U poslednje vreme dosta se priča o minimalizmu i o tome da treba da vodimo računa o količini stvari koje imamo, ali i o broju knjiga koje posedujemo. Ideja da moramo da pazimo koliko knjiga imamo zaista je stresna, pogotovo za knjigoljupce. Postoji toliko dobrih knjiga na svetu, i iako znamo da nećemo uspeti sve da ih pročitamo, to nas ne sprečava da pokušavamo.

Međutim, ljubitelji čitanja će biti srećni kada čuju da postoji teorija koja tvrdi da je bolje da posedujemo što više knjiga. Autor i statističar Nasim Taleb Nikolas u svom bestseleru „Crni labud“ nas savetuje da posedujemo više knjiga nego što za života možemo da pročitamo!

Ova teorija se zasniva na konceptu „antibiblioteke“. Ovaj izraz ne označava bojkot biblioteka, već označava pažljivo održavanje kućne biblioteke koja vas podseća na vaša ograničenja i koja, svojom veličinom, služi kao podsetnik na stvari koje još uvek ne znate o svetu i sebi.

Na primer, da li ste znali da je Umberto Eko u svojoj ličnoj biblioteci imao preko 30.000 knjiga? Za života nije uspeo da pročita svih 30.000 naslova, ali se iza toga krije drugi razlog. Sve te knjige podsećale su ga na to šta sve treba da nauči i razume, svi ti naslovi činili su da Eko svaki dan želi da napreduje i uči. Knjige su mu proširile um i pogled na svet – nije želeo da se zadovolji znanjem koje je imao, već je želeo da ga svaka nepročitana knjiga motiviše da uči, da napreduje i posmatra svet iz različitih uglova.

Dobra vest je da nepročitane knjige imaju isti uticaj i na prosečne čitoce. Posebno je važno da deca odrastaju okružena knjigama koje služe kao podsetnik na svetove, priče, živote i ljude sa kojima se ne susrećemo u svakodnevnom životu. To je moć koju knjige imaju – ne samo da proširuju naše vidike, već i naš svet, podsećajući nas na stvari koje se odvijaju izvan naša četiri zida.

Dakle, sledeći put kada vas neko prekori što imate mnogo knjiga, samo im kažite da vas vaša „antibiblioteka“ čini pametnijim.

Izvor: betterreading.com.au
Prevod: Lidija Janjić