„Moja mračna mesta“ – Džejms Elroj: Oproštaj napisan krvlju
Prošlo je tačno tri decenije od kada su prvi put objavljeni „Crna Dalija“, „Poverljivo iz LA“, i ostali romani iz čuvenog LA kvarteta. Romani koji su od tada slabo znanog Džejmsa Elroja načinili jednu od najvećih zvezda kriminalističkog žanra. Oslonjen na najbolju tradiciju američke detektivske fikcije Rajmonda Čendlera i Dašijela Hameta, Elroj je izgradio originalni noar – upečatljiv i po jezičkom stilu i po količini mraka. Uz Majkla Konelija, Elroj je svakako jedan od najznačajnijih živih američkih kriminalističkih pisaca. Sada već pravi klasik žanra, čiji klasik „Moja mračna mesta“, domaća publika prvi put može da čita.
„Moja mračna mesta“ su u isto vreme i toliko slično, ali i toliko različito svemu što je Elroj napisao. To jeste autobiografija, ali pisana na jedan romaneskan način, tako da imamo utisak kao da čitamo još jedan u nizu romana iz LA kvarteta. Uostalom, fikcija i stvarnost su se oduvek mešali u Elrojovoj prozi. Kao što je roman „Crna Dalija“ bio inspirisan i fiktivno nadograđen stvarnim ubistvom koje je uzburkalo Kaliforniju sredinom 20. veka, tako i „Moja mračna mesta“ idu, ali u kontra-smeru. Ovaj put se Elroj služi jednim stvarnim događajem iz sopstvenog života, ali bez fiktivne nadogradnje.
U pitanju je jedan tragičan događaj koji je obeležio Elrojov život, ali i događaj koji je u potpunosti formirao njega kao budućeg pisca. Naime, godine 1958. u El Monteu, neuglednom i siromašnom predgrađu Los Anđelesa, ubijena je Elrojova majka Džiniva. Elroj je tada imao samo deset godina. Policijska istraga je dugo tapkala u mestu, ubica nikada nije pronađen.
Trideset pet godina kasnije, sada već kao proslavljeni pisac, Džejms Elroj je rešio da se obračuna sa demonima iz svoje prošlosti. Da pokuša da rekonstruiše majčin život neposredno pre te kobne noći, da pokuša da otkrije ubicu. U tu svrhu je angažovao Bila Stounera, penzionisanog detektiva iz šerifove službe za okrug LA. Njih dvojica krenuće u uzbudljivu avanturu, u istragu čiji je plod ova knjiga.
Knjiga je podeljena na četiri dela. U prvom delu Elroj nas vraća trideset pet godina ranije, u tu noć kada mu je majka ubijena. Faktografski nas upoznaje sa svim okolnostima koji su prethodili ubistvu, na jedan dokumentaristički način prati istragu koju je tada vodilo Odeljenje za ubistva šerifove službe za okrug LA. U drugom, možda i najpotresnijem delu, pisac nam opisuje svoj život u godinama neposredno nakon smrti majke. Mračnim godinama tokom kojih je sazrevao u nesigurnog mladića, u bezperspektivnog aveta koji se ubrzo odao paklu droge i alkoholizma, postavši beskućnik i kriminalac koji je živeo od danas do sutra. U trećem delu Elroj nas vraća u sadašnjost pisanja knjige, opisujući njegove i Stounerove istražne metode, pokušaje da rekonstruišu majčino ubistvo. Četvrti deo je retrospektiva svega i svačega, a najviše ponovno oživljavanje Džinive Elroj, piščev omaž majci. Na samom kraju imamo i poveći pogovor Đorđa Bajića, jednog od najvećih domaćih poznavalaca Elrojovog lika i dela, kao i uopšte kriminalističkog žanra.
Sve ovo ovako ispričano deluje pomalo suvoparno. Ali knjiga je jednako uzbudljiva kao i Elrojovi najnepredvidljiviji romani. Tajna leži u piščevom neponovljivom stilu, u faktografskim i jednostavnim, ali magijski opčaravajućim rečenicama. Svaka stranica knjige puna je sete i nostalgije. Kao i kod Čendlera i Konelija, tako je Los Anđeles i velika Elrojova inspiracija. Elrojov LA je grad tame, mesto dešavanja svih njegovih romana, mesto njegovog rođenja. Elroj je u ovoj knjizi brutalno iskren. On nam razotkriva svoju duboko disfunkcionalnu porodicu, razvedene roditelje, oca uništenog samopouzdanja. Ne trudi se ni mrtvu majku da predstavi kao sveticu, već nam razotkriva sve njene poroke. A najnemilosrdniji i najiskreniji je upravao kada oslikava svoj neverovatan moralni pad.
Izuzetno teška i mračna knjiga. Bolno iskustvo čoveka koji u svojoj duši nikada nije prestao biti dečak koji je tragično izgubio majku. Sinov oproštaj od majke, napisan krvlju.
Izvor: sledecadobraknjiga.com
Autor: Vladimir Vujinović
„Moja mračna mesta“ su u isto vreme i toliko slično, ali i toliko različito svemu što je Elroj napisao. To jeste autobiografija, ali pisana na jedan romaneskan način, tako da imamo utisak kao da čitamo još jedan u nizu romana iz LA kvarteta. Uostalom, fikcija i stvarnost su se oduvek mešali u Elrojovoj prozi. Kao što je roman „Crna Dalija“ bio inspirisan i fiktivno nadograđen stvarnim ubistvom koje je uzburkalo Kaliforniju sredinom 20. veka, tako i „Moja mračna mesta“ idu, ali u kontra-smeru. Ovaj put se Elroj služi jednim stvarnim događajem iz sopstvenog života, ali bez fiktivne nadogradnje.
U pitanju je jedan tragičan događaj koji je obeležio Elrojov život, ali i događaj koji je u potpunosti formirao njega kao budućeg pisca. Naime, godine 1958. u El Monteu, neuglednom i siromašnom predgrađu Los Anđelesa, ubijena je Elrojova majka Džiniva. Elroj je tada imao samo deset godina. Policijska istraga je dugo tapkala u mestu, ubica nikada nije pronađen.
Trideset pet godina kasnije, sada već kao proslavljeni pisac, Džejms Elroj je rešio da se obračuna sa demonima iz svoje prošlosti. Da pokuša da rekonstruiše majčin život neposredno pre te kobne noći, da pokuša da otkrije ubicu. U tu svrhu je angažovao Bila Stounera, penzionisanog detektiva iz šerifove službe za okrug LA. Njih dvojica krenuće u uzbudljivu avanturu, u istragu čiji je plod ova knjiga.
Knjiga je podeljena na četiri dela. U prvom delu Elroj nas vraća trideset pet godina ranije, u tu noć kada mu je majka ubijena. Faktografski nas upoznaje sa svim okolnostima koji su prethodili ubistvu, na jedan dokumentaristički način prati istragu koju je tada vodilo Odeljenje za ubistva šerifove službe za okrug LA. U drugom, možda i najpotresnijem delu, pisac nam opisuje svoj život u godinama neposredno nakon smrti majke. Mračnim godinama tokom kojih je sazrevao u nesigurnog mladića, u bezperspektivnog aveta koji se ubrzo odao paklu droge i alkoholizma, postavši beskućnik i kriminalac koji je živeo od danas do sutra. U trećem delu Elroj nas vraća u sadašnjost pisanja knjige, opisujući njegove i Stounerove istražne metode, pokušaje da rekonstruišu majčino ubistvo. Četvrti deo je retrospektiva svega i svačega, a najviše ponovno oživljavanje Džinive Elroj, piščev omaž majci. Na samom kraju imamo i poveći pogovor Đorđa Bajića, jednog od najvećih domaćih poznavalaca Elrojovog lika i dela, kao i uopšte kriminalističkog žanra.
Sve ovo ovako ispričano deluje pomalo suvoparno. Ali knjiga je jednako uzbudljiva kao i Elrojovi najnepredvidljiviji romani. Tajna leži u piščevom neponovljivom stilu, u faktografskim i jednostavnim, ali magijski opčaravajućim rečenicama. Svaka stranica knjige puna je sete i nostalgije. Kao i kod Čendlera i Konelija, tako je Los Anđeles i velika Elrojova inspiracija. Elrojov LA je grad tame, mesto dešavanja svih njegovih romana, mesto njegovog rođenja. Elroj je u ovoj knjizi brutalno iskren. On nam razotkriva svoju duboko disfunkcionalnu porodicu, razvedene roditelje, oca uništenog samopouzdanja. Ne trudi se ni mrtvu majku da predstavi kao sveticu, već nam razotkriva sve njene poroke. A najnemilosrdniji i najiskreniji je upravao kada oslikava svoj neverovatan moralni pad.
Izuzetno teška i mračna knjiga. Bolno iskustvo čoveka koji u svojoj duši nikada nije prestao biti dečak koji je tragično izgubio majku. Sinov oproštaj od majke, napisan krvlju.
Izvor: sledecadobraknjiga.com
Autor: Vladimir Vujinović
