjigama čitaocima ne nudim ono što žele, već ono što nisu ni znali da žele.“

Armija beogradskih čitalaca je satima u euforičnom raspoloženju iščekivala dugo najavljivani susret sa Juom Nesbeom, koji je konačno prispeo u, davno obećanu, prvu „zvaničnu“ posetu Beogradu. Slavni norveški pisac susreo se sa obožavaocima u knjižari Delfi u Studentskom kulturnom centru, gde je Laguna prethodno upriličila i njegov susret s novinarima - dok su se istovremeno fanovi, s knjigama za potpis „nagotovs“, već strateški raspoređivali od ulaza u knjižaru pa sve do Nemanjine ulice.

Nesbe je juče obradovao beogradsku publiku otkrivši da upravo piše još jedan roman o Hariju Huleu, iako se godinama govorilo o kraju tog megapopularnog serijala. Uz jedanaest romana o problematičnom inspektoru, Laguna je objavila još pet Juovih knjiga, a poslednji je prevod „Magbeta“. Roman objavljen u sklopu edicije „Hogart Šekspir“ - u kojoj proslavljeni svetski pisci nanovo interpretiraju dela engleskog barda, moderna je, prepoznatljivo „nesbeovska“ verzija čuvene Šekspirove tragedije. Pisac je danas otkrio da je njegov prvobitni odgovor na ponudu da nanovo ispriča Šekspira bio „ne, hvala“, ali da se ipak predomislio. No predomišljanja nije bilo kada je reč o odabiru predloška te je Ju, budući da je bio u prilici da ga sam bira - bez dvoumljenja odabrao upravo „Magbeta“.

„Mi u Norveškoj nemamo tako blizak odnos prema Šekspiru kao, recimo, prema Ibzenu,“, rekao je Nesbe, „ali 'Magbet' je delo sa kojim sam se najpre susreo pogledavši, kao tinejdžer, film Polanskog. I te kako je ostavilo utisak na mene, čak bi se moglo reći da je moj Hari Hule donekle, izdaleka, stvaran po ugledu na Magbeta. Šekspirov najkraći komad u mojoj verziji je postao roman od preko pet stotina strana. Pošto sam odmah odbacio ideju o pokušajima da budem 'novi Šekspir', bavio sam se samom strukturom, skeletom priče, koji sam popunjavao svojim stilom i na kome sam zasnovao svoj romaneskni univerzum. Vrlo je mračan i u originalu i u mojoj interpretaciji, ali greška je nazivati ga 'najkrvavijim Šekspirovim komadom' jer je - tek četvrti po broju leševa!“

Ledi Magbet i naslovni junak dela, po Nesbeu, nalik su na Boni i Klajda, a „Magbet“ je za njega pre svega ljubavna priča koja se bavi ljudskim udesom i pojedinačnom sudbinom - kako kod Šekspira tako i kod njega.

Nesbe je otkrio kako je počeo da piše tek u srednjim tridesetim, posle započetih karijera fudbalera, brokera, i paralelno sa karijerom uspešnog muzičara. No, pisanje se pokazalo kao prirodno stanje, te spisateljskoj karijeri ne vidi kraj, za razliku od prethodnih.

„Ne verujem baš ni u sudbinu, ali ni u slobodnu volju, počeo sam i nastavio da pišem jer to volim“, ispričao je pisac. „Pišem ono što bih ja voleo da čitam, o onome što mene lično fascinira, poput zla ili slobode volje. Ne pratim reakcije ili zahteve čitalaca dok pišem, trudim se da izbegnem i dodir sa njima. Ne želim da im ponudim ono što žele, već nešto za šta nisu ni znali da žele!“

Ne piše, kako kaže, ni iz potrebe da komentariše društvo, ali nemoguće je pisati bez pozadine.

„Oslo je svakako dosta mračniji grad u mojim knjigama nego u realnosti“, objašnjava Ju.  „Često kažu da u mojim romanima ima više ubistava nego u 'pravom' Oslu za pola veka, i istina je da je moj grad u romanima neka verzija Gotam Sitija.“

Norveški pisac je rekao da i u njegovoj zemlji mladi manje čitaju, no da to ne znači nužno da oni konzumiraju manje priča:

„Filmovi, igrice, muzika, sve je to zasnovano na pričama i ne smatram da njih 'iščitavamo' isključivo iz romana. Ljudi gledaju filmove zasnovane na romanima, i sam takve volim. Eto kod vas, u Srbiji, otvara se više knjižara no što ih se zatvara i čestitam vam, to je prava retkost i ohrabrujuće je!“

Nesbe, koji je već u utorak 8. maja, otputovao u Hrvatsku, sa novinarima u Beogradu pozdravio se uz obećanje da će na svetskom prvenstvu u fudbalu, na koje se njegova Norveška nije plasirala, navijati za Brazil i za - Srbiju!

„Sneško“ još na čekanju

Na opasku da film „Sneško“, snimljen sa velikim ambicijama - i ispraćen uz bolan fijasko, po njegovom možda najpopularnijem trileru - uopšte ne liči na njegov roman, Nesbe je rekao da film još nije pogledao.

„Reditelj Tomas Alfredson mi je iskreno rekao da ne želi da prati roman i poštujem tu odluku, on je sjajan reditelj, ja sam napisao roman, a njegov posao je bio da napravi film. Pogledaću ga nekad, a svakako ću rado prodati prava i za još neki naslov, pa makar tek svaki jedanaesti film bio uspešan...“

Sećanja na Beograd

Nesbe se prisetio kako je pre 40 godina putovao „inter-rejlom“ kroz ove krajeve sa drugarom, čije je ime docnije poneo jedan od junaka serijala o Hariju Huleu, taksista Epštajn.

„Usred noći smo negde u Sloveniji odlučili da promenimo voz i umesto u Grčkoj, završili smo u Beogradu, a posle smo posetili i jugoslovensko primorje. I sada, četiri decenije posle te naše neplanirane posete Beogradu, pogled na ovdašnju železničku stanicu probudio je u meni emocije“,

ispričao je pisac, veliki ljubitelj slobodnog penjanja, koji je u ponedeljak pre podne tri i po sata proveo penjući se uz stenu u Topčideru.

Autor: M. Mirković
Izvor: Novosti