Triler "Jedan pogrešan korak" već je mnoge čitaoce držao budnima do kasno u noć, kao što dobrom trileru i priliči - samo dve nedelje po objavljivanju, debitantski roman Marka Popovića uvršten je među najprodavanija izdanja "Lagune".

Autor, koji je po sticanju diplome dramaturga na FDU pohađao i školu filmske režije u Njujorku, snimao je kratke filmove, radio kao scenarista i kopirajter... Vežbao se pišući scenarije, koji su mahom imali elemente trilera. Roman je teže napisati, ali lakše realizovati od scenarija, te se Popović oslanja na podršku izdavača i publike, a najviše na samog sebe, trudeći se da sa svojim prvencem ne napravi - ni jedan pogrešan korak.

Kad je o trileru reč tri su "otkrića" krucijalno uticala na Marka: Džejms Elroj i njegov LA kvartet, "Ime ruže" Umberta Eka, i Harlan Koben, ovde poznat po trileru "Nikom ni reči".

- Iako su me Eko i Elroj više fascinirali, Kobenovi romani su više oblikovali moj stil pisanja - kaže mladi pisac. - Čak volim da kažem da je "Jedan pogrešan korak" napisan u "kobenovskom" podžanru, koji karakterišu obični ljudi kao glavni junaci, nerazrešeni događaj iz prošlosti koji se reflektuje na sadašnjost i nestanak, a ne ubistvo, kao osnovni pokretač radnje.

Popović je publici isporučio izuzetno napetu i uzbudljivu priču dokazavši da besprekorno barata postulatima žanra - čiju "zadatost" doživljava kao dodatni izazov.

- Ograničenja su uvek izazovi, a ona ne postoje samo u žanr literaturi - smatra Marko. - Svako ko sedne pred prazan papir, iza sebe ima hiljade godina književne tradicije i ustanovljena pravila koja se ne moraju uvek poštovati, ali se prema njima mora ravnati. Ako ih prekršiš, trebalo bi da imaš debeo razlog za to: u suprotnom si ili suvi genije ili loš pisac, a pre će biti da je ovo drugo.

Uveren je da se menja stav o žanrovskim autorima kao petparačkim piscima, jer su "moderni trileri nešto sasvim drugo od džepnih knjiga iz osamdesetih sa golom devojkom i pištoljem na naslovnoj strani i to je ovdašnjoj publici savršeno jasno".

Popović, čiji je krimić zabavan ali ne i "neozbiljan" - naprotiv, veruje da trileru ne škode "dodatni slojevi" kojima autori boje i produbljuju osnovnu priču. Sam ne beži od odmerene kritike i nepristrasne analize društva i sistema:

- Triler nije eskapistički žanr, on stavlja radnju, napetost i obrte u fokus, ali u pozadini se može mnogo toga prikazati na psihološkom, sociološkom ili nekom drugom planu. Ja sam se trudio da opišem današnju Srbiju i Beograd, moji junaci se suočavaju sa svim problemima koje imaju obični građani: od nedostatka novca do nasilja u porodici, samo što nemaju mnogo vremena za lamentiranje, jer moraju da spasavaju svoje živote i živote svojih najbližih.

DRŽIMO KORAK SA STRANCIMA

Kod nas vlada podozrenje prema domaćim autorima koji pišu krimiće, ali verujem da će naši pisci uskoro ovde biti podjednako čitani, ako ne i čitaniji od američkih ili skandinavskih kolega. Sad, da li će i kad neki domaći triler biti nagrađen "Ninovom" nagradom ne znam, videćemo, možda se i to desi.

Autor: M. Mirković
Izvor: novosti.rs