Mitske strasti: Prikaz romana „Ahilova pesma“
Obimnom katalogu dela koja su nastala pod uticajem grčkih mitova sada možemo dodati i debitantski roman Madlin Miler „Ahilova pesma“. U njemu se Milerova vraća jednoj od najstarijih i najvažnijih legendi zapadne civilizacije – priči o Troji i velikom ratu.
Ali „Ahilova pesma“ ne pripada samom Ahilu. Milerova se odlučila da ovim romanom da glas liku koji je istovremeno u centru i u senci zbivanja u „Ilijadi“. Ep počinje Ahilovim gnevom, jer mu je Agamemnon oteo omiljenu robinju, Brisejidu, zbog ćega Ahil odlučuje da se povuče iz rata. Grci počinju da gube i tek sa Patroklovom smrću, budi se želja za osvetom koja Ahila vraća u rat. A to je i prelomni trenutak koji ubrzano privodi rat kraju.
Ali ko je, zapravo, Patroklo i kakva je priroda njegovog odnosa sa Ahilom? Ova pitanja su inspirisala Milerovu i želela je da na njih odgovori jer nam „Ilijada“ ne nudi objašnjenje. U epu saznajemo samo da je Patroklo bio najvoljeniji od Ahilovih saputnika i uz nekoliko biografskih detalja – da je odrastao na dvoru Ahilovog oca jer je prognan iz svog kraljevstva. Potonjim generacijama Grka bilo je očigledno da su njih dvojica bili ljubavnici. U izgubljenoj Eshilovoj drami „Mirmidonci“ tako je i naglašeno, a spominje se i u Platonovom dijalogu „Gozba“. Kada su Aleksandar Veliki i njegov ljubavnik Hefastion posetili Troju na putu ka Persiji, legenda kaže da su prineli žrtve na grobu u kojem su sahranjeni Ahil i Patroklo.
Ovakvi detalji ponudili su Milerovoj materijal za ljubavnu priču o legendarnim herojima koju je ona ispričala iz neočekivane perspektive, dodajući zanimljive detalje kojima je ukrasila roman. Posebna snaga leži u ženskim likovima, pre svega u opisu Ahilove majke Tetide, morske nimfe koja ima jaku potrebu da zaštiti svog sina. Takođe, Milerova divno dočarava i lik robinje Brisejide čime Ahilov gnev tokom Trojanskog rata dobija dodatno na snazi. Čuvena priča, toliko puta ispričana i ekranizovana, sada iz novog ugla deluje sveže i kao da ima da nam ponudi još nešto, dosad neotkriveno.
Izvor: nytimes.com
Prevod: Dragan Matković
Ali „Ahilova pesma“ ne pripada samom Ahilu. Milerova se odlučila da ovim romanom da glas liku koji je istovremeno u centru i u senci zbivanja u „Ilijadi“. Ep počinje Ahilovim gnevom, jer mu je Agamemnon oteo omiljenu robinju, Brisejidu, zbog ćega Ahil odlučuje da se povuče iz rata. Grci počinju da gube i tek sa Patroklovom smrću, budi se želja za osvetom koja Ahila vraća u rat. A to je i prelomni trenutak koji ubrzano privodi rat kraju.
Ali ko je, zapravo, Patroklo i kakva je priroda njegovog odnosa sa Ahilom? Ova pitanja su inspirisala Milerovu i želela je da na njih odgovori jer nam „Ilijada“ ne nudi objašnjenje. U epu saznajemo samo da je Patroklo bio najvoljeniji od Ahilovih saputnika i uz nekoliko biografskih detalja – da je odrastao na dvoru Ahilovog oca jer je prognan iz svog kraljevstva. Potonjim generacijama Grka bilo je očigledno da su njih dvojica bili ljubavnici. U izgubljenoj Eshilovoj drami „Mirmidonci“ tako je i naglašeno, a spominje se i u Platonovom dijalogu „Gozba“. Kada su Aleksandar Veliki i njegov ljubavnik Hefastion posetili Troju na putu ka Persiji, legenda kaže da su prineli žrtve na grobu u kojem su sahranjeni Ahil i Patroklo.
Ovakvi detalji ponudili su Milerovoj materijal za ljubavnu priču o legendarnim herojima koju je ona ispričala iz neočekivane perspektive, dodajući zanimljive detalje kojima je ukrasila roman. Posebna snaga leži u ženskim likovima, pre svega u opisu Ahilove majke Tetide, morske nimfe koja ima jaku potrebu da zaštiti svog sina. Takođe, Milerova divno dočarava i lik robinje Brisejide čime Ahilov gnev tokom Trojanskog rata dobija dodatno na snazi. Čuvena priča, toliko puta ispričana i ekranizovana, sada iz novog ugla deluje sveže i kao da ima da nam ponudi još nešto, dosad neotkriveno.
Izvor: nytimes.com
Prevod: Dragan Matković
