Nagrada „Janko Veselinović“ Slobodanu Vladušiću
Nagrada „Janko Veselinović“ za najbolji istorijski roman na srpskom jeziku za 2018. pripala je Slobodanu Vladušiću za roman „Veliki juriš“.
Odluku o nagradi doneo je žiri u sastavu: mr Radovan Kalabić (predsednik), književnik i istoriograf, Ljubomir Ćorilić, književni kritičar, i Katarina Lazarević, direktorka Narodne biblioteke „Janko Veselinović“ u Bogatiću.
Vladušićev roman „Veliki juriš“ vraća nas u rano proleće 1916. godine: poručnik srpske vojske Miloš Vojnović oporavlja se na Krfu, u vili Ahileon, od prelaska preko Albanije. Tu upoznaje neobičnu Holanđanku Fani de Grot i postaje očevidac samoubistva srpskog majora koga niko nije oslovljavao po imenu. Napeta potraga za izgubljenim pismom koje je ostalo iza majora, Vojnovića će voditi kroz ulice Krfa, do vrhova Kajmakčalana, a zatim nazad, do solunskih kabarea i Solunskog fronta. Njegova sudbina će se preplitati sa životima Stanislava Krakova, vojvode Vuka, majora Kalafatovića, kao i sa akcijama tajanstvenog bugarskog oficira koga će pratiti u stopu, da bi se, na kraju puta, suočio sa maglom.
Odluku o nagradi doneo je žiri u sastavu: mr Radovan Kalabić (predsednik), književnik i istoriograf, Ljubomir Ćorilić, književni kritičar, i Katarina Lazarević, direktorka Narodne biblioteke „Janko Veselinović“ u Bogatiću.
Vladušićev roman „Veliki juriš“ vraća nas u rano proleće 1916. godine: poručnik srpske vojske Miloš Vojnović oporavlja se na Krfu, u vili Ahileon, od prelaska preko Albanije. Tu upoznaje neobičnu Holanđanku Fani de Grot i postaje očevidac samoubistva srpskog majora koga niko nije oslovljavao po imenu. Napeta potraga za izgubljenim pismom koje je ostalo iza majora, Vojnovića će voditi kroz ulice Krfa, do vrhova Kajmakčalana, a zatim nazad, do solunskih kabarea i Solunskog fronta. Njegova sudbina će se preplitati sa životima Stanislava Krakova, vojvode Vuka, majora Kalafatovića, kao i sa akcijama tajanstvenog bugarskog oficira koga će pratiti u stopu, da bi se, na kraju puta, suočio sa maglom.
