Nel Frizel: zbog čega je potrebno da razgovaramo o životu u godinama „fluksa“
„Raskinula sam sa dečkom i onda je nastupio potpuni haos. U dvadesetosmoj godini je nastupio katastrofalan period, haos i u privatnom i u profesionalnom životu, promene i transformacije“, kaže Nel Frizel, danas tridesetšestogodišnjakinja.
„Odbacila sam sigurnost veze, suočila se sa konačnošću moje plodnosti, s vremena na vreme se ponašala bezbrižno do izopačenosti i konačno prigrlila potpuno nov identitet.“ Budućnost koju je gradila i zamišljala sa bivšim dečkom, sa kojim se rastala posle šest godina, zamenilo je bezbroj mogućnosti samačkog života, ali je takođe u prvi plan izbilo i metaforično otkucavanje biološkog časovnika.
Da li želi dete, ako želi – kada, kako, zašto i sa kim?
Adolescencija i menopauza predstavljaju monumentalne periode u životu žene, ali ne postoji termin koji opisuje ono što se dešava u međuvremenu. Zbog toga je autorka Nel Frizer na sebe preuzela odgovoran zadatak i kreirala „lingvističku scenografiju“ za ove bezimene, ali jednako važne godine. Odlučila se da ih nazove godine fluksa.
„Dopada mi se to što ova reč odlično oslikava psihološki haos, fiziološka ograničenja i emocionalna previranja koja doživljavamo između perioda adolescencije i srednjeg životnog doba.“ Kaže Nel, koja istražuje fluks u svojoj novoj knjizi pod nazivom „Godine panike: izlasci, nedoumice i odluka nad odlukama“.
Autorka ističe da su izbori koje pravimo od svojih dvadesetih do ranih četrdesetih godina najčešće uslovljeni jednim pitanjem: da li bi trebalo da imamo dete. Ovo pitanje direktno utiče na sve aspekte naših života, uključujući to sa kim ćemo izlaziti, kakav posao ćemo raditi i gde ćemo živeti.
Njen lični fluks pokrenuo je kraj šestogodišnje veze. Za osobu koja je inače bila sklona zamišljanju katastrofalnih ishoda, osećanje panike uvećala je činjenica da je njena majka prošla kroz menopauzu u četrdesetoj godini.
„Svakog meseca kada bih dobila menstruaciju pomislila bih: ’Nestade još jedna potencijalna budućnost’, i nisam znala koliko mi je još tih jajnih ćelija ostalo, ali drago mi je što me je to nateralo da donesem odluku“, kaže Nel, koja danas živi u Oksfordu sa partnerom, Nikom i njihovim trogodišnjim sinom.
Majčinstvo autorki nije donelo otkrovenje, ali ju je podstaklo na razmišljanje do koje mere preterujemo sa preispitivanjem odluke o roditeljstvu.
„Ponekad je potrebno da se izmaknete kako biste zaista videli ono što vam se nadvija nad glavom, i što sam se više udaljavala od sebe kao dvadesetosmogodišnjakinje, to mi je bivalo jasnije da je majčinstvo deo mog života.“ kaže autorka.
„Ali, nije samo pitanje kompromisa koje majčinstvo podrazumeva i činjenice da su muškarci u mom životu bili uslovljeni da razmišljaju o plodnosti, već je pitanje i načina na koji razmišljamo o poželjnosti žena i majčinskoj ljubavi. Sva ta razmišljanja iz korena su promenila moj život, a ja nisam bila spremna na tu promenu.“
Kroz čitavu knjigu, Nel nesebično i brutalno iskreno deli sa čitaocima anegdote iz sopstvenog fluksa, počev od vezica unapred osuđenih na propast, preko tortura rođendana, svadbi i babinja, do komplikovanog ulaska u ulogu majke. Pored toga, autorka istražuje i šire društvene fenomene.
„Još uvek smatram da je kontracepcija duboko uznemirujući, seksistički fenomen“, kaže autorka. „Prosečni troškovi brige o detetu su neodrživi, a stopa uspešnih intervencija u smislu zamrzavanja jajnih ćelija i veštačke oplodnje mnogo je niža nego što sam mislila.“ Kad je reč o te dve stvari, brojevi govore za sebe: godišnja cena poludnevnog boravka u vrtiću iznosi 6800 funti, a četiri od pet pokušaja veštačke oplodnje ne uspeva – prema zvaničnim podacima nadležnih institucija.
„Na prvi pogled može da izgleda kao da ovo nema mnogo veze jedno sa drugim, ali sve zajedno vodi u jedan isti zastrašujući fluks, tako da je teško boriti se sa svim tim u isto vreme“, kaže autorka. „A ja sam bela, obrazovana žena, privilegovana u svakom smislu. Kako li je nekom tamnije puti ili nekom sa malim prihodima, samohranim roditeljima ili pripadncima LGBTQ populacije?“
Iako je Nelin fluks rezultirao materinstvom, to nije poenta ove knjige. „Nadam se da će se ljudi koji nemaju decu, bilo zato što su tako odlučili ili iz nekog drugog razloga, takođe pronaći u ovoj knjizi, jer na moje veliko iznenađenje, ljudi od kojih sam to najmanje očekivala, koji vode potpuno drugačiji život od mog, kažu da su se pronašli u stvarima o kojima pišem“, kaže autorka.
Nel je tek nedavno počela iskreno da razgovara sa svojim prijateljima o ovoj temi.
„Ja nemam dlake na jeziku, mogu da pričam o svemu, nikada se nisam libila da govorim čak i o najodbojnijim temama u vezi sa ljudskim telom, ali bilo mi je neprijatno, još uvek je, da postavim ljudima pitanje: ’Želite li da imate bebu?’ To je tako teško pitanje.“
„Samo neki ljudi imaju pravo, u određenim okolnostima da postavljaju to pitanje, ali smatram da bi ljudi trebalo da se osećaju slobodnije da razgovaraju o tome. Izgleda kao da svi okolišamo oko nečega što je osnovno za način na koji živimo svoje živote.“
„Iznositi svoja osećanja čitavom svetu na uvid može da bude zastrašujuće, ali zdravo je jasno reći šta želimo.“
Autor: Suzan Grifin
Izvor: metro.co.uk
Prevod: Maja Horvat
Photo: Phillipa James
„Odbacila sam sigurnost veze, suočila se sa konačnošću moje plodnosti, s vremena na vreme se ponašala bezbrižno do izopačenosti i konačno prigrlila potpuno nov identitet.“ Budućnost koju je gradila i zamišljala sa bivšim dečkom, sa kojim se rastala posle šest godina, zamenilo je bezbroj mogućnosti samačkog života, ali je takođe u prvi plan izbilo i metaforično otkucavanje biološkog časovnika.
Da li želi dete, ako želi – kada, kako, zašto i sa kim?
Adolescencija i menopauza predstavljaju monumentalne periode u životu žene, ali ne postoji termin koji opisuje ono što se dešava u međuvremenu. Zbog toga je autorka Nel Frizer na sebe preuzela odgovoran zadatak i kreirala „lingvističku scenografiju“ za ove bezimene, ali jednako važne godine. Odlučila se da ih nazove godine fluksa.
„Dopada mi se to što ova reč odlično oslikava psihološki haos, fiziološka ograničenja i emocionalna previranja koja doživljavamo između perioda adolescencije i srednjeg životnog doba.“ Kaže Nel, koja istražuje fluks u svojoj novoj knjizi pod nazivom „Godine panike: izlasci, nedoumice i odluka nad odlukama“.
Autorka ističe da su izbori koje pravimo od svojih dvadesetih do ranih četrdesetih godina najčešće uslovljeni jednim pitanjem: da li bi trebalo da imamo dete. Ovo pitanje direktno utiče na sve aspekte naših života, uključujući to sa kim ćemo izlaziti, kakav posao ćemo raditi i gde ćemo živeti.
Njen lični fluks pokrenuo je kraj šestogodišnje veze. Za osobu koja je inače bila sklona zamišljanju katastrofalnih ishoda, osećanje panike uvećala je činjenica da je njena majka prošla kroz menopauzu u četrdesetoj godini.
„Svakog meseca kada bih dobila menstruaciju pomislila bih: ’Nestade još jedna potencijalna budućnost’, i nisam znala koliko mi je još tih jajnih ćelija ostalo, ali drago mi je što me je to nateralo da donesem odluku“, kaže Nel, koja danas živi u Oksfordu sa partnerom, Nikom i njihovim trogodišnjim sinom.
Majčinstvo autorki nije donelo otkrovenje, ali ju je podstaklo na razmišljanje do koje mere preterujemo sa preispitivanjem odluke o roditeljstvu.
„Ponekad je potrebno da se izmaknete kako biste zaista videli ono što vam se nadvija nad glavom, i što sam se više udaljavala od sebe kao dvadesetosmogodišnjakinje, to mi je bivalo jasnije da je majčinstvo deo mog života.“ kaže autorka.
„Ali, nije samo pitanje kompromisa koje majčinstvo podrazumeva i činjenice da su muškarci u mom životu bili uslovljeni da razmišljaju o plodnosti, već je pitanje i načina na koji razmišljamo o poželjnosti žena i majčinskoj ljubavi. Sva ta razmišljanja iz korena su promenila moj život, a ja nisam bila spremna na tu promenu.“
Kroz čitavu knjigu, Nel nesebično i brutalno iskreno deli sa čitaocima anegdote iz sopstvenog fluksa, počev od vezica unapred osuđenih na propast, preko tortura rođendana, svadbi i babinja, do komplikovanog ulaska u ulogu majke. Pored toga, autorka istražuje i šire društvene fenomene.
„Još uvek smatram da je kontracepcija duboko uznemirujući, seksistički fenomen“, kaže autorka. „Prosečni troškovi brige o detetu su neodrživi, a stopa uspešnih intervencija u smislu zamrzavanja jajnih ćelija i veštačke oplodnje mnogo je niža nego što sam mislila.“ Kad je reč o te dve stvari, brojevi govore za sebe: godišnja cena poludnevnog boravka u vrtiću iznosi 6800 funti, a četiri od pet pokušaja veštačke oplodnje ne uspeva – prema zvaničnim podacima nadležnih institucija.
„Na prvi pogled može da izgleda kao da ovo nema mnogo veze jedno sa drugim, ali sve zajedno vodi u jedan isti zastrašujući fluks, tako da je teško boriti se sa svim tim u isto vreme“, kaže autorka. „A ja sam bela, obrazovana žena, privilegovana u svakom smislu. Kako li je nekom tamnije puti ili nekom sa malim prihodima, samohranim roditeljima ili pripadncima LGBTQ populacije?“
Iako je Nelin fluks rezultirao materinstvom, to nije poenta ove knjige. „Nadam se da će se ljudi koji nemaju decu, bilo zato što su tako odlučili ili iz nekog drugog razloga, takođe pronaći u ovoj knjizi, jer na moje veliko iznenađenje, ljudi od kojih sam to najmanje očekivala, koji vode potpuno drugačiji život od mog, kažu da su se pronašli u stvarima o kojima pišem“, kaže autorka.
Nel je tek nedavno počela iskreno da razgovara sa svojim prijateljima o ovoj temi.
„Ja nemam dlake na jeziku, mogu da pričam o svemu, nikada se nisam libila da govorim čak i o najodbojnijim temama u vezi sa ljudskim telom, ali bilo mi je neprijatno, još uvek je, da postavim ljudima pitanje: ’Želite li da imate bebu?’ To je tako teško pitanje.“
„Samo neki ljudi imaju pravo, u određenim okolnostima da postavljaju to pitanje, ali smatram da bi ljudi trebalo da se osećaju slobodnije da razgovaraju o tome. Izgleda kao da svi okolišamo oko nečega što je osnovno za način na koji živimo svoje živote.“
„Iznositi svoja osećanja čitavom svetu na uvid može da bude zastrašujuće, ali zdravo je jasno reći šta želimo.“
Autor: Suzan Grifin
Izvor: metro.co.uk
Prevod: Maja Horvat
Photo: Phillipa James
Autor: Nel Frizel
