Nele Karajlić o životu u bivšoj SFRJ
Nele Karajlić iliti Nenad Janković na ovogodišnjem sajmu knjiga predstavio je treći nastavak knjige „Solunska 28 – O seksu, drogi i rokenrolu“, a za N1 kaže da ona govori o najlepšem periodu bivše Jugoslavije, a to su osamdesete godine prošlog veka, kada je došlo do eksplozije popularne kulture.
„U početku mi je bila glavna intriga kako opstanu film, književnost, muzika, a temelji toga u nekoj društvenoj zajednici potpuno nestanu. Time sam se bavio na neki sebi svojstven nadrealan način“, navodi on u Danu uživo.
Dodaje da kulturni fenomeni iz bivše Jugoslavije i danas funkcionišu u različitim njenim delovima, „to znači da jedna Jugoslavija funkcioniše, kao da raspada nije ni bilo, i ako taj deo gledate, nije ga ni bilo“.
„Ako to posmatrate sa političke, društvene, vojne strane, onda je raspad bio katastrofalan“, ističe.
Kaže da je (njegova) porodica Janković živela u Solunskoj 28, u kući koja je podignuta krajem 19. veka, kao i da je u Jugoslaviji došlo do eksplozije rokenrola, jer je ona sama po sebi imala izuzetno talentovane umetnike.
„Taj cunami zapadne popularne kulture zapljusnuo je ceo svet, a ne samo Jugoslaviju. Rok muzika je jedina muzička forma u istoriji ljudskog roda koja je bila toliko jaka da je onima koji su je voleli menjala život“, ocenio je.
Na pitanje šta danas sluša, kaže da je svaštar – od grupa iz Afrike, preko Mocarta do rokenrola – „jedino što ne slušam, ne slušam sebe“.
A da li bi nadrealisti danas bili tako popularni kao krajem osamdesetih i početkom devedesetih, kaže da bi im jako bilo teško da danas stignu stvarnost.
Dodaje da kulturni fenomeni iz bivše Jugoslavije i danas funkcionišu u različitim njenim delovima, „to znači da jedna Jugoslavija funkcioniše, kao da raspada nije ni bilo, i ako taj deo gledate, nije ga ni bilo“.
„Ako to posmatrate sa političke, društvene, vojne strane, onda je raspad bio katastrofalan“, ističe.
Kaže da je (njegova) porodica Janković živela u Solunskoj 28, u kući koja je podignuta krajem 19. veka, kao i da je u Jugoslaviji došlo do eksplozije rokenrola, jer je ona sama po sebi imala izuzetno talentovane umetnike.
„Taj cunami zapadne popularne kulture zapljusnuo je ceo svet, a ne samo Jugoslaviju. Rok muzika je jedina muzička forma u istoriji ljudskog roda koja je bila toliko jaka da je onima koji su je voleli menjala život“, ocenio je.
Na pitanje šta danas sluša, kaže da je svaštar – od grupa iz Afrike, preko Mocarta do rokenrola – „jedino što ne slušam, ne slušam sebe“.
A da li bi nadrealisti danas bili tako popularni kao krajem osamdesetih i početkom devedesetih, kaže da bi im jako bilo teško da danas stignu stvarnost.
„Početkom devedesetih imali smo dovoljno vremena. Zakuva se u petak, vi već u ponedeljak imate emisiju i emitujete je u utorak. Danas se zakuva u petak, i u petak uveče se već reši ili se još više zakomplikuje za subotu, tako da nadrealisti ne bi mogli da stignu ovaj tempo“, navodi.
Kaže da je nadrealizam toliko preuzeo realnost „da ne možete da razlučite ko se ovde šali a ko ozbiljno misli“.
Čitaoci će moći sa Neletom Karajlićem da se druže u subotu na Sajmu knjiga na štandu Lagune, a on o trećem i poslednjem nastavku svoje trilogije kaže da je on lep „ne samo zato što krije u sebi neke ljubavne priče i sve zavrzlame koje smo živeli, već što govori i o periodu rasterećenom ratova, stresa, kada se živeo jedan svoj život“.
„Bez obzira da li je bilo realno ili ne. Što kaže pesma: ‘Ako su to sve bile laži, lažimo se’“, uz osmeh završava Karajlić.
Izvor: N1
Kaže da je nadrealizam toliko preuzeo realnost „da ne možete da razlučite ko se ovde šali a ko ozbiljno misli“.
Čitaoci će moći sa Neletom Karajlićem da se druže u subotu na Sajmu knjiga na štandu Lagune, a on o trećem i poslednjem nastavku svoje trilogije kaže da je on lep „ne samo zato što krije u sebi neke ljubavne priče i sve zavrzlame koje smo živeli, već što govori i o periodu rasterećenom ratova, stresa, kada se živeo jedan svoj život“.
„Bez obzira da li je bilo realno ili ne. Što kaže pesma: ‘Ako su to sve bile laži, lažimo se’“, uz osmeh završava Karajlić.
Izvor: N1
Autor: Dr Nele Karajlić
