Sinoć je u Narodnoj biblioteci „Stevan Sremac“ u Nišu održano svojevrsno književno veče posvećeno francuskoj spisateljici Kamij Lorans.

Ovaj književni susret na žalost ostao je bez prisustva književnice, autora romana koji su predstavljeni publici, ali to nije umanjilo interesovanje publike koja je živo učestvovala u razgovoru sa prezenterima knjiga, književnikom Dejanom Stojiljkovićem, profesorom francuske književnosti na Filozofskom Fakultetu u Nišu Nikolom Bjelićem, direktorkom Fransuskog instituta u Nišu Marion Vijon i Valerijom Vojnović iz niškog Francuskog instituta.

Susretu je prisustvovala Paskal Delpeš nekadašnja direktorka Francuskog instituta u Srbiji koja je inicirala „Molijerove dane“ u Srbiji.

Ovaj susret sa francuskom književnošću organizovao je Francuski institut u Srbiji  u okviru „Desetih Molijerovih dana“ posvećenih Francuskoj i frankofonoj književnosti. Ceo program koji se organizuje u Beogradu, Novom Sadu i Nišu odvija se pod sloganom KNjIŽENSTVENOST, što i ne čudi jer su u žiži rasprava bili romani žena spisateljica, (pa i sama reč ŽENSTVENOST u jezičkoj konstrukciji) opravdana je takozvanim ženskim pismom, ženskim posmatranjem savremenog doba i odnosa sa muškarcima, ali i sa svetom u okruženju, kao i njihovom odnosu prema pisanju i književnom nasleđu.

Srpski pisac Dejan Stojiljković, iako je po svojim delima i interesovanjima potpuno različit od Kamij Lorans dao je „svoju sliku“ romana koji govori „o mestu žene u surovom muškom svetu“. Diskurs je stavio na tragediju naše otuđenosti u savremenoj vitruelnoj kvazi komunikaciji i na ljubav u okvirima savremenost,i koja podrazumeva digitalizaciju i otuđenost, virtuelnost čak i u muško – ženskim relacijama i u najtananijim osećanjima kakava je ljubav.

„Muškarac za ženu je njena propast“, citirao je Dejan Stojiljković kada je govorio o  knjizi i izrekao svoj sud da se u ovoj knjizi ne radi o feminističkom pristupu i ženskom pismu.

Dejan Stojiljković je kazao da ga je glavna junakinja podsetila na tragične junakinje srpske književosti, kada nije bilo ni struje a kamoli internet. Uporedio je sa Petrijom iz „Petrijinog venca“ kao i žena mučenica iz proze Živojina Pavlovića, Ive Andrića. U pustinji virtualnog sveta komunikacija i „rađanje ljubavi“ među osobama koje kao takve ne postoje, nego postoje njihovi lažni profili u stvari su vapaj, očaj, nešto što nimalo nije bezazleno.

Kamij Lorans je objavila 11 romana, dobitnik je nagrada Femina i Renodo gimnazijalaca u 2000. godini. Diplomirala je savremenu književnost, predavala u Ruenu, a potom u Maroku. Danas predaje na Institutu političkih nauka u Parizu.
Uporedo sa pisanjem, Kamij Lorans veliku pažnju posvećuje „živoj materiji tekstova“. Pokušava da razazna, kroz zanimljive pristupe, skriveno lice reči, ono koje se otkriva iza njihovog značenja.

Autor je eseja o ulozi žena u umetnosti, o tabuizaciji žene u kolektivno nesvesnom i u umetničkim delima. Kamij Lorans redovno objavljuje hronike u prestižnim novinama – „L’Humanité, Le Monde, Libération“. Njeni romani prevedeni su na tridesetak jezika. Član je žirija za književnu nagradu Femina.

Organizator „X Molijerovih dana“ u Nišu je Francuski institut u Srbiji – Niš u saradnji sa Izdavačkom kućom „Laguna“ iz Beograda, Narodnom bibliotekom „Stevan Sremac“ i Filozofskim fakultetom iz Niša.

Izvor: slovojuga.rs