Neprikosnoveno svedočanstvo o Holokaustu – „Poslednja stanica Aušvic“ u prodaji od ponedeljka 12. oktobra
Godine 1943, na početku nemačke okupacije, Edi de Vind radio je kao lekar u Vesterborku, holandskom tranzitnom logoru. Nacisti su mu tamo odveli majku, ali je Jevrejski savet uveravao Edija da će je osloboditi ako nastavi da radi za njih. Kasnije je saznao da su je već prebacili u Aušvic.
U Vesterborku se zaljubio u ženu po imenu Fridel i venčao s njom. Godinu dana kasnije deportovali su ih u Aušvic. Po dolasku, Fridel i Edija su razdvojili. Edi je u jednoj baraci radio kao bolničar, dok je Fridel u obližnjem bloku bila prepuštena nemilosti nacističkih eksperimentatora. Koristeći svaki trenutak da krišom porazgovara sa svojom voljenom, Edi je čeznuo za danom kad će zajedno biti slobodni.
Napisana u samom logoru u nedeljama nakon što ga je Crvena armija oslobodila, „Poslednja stanica Aušvic“ predstavlja veran opis Edijevih dana provedenih u Aušvicu. Njegova snažna poetična proza pruža jedinstven uvid u užase s kojima se suočio u koncentracionom logoru.
Obogaćeni fotografijama iz Edijevog života pre, tokom i posle Holokausta, ovi potresni memoari objedinjuju dirljivu ljubavnu priču, detaljan prikaz zverstava Aušvica i inteligentnu raspravu o snazi ljudskog duha.
„Poslednja stanica Aušvic“ objavljena je na holandskom jeziku u februaru 1946. Koliko je poznato, to je jedina knjiga koja je cela napisana u Aušvicu. Edi de Vind (1916–1987) bio je poslednji jevrejski lekar koji je tokom Drugog svetskog rata diplomirao na Univerzitetu u Lajdenu u Holandiji. Dobrovoljno se javio da radi u logoru Vesterbork zbog lažnog obećanja da će mu majka, koju su Nemci odveli, biti pošteđena deportacije. Tamo se upoznao i venčao sa svojom prvom suprugom Fridel. Oboje su 1943. deportovani u Aušvic. U leto 1945. De Vind se vratio u Holandiju i specijalizirao psihijatriju i psihoanalizu. Godine 1949. objavio je svoj čuveni članak „Suočavanje sa smrću“, u kom je predstavio teoriju o sindromu koncentracionog logora.
Ispovest o životu i preživljavanju u logoru, knjigu „Poslednja stanica Aušvic“, možete pronaći od ponedeljka 12. oktobra u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
U Vesterborku se zaljubio u ženu po imenu Fridel i venčao s njom. Godinu dana kasnije deportovali su ih u Aušvic. Po dolasku, Fridel i Edija su razdvojili. Edi je u jednoj baraci radio kao bolničar, dok je Fridel u obližnjem bloku bila prepuštena nemilosti nacističkih eksperimentatora. Koristeći svaki trenutak da krišom porazgovara sa svojom voljenom, Edi je čeznuo za danom kad će zajedno biti slobodni.
Napisana u samom logoru u nedeljama nakon što ga je Crvena armija oslobodila, „Poslednja stanica Aušvic“ predstavlja veran opis Edijevih dana provedenih u Aušvicu. Njegova snažna poetična proza pruža jedinstven uvid u užase s kojima se suočio u koncentracionom logoru.
Obogaćeni fotografijama iz Edijevog života pre, tokom i posle Holokausta, ovi potresni memoari objedinjuju dirljivu ljubavnu priču, detaljan prikaz zverstava Aušvica i inteligentnu raspravu o snazi ljudskog duha.
„Poslednja stanica Aušvic“ objavljena je na holandskom jeziku u februaru 1946. Koliko je poznato, to je jedina knjiga koja je cela napisana u Aušvicu. Edi de Vind (1916–1987) bio je poslednji jevrejski lekar koji je tokom Drugog svetskog rata diplomirao na Univerzitetu u Lajdenu u Holandiji. Dobrovoljno se javio da radi u logoru Vesterbork zbog lažnog obećanja da će mu majka, koju su Nemci odveli, biti pošteđena deportacije. Tamo se upoznao i venčao sa svojom prvom suprugom Fridel. Oboje su 1943. deportovani u Aušvic. U leto 1945. De Vind se vratio u Holandiju i specijalizirao psihijatriju i psihoanalizu. Godine 1949. objavio je svoj čuveni članak „Suočavanje sa smrću“, u kom je predstavio teoriju o sindromu koncentracionog logora.
Ispovest o životu i preživljavanju u logoru, knjigu „Poslednja stanica Aušvic“, možete pronaći od ponedeljka 12. oktobra u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
