Marija Forero: Svet je za decu neverovatno mesto
Predstavljamo Mariju Forero, autorku knjige „Naš svet u 1000 odgovora“, koja objašnjava zašto je ovo edukativno izdanje, bogato informacijama i eksperimentima, dobro i za najmlađe čitaoce, ali i za njihove roditelje.
Zaroni u hladne dubine okeana, gvirni u sopstveno telo, prokrči mračne prašume i prepešači vrele pustinje u kojima se skrivaju neobične životinje, i tako saznaj sve što te je oduvek zanimalo o prvim izumima, drevnim civilizacijama i znamenitim ličnostima!
U knjizi „Naš svet u 1000 odgovora“ španske autorke knjiga za decu, koja se u pisanje zaljubila još od malih nogu, najmlađi čitaoci naći će brojne informacije, zabaviće se eksperimentima, rešavaće zagonetke i zapevaće dobro poznate pesmice. Knjiga poziva na smelo istraživanje onoga što nas okružuje, jer ovo je naš svet u 1000 odgovora.
Šta možemo pronaći u „Našem svetu u 1000 odgovora“, ovoj zanimljivoj knjizi? Zašto je ona najbolja na svetu, kako kaže dečak Todor, njen glavni junak?
Kao što Todor kaže, ova knjiga pokušava da pruži odgovore na pitanja koje svako dete postavlja u svakodnevnom životu. Deca su veoma radoznala, za njih je svet neverovatno mesto, sve što vide iznenađuje ih i zato postavljaju toliko pitanja. Mi, kao odrasli, možemo odgovoriti samo na neka, ali ne na sva, i upravo zato je ova knjiga kao veoma korisna. Idealna je za decu, ali i za nas odrasle.
Kome namenjujete svoju knjigu? Za koji uzrast dece je najpogodnija?
Za uzrast od 8 godina i starije. Mlađoj deci će možda biti potrebna mala pomoć, a kako budu postajali veštiji čitaoci, moći će samostalno da uživaju u knjizi.
Koliko je izazovan rad na jednoj ovakvoj knjizi i koliko istraživanja on podrazumeva? Postoji li poglavlje u kom ste najviše uživali dok ste pisali?
To je intenzivan, ali veoma zabavan posao. Morate istraživati, birati najprikladnije informacije za decu, biti sigurni da je jezik jednostavan i precizan u isto vreme... I uvek se postavljati na mesto deteta: šta bih voleo/la da čitam kada sam bio/la dete? Koje sam tada imao/la nedoumice? Što se tiče poglavlja koje me je najviše zabavilo, verovatno je to ono posvećeno životinjama. Oduvek sam izražavala veliko interesovanje za prirodu.
Kakav je dečak Todor, naš vodič kroz odgovore na 1000 pitanja? Da li deca treba da budu radoznala, da se odvaže i uvek postavljaju pitanja?
Deca su prirodno radoznala. Otkrivaju svet i naša misija je da ih vodimo. Moramo ih podsticati da uče, da postavljaju pitanja, jer je to osnova znanja.
Da li „Naš svet u 1000 odgovora“ može da posluži i roditeljima da spremni dočekaju iznenadno dečje pitanje?
Naravno. Knjiga pokriva širok spektar tema i objašnjenja su uvek jasna i jednostavna. Ovo je velika pomoć za roditelje, koji možda znaju odgovore, ali im je teško da ih objasne.
Zaroni u hladne dubine okeana, gvirni u sopstveno telo, prokrči mračne prašume i prepešači vrele pustinje u kojima se skrivaju neobične životinje, i tako saznaj sve što te je oduvek zanimalo o prvim izumima, drevnim civilizacijama i znamenitim ličnostima!
U knjizi „Naš svet u 1000 odgovora“ španske autorke knjiga za decu, koja se u pisanje zaljubila još od malih nogu, najmlađi čitaoci naći će brojne informacije, zabaviće se eksperimentima, rešavaće zagonetke i zapevaće dobro poznate pesmice. Knjiga poziva na smelo istraživanje onoga što nas okružuje, jer ovo je naš svet u 1000 odgovora.
Šta možemo pronaći u „Našem svetu u 1000 odgovora“, ovoj zanimljivoj knjizi? Zašto je ona najbolja na svetu, kako kaže dečak Todor, njen glavni junak?
Kao što Todor kaže, ova knjiga pokušava da pruži odgovore na pitanja koje svako dete postavlja u svakodnevnom životu. Deca su veoma radoznala, za njih je svet neverovatno mesto, sve što vide iznenađuje ih i zato postavljaju toliko pitanja. Mi, kao odrasli, možemo odgovoriti samo na neka, ali ne na sva, i upravo zato je ova knjiga kao veoma korisna. Idealna je za decu, ali i za nas odrasle.
Kome namenjujete svoju knjigu? Za koji uzrast dece je najpogodnija?
Za uzrast od 8 godina i starije. Mlađoj deci će možda biti potrebna mala pomoć, a kako budu postajali veštiji čitaoci, moći će samostalno da uživaju u knjizi.
Koliko je izazovan rad na jednoj ovakvoj knjizi i koliko istraživanja on podrazumeva? Postoji li poglavlje u kom ste najviše uživali dok ste pisali?
To je intenzivan, ali veoma zabavan posao. Morate istraživati, birati najprikladnije informacije za decu, biti sigurni da je jezik jednostavan i precizan u isto vreme... I uvek se postavljati na mesto deteta: šta bih voleo/la da čitam kada sam bio/la dete? Koje sam tada imao/la nedoumice? Što se tiče poglavlja koje me je najviše zabavilo, verovatno je to ono posvećeno životinjama. Oduvek sam izražavala veliko interesovanje za prirodu.
Kakav je dečak Todor, naš vodič kroz odgovore na 1000 pitanja? Da li deca treba da budu radoznala, da se odvaže i uvek postavljaju pitanja?
Deca su prirodno radoznala. Otkrivaju svet i naša misija je da ih vodimo. Moramo ih podsticati da uče, da postavljaju pitanja, jer je to osnova znanja.
Da li „Naš svet u 1000 odgovora“ može da posluži i roditeljima da spremni dočekaju iznenadno dečje pitanje?
Naravno. Knjiga pokriva širok spektar tema i objašnjenja su uvek jasna i jednostavna. Ovo je velika pomoć za roditelje, koji možda znaju odgovore, ali im je teško da ih objasne.
Koliko su knjige ovoga tipa esencijalne kada je reč o razvijanju znatiželje kod dece?
Edukativne knjige su veoma vredan alat za buđenje radoznalosti kod dece. U ovoj knjizi mali čitalac otkriće svet znanja i najverovatnije će osetiti želju da sazna više o temama koje ga interesuju.
Sećate li se knjiga iz detinjstva zbog kojih ste se zaljubili u pisanje? Da li se sećate slične knjige koja Vas je inspirisala da napišete jednu ovakvu, sveobuhvatnu?
Kada sam bila mala, najviše sam čitala avanturističke i knjige o prijateljstvu, poput romana Inid Blajton ili serijala knjiga o Seliji, koje je napisala Elena Fortun, poznata španska spisateljica iz prošlog veka. Takođe bih prelistavala časopise Nacionalne geografije koje je moj otac sakupljao. Govorili su o udaljenim mestima, primitivnim plemenima ili izgubljenim civilizacijama, a te su teme probudile moje interesovanje i učinile da maštam.
Kakva je savremena španska književnost za decu? Možete li nam otkriti koji su najčitaniji autori? Koje pisce deca najviše vole?
Postoji veliki broj kvalitetnih španskih pisaca. Za uzrast od osam do jedanaest godina izdvojila bih Begonju Oro, Roberta Alijagu i Mariju Manjeru (koautorka knjiga „Intervjui sa životinjama“ i „Intervjui sa dinosaurusima“, prim. aut.), koji kao i ja objavljuju u izdavačkoj kući Susaeta. Ljubitelji fantastične književnosti ne bi trebalo da propuste Lauru Galjego. I nezaobilazni autor je Žordi Sijera i Fabra.
Autor: Siniša Bošković
Izvor: časopis Bukmarker, br. 43
Edukativne knjige su veoma vredan alat za buđenje radoznalosti kod dece. U ovoj knjizi mali čitalac otkriće svet znanja i najverovatnije će osetiti želju da sazna više o temama koje ga interesuju.
Sećate li se knjiga iz detinjstva zbog kojih ste se zaljubili u pisanje? Da li se sećate slične knjige koja Vas je inspirisala da napišete jednu ovakvu, sveobuhvatnu?
Kada sam bila mala, najviše sam čitala avanturističke i knjige o prijateljstvu, poput romana Inid Blajton ili serijala knjiga o Seliji, koje je napisala Elena Fortun, poznata španska spisateljica iz prošlog veka. Takođe bih prelistavala časopise Nacionalne geografije koje je moj otac sakupljao. Govorili su o udaljenim mestima, primitivnim plemenima ili izgubljenim civilizacijama, a te su teme probudile moje interesovanje i učinile da maštam.
Kakva je savremena španska književnost za decu? Možete li nam otkriti koji su najčitaniji autori? Koje pisce deca najviše vole?
Postoji veliki broj kvalitetnih španskih pisaca. Za uzrast od osam do jedanaest godina izdvojila bih Begonju Oro, Roberta Alijagu i Mariju Manjeru (koautorka knjiga „Intervjui sa životinjama“ i „Intervjui sa dinosaurusima“, prim. aut.), koji kao i ja objavljuju u izdavačkoj kući Susaeta. Ljubitelji fantastične književnosti ne bi trebalo da propuste Lauru Galjego. I nezaobilazni autor je Žordi Sijera i Fabra.
Autor: Siniša Bošković
Izvor: časopis Bukmarker, br. 43
Autor: Marija Forero
