Miomiru Petroviću uručena Nagrada „Laza Kostić“
Tokom prvog dana novosadskog Salona knjiga, Laguninom autoru Miomiru Petroviću dodeljena je Nagrada „Laza Kostić“ za roman „Kuća od soli“. Nagrada se dodeljuje za najbolje književno ostvarenje između dva sajma knjiga.
Miomiru Petroviću je ovu nagradu jednoglasno dodelio žiri u sastavu Saša Radojčić (predsednik žirija), Selimir Radulović i Dragana V. Todoreskov. Pored nagrađenog dela, u užoj konkurenciji za nagradu bile su i knjige Enesa Halilovića „Ako dugo gledaš u ponor“ (Albatros plus) i Vladana Matijevića „Susret pod neobičnim okolnostima“ (Laguna).
U obrazloženju žirija stoji: „Miomir Petrović je romanom ’Kuća od soli’ ostvario delo koje u isti mah može da komunicira sa širom čitalačkom publikom, ali i da pokreće važna pitanja o savremenom pojedincu, njegovom identitetu i vrednostima. Petrović je pisac koji ume da pronađe zanimljivu temu i oformi oko nje priču koju potom suvereno vodi. Jezgro priče ’Kuće od soli’je jedna kulturološka utopija – osnivanje Muzeja Kneza Pavla u Beogradu i sudbina njegove umetničke zbirke. Glavni junak romana, čovek nesigurnog, složenog, mozaičkog identiteta, konvertit i bonvivan, učestvuje u izgradnji i neuspešnoj zaštiti te utopije. Preplitanje dokumentarnog i fikcionalnog plana, istorijskih i romanesknih ličnosti, mesta i događaja, čini ’Kuću od soli’ uzbudljivim i intrigantnim štivom, u kome se, rečima iz same knjige, ostvaruje kaleidoskopska, ogledalska igra u kojoj se više ne zna da li je umetničko delo imitacija stvarnosti ili je, zapravo, stvarnost samo loš imitator umetničkog prizora.“
U obrazloženju žirija stoji: „Miomir Petrović je romanom ’Kuća od soli’ ostvario delo koje u isti mah može da komunicira sa širom čitalačkom publikom, ali i da pokreće važna pitanja o savremenom pojedincu, njegovom identitetu i vrednostima. Petrović je pisac koji ume da pronađe zanimljivu temu i oformi oko nje priču koju potom suvereno vodi. Jezgro priče ’Kuće od soli’je jedna kulturološka utopija – osnivanje Muzeja Kneza Pavla u Beogradu i sudbina njegove umetničke zbirke. Glavni junak romana, čovek nesigurnog, složenog, mozaičkog identiteta, konvertit i bonvivan, učestvuje u izgradnji i neuspešnoj zaštiti te utopije. Preplitanje dokumentarnog i fikcionalnog plana, istorijskih i romanesknih ličnosti, mesta i događaja, čini ’Kuću od soli’ uzbudljivim i intrigantnim štivom, u kome se, rečima iz same knjige, ostvaruje kaleidoskopska, ogledalska igra u kojoj se više ne zna da li je umetničko delo imitacija stvarnosti ili je, zapravo, stvarnost samo loš imitator umetničkog prizora.“
