Ne igraj se Boga: Frankenštajn ili Moderni Prometej, još modernija adaptacija [video]

20. 11. 2025.

Giljermo del Toro, majstor savremene gotike, ove godine ekranizovao je roman „Frankenštajn ili Moderni Prometej“ Meri Šeli. Iako je uneo dosta izmena u odnosu na knjigu, moglo bi se reći da je ovo jedna od najverodostojnijih adaptacija romana za koji se veruje da je prvo delo naučne fantastike.

Ne igraj se Boga: Frankenštajn ili Moderni Prometej, još modernija adaptacija [video] - slika 1

Za razliku od, na primer, filma iz 1931. godine, koji čudovište prikazuje kao sablasnu anomaliju sa metalnim šrafovima i četvrtastom lobanjom, Del Torova interpretacija se fokusira na tragičnu sudbinu stvorenja čiji užas ne počiva u fizičkom izgledu. Njegovo lice oslikava bol, jer ono nije karikatura, već biće bačeno u svet koji ga nikada neće prihvatiti. Čudovište, koje je Meri Šeli kreirala, opasnije je i nasilnije i ne ubija samo iz samoodbrane, kao što to radi u novom filmu, ali napada isključivo kako bi se osvetilo svom tvorcu Viktoru. U knjizi je ono daleko zastrašujuće i mračnije, ali meksički reditelj ga je prikazao kao neshvaćeno, napušteno stvorenje koje čezne za toplinom i ljudskom bliskosti. Dao mu je emotivnu dubinu koju nije imao u dosadašnjim ekranizacijama: ono je inteligentno, ranjivo i svesno svoje odbačenosti. Naglašava pitanje koje je Meri Šeli postavila: da li tvorac ima odgovornost prema onome što je stvorio i do koje granice sme da ide? I naravno, ko je zapravo čudovište?

Del Torovo stvorenje u gledaocu budi saosećanje, dok je u knjizi njegova ličnost složenija i dvosmislena, što daje dodatnu kompleksnost i snagu romanu. Ono u početku jeste nevino biće bez znanja ali, kako radnja teče, postaje ubica i sposoban za osvetu, terajući čitaoca da stranu za stranom preispituje sivu zonu između dobra i zla.

Viktor Frankenštajn umire i na kraju knjige i na kraju filma, ali Del Toro bira da i Viktoru i stvorenju podari završetak obojen empatijom i oproštajem. Viktor je duboko svestan svoje greške i kaje se zbog nepravde koju je počinio, ne kao naučnik, već kao otac. S druge strane, u knjizi on oseća krivicu, ali ni u jednom trenutku u potpunosti iskreno. Do samog kraja će tvrditi da stvorenje treba uništiti, a u filmu shvata da čudovište nikada i nije bilo čudovište, već biće koje nije tražilo da se rodi, ali koje sada ipak zaslužuje svoje mesto pod nebeskom kapom. Biće koje će, nažalost, ostati usamljeno zbog ljudske oholosti i želje da se ovlada životom.

Meri Šeli je, izgleda, napokon dobila tumačenje svojih likova koje zaslužuje, iako je na kraju ipak mogao da stoji njen, a ne Bajronov citat (upitno je koliko bi ona sama bila zbog toga srećna).

Giljermo del Toro je 2025. godine oživeo sve ono o čemu je Meri Šeli pisala 1818. godine: čudovišta žive među nama, samo nam na prvi pogled ne deluju uvek tako.

Autor: Maša Medić

Podelite na društvenim mrežama:

Povezane knjige

Do 20%
-10%
Frankenštajn ili Moderni Prometej
Meri Šeli
5.0Prosecna ocena je 5.0 od 5
Cena:
799,00RSD
Članska cena i do:
639,20RSD

Meri Šeli

Meri Vulstonkraft Šeli (1797–1851) rođena je u Londonu 30. avgusta 1797. godine. Njen otac je bio radikalni filozof Vilijam Godvin, a majka Meri Vulstonkraft, spisateljica poznata po ranom feminističkom delu Odbrana prava žena (1792). Majka je umrla jedanaest dana posle njenog rođenja, tako da se o njenom vaspitanju brinuo otac. Obrazovanje je sticala uglavnom kod kuće, veoma rano je pokazala sklonosti prema čitanju i pisanju, a prvi tekst je napisala sa jedanaest godina. Tokom leta 1812. godine boravila je u Škotskoj, gde je upoznala draži harmoničnog života u provinciji, koje će pronaći svoj izraz i u pojedinim delovima romana Frankenštajn. Godine 1814. godine Meri je upoznala Persija Biša Šelija, poštovaoca i sledbenika stavova njenog oca Vilijama Godvina. Ubrzo je započela komplikovanu vezu sa njim, a venčali su se 1816. godine, posle smrti Šelijeve supruge Herijet. Iako žive u relativnoj oskudici, život provode putujući Evropom. U maju 1816. odlaze na obale Ženevskog jezera, gde već boravi njihov prijatelj Bajron. Ovde Meri dobija inspiraciju za pisanje romana Frankenštajn. Život Meri Šeli bio je obeležen gubicima: od četiri deteta koje je rodila preživeo je samo Persi Florens, a njen suprug Persi Šeli se udavio 1822. godine, kad se njegov brodić prevrnuo za vreme letnje oluje blizu La Specije u Tirenskom moru. Posle njegove smrti Meri se vratila u Englesku, gde je živela kao profesionalni pisac do smrti 1851. godine. Sve do sedamdesetih godina 20. stoleća Meri Šeli je bila poznata pre svega po svom radu na priređivanju i publikovanju dela Persija Biša Šelija, kao i po romanu Frankenštajn (1818, 1831). Mada joj je otac Persija Šelija zabranio da napiše biografiju svog supruga, Meri je pripremila i objavila celokupno izdanje njegovih pesama 1839. godine. U novije vreme u porastu je interesovanje za njen književni rad, koji uključuje i istorijski roman Valperga (1823), apokaliptički roman Poslednji čovek (1826), kao i njena dva poslednja romana Lodor (1835) i Fokner (1837). Povodom dva veka od izlaska prvog izdanja romana Frankenštajn ili moderni Prometej (1818) objavljeno je na engleskom jeziku mnoštvo kritičkih radova, monografija i zbornika, čime je Meri Šeli konačno i neopozivo svrstana među amblemske figure moderne evropske književnosti.

Više o autoru

Najnovije

Pogledaj sve

3. 3. 2026.

O životu, vrlini i moći razuma: „Meditacije ili Samom sebi“ Marka Aurelija u prodaji od 5. marta

Remek-delo praktične filozofije „Meditacije ili Samom sebi“ poslednjeg rimskog cara Marka Aurelija, sa izuzetnim predgovorom Vladete Jankovića, nudi dragocene uvide o životu, vrlini i moći razuma. Meditacije koje je napisao u poslednjim godinama svojih vojnih pohoda sadrže privatna

Pročitaj više

3. 3. 2026.

Igrajmo se bojama: Veliki posteri za bojenje „U zoo-vrtu“ i „U luna-parku“ u prodaji od 5. marta

Čuješ li tutnjavu vozića i muziku sa ringišpila? Mmm, zamirisale su kokice u luna-parku! Okupi društvo pa pođite različitim stazama zoo-vrta. Pauza je u bistrou! Razvij veliku bojanku, zgrabi bojice i gledaj kako luna-park ili zoo-vrt oživljavaju pod tvojom rukom. Prati primer ili svojoj

Pročitaj više

3. 3. 2026.

Promocija knjige „Boja straha“ Zorana Petrovića 5. marta u knjižari Delfi SKC

Promocija knjige „Boja straha“ Zorana Petrovića biće održana u četvrtak 5. marta od 18 sati u knjižari Delfi SKC. Pored autora, govoriće pisac Đorđe Bajić i urednica Mina Kebin. Moderiraće Mona Cukić. Ovaj roman svojevrsni je nastavak „Ukusa straha“, prvog psihološkog

Pročitaj više

3. 3. 2026.

Ljiljana Šarac predstaviće „Buket žutih ruža“ 6. marta u Bačkom Petrovcu

Bački Petrovac sledeće je odredište naše književnice Ljiljane Šarac, u kojem će 6. marta od 18.00, u Biblioteci „Štefan Homola“, predstaviti svoj aktuelni roman „Buket žutih ruža“, koji ulazi u deseti mesec top-liste najprodavanijih Laguninih naslova. „Buket“ Ljiljane Šarac

Pročitaj više

Omiljene kategorije

Žanrovi

Domaći autori

Strani autori

Ne igraj se Boga: Frankenštajn ili Moderni Prometej, još modernija adaptacija [video]

Frankenštajn ili Moderni Prometej

Sadržaj korpe

Vaša korpa je prazna