Povodom Svetskog dana knjige, Lagunin pisac Milomir Marić zajedno sa svojim čitaocima proslaviće ovaj dan kroz druženje i predstavljanje svog spisateljskog rada.
U sredu, 23. aprila, u Gradskoj biblioteci u Beloj Crkvi, sa početkom od 19 sati, održaće se književno veće sa Milomirom Marićem koji će predstaviti kontroverznu knjigu „Deca komunizma“.
„Deca komunizma“ je svojevrstan leksikon zakulisnih aktera jugoslovenske istorije koji su imali često presudan uticaj na politički i kulturni život države; od agenata Udbe do Želimira Žilnika. Knjiga o zabludama i tabuima komunističkog režima objavljena je u dva toma: „Magle sa Istoka“ i „Ljudi novog doba“.
Milomir Marić je decenijama istraživao zabranjene stranice naše istorije, rušio usađene zablude i opsesije i otvarao opasne tabu-teme, svestan da je prošlost, posle svega, možda neizvesnija od sadašnjosti i budućnosti. U ovoj knjizi on pokušava da prepozna šta se zapravo događalo i šta se krilo iza političkih kulisa i obmana, istovremeno sladostrasno prebirajući po namerno zaturenim i sklonjenim dokumentima, domaćim i inostranim arhivama, i beležeći sećanja koja su junaci naše epohe želeli da ponesu u grob – da bi ih kao opomenu za budućnost štampao u knjizi „Deca komunizma“.
U sredu, 23. aprila, u Gradskoj biblioteci u Beloj Crkvi, sa početkom od 19 sati, održaće se književno veće sa Milomirom Marićem koji će predstaviti kontroverznu knjigu „Deca komunizma“.
„Deca komunizma“ je svojevrstan leksikon zakulisnih aktera jugoslovenske istorije koji su imali često presudan uticaj na politički i kulturni život države; od agenata Udbe do Želimira Žilnika. Knjiga o zabludama i tabuima komunističkog režima objavljena je u dva toma: „Magle sa Istoka“ i „Ljudi novog doba“.
Milomir Marić je decenijama istraživao zabranjene stranice naše istorije, rušio usađene zablude i opsesije i otvarao opasne tabu-teme, svestan da je prošlost, posle svega, možda neizvesnija od sadašnjosti i budućnosti. U ovoj knjizi on pokušava da prepozna šta se zapravo događalo i šta se krilo iza političkih kulisa i obmana, istovremeno sladostrasno prebirajući po namerno zaturenim i sklonjenim dokumentima, domaćim i inostranim arhivama, i beležeći sećanja koja su junaci naše epohe želeli da ponesu u grob – da bi ih kao opomenu za budućnost štampao u knjizi „Deca komunizma“.
