Muzičar i pisac Marko Šelić Marčelo objavio je roman „Higijena nesećanja“ (Laguna), drugu knjigu iz trilogije „Malterego“. Buntovnik oštrog pera i glasnogovornik mlade generacije ovoga puta čitaocima donosi intrigantnu priču satkanu od košmara i stvarnosti, u kojoj petoro mladih i ogorčenih ljudi dobija faustovsku šansu za izlaz iz beznađa. Autor je pre dva dana u knjižari Delfi u Beogradu potpisivao novu knjigu i družio se sa čitaocima, a kaže da će drugi deo „Higijene nesećanja“ biti objavljen već krajem godine.

–  Naslov knjige odnosi se na dve stvari: na potisnutu traumu glavnog junaka, ali i na kolektivno nesećanje kao taktiku preživljavanja našeg društva – kaže za „Novosti“ Marčelo. – Videćemo gde se te dve priče susreću. Naslov je, naravno, omaž Simi Panduroviću, ta njegova sintagma „higijena nesećanja“ veoma me intrigira: hteti da se ne setiš, ne sećati se ciljano i vrlo pedantno. Kratkoročno lekovito, na duže staze pogubno.

Knjiga govori o mladim i ogorčenim ljudima, da li je to priča o nama?

– Uvek se trudim da moji junaci budu osobe, ne prototipske figure koje tek ilustruju neku društvenu pojavu. Budući da se radnja romana odigrava ovde i sada, kroz junake se prelama i opšta slika. Sve te ljude upoznali smo u prvom delu ove trilogije, u „Rubikovoj stolici“, s tim što je tamo fokus bio na glavnom junaku, a ovde stavljamo pod lupu svakog od njih. Njihov očaj nije istog porekla, pa im ni moralne dileme nisu iste.

Šta im je zajedničko?

– To što im mogući izlaz, onaj koji se najčešće nudi, podrazumeva da sasvim pogaziš i poslednji lični i moralni princip, što nameće pitanje – šta onda spasavamo? Izgleda da kod nas spasavanje stomaka podrazumeva žrtvovanje kičme. Izuzetno me intrigira lik negativca, dijabolične osobe, inteligentne, načitane i obrazovane, koja želi da vidi svet kako gori. Savršeno čita ljude, igra se životima i raspoređuje ih po šahovskoj tabli, brižljivo pripremajući svoj master plan.

Kako sačuvati sopstvenu dušu, čast, moral i izbeći iskušenja i dileme?

– Kokan Mladenović je u jednom intervjuu kazao da je zapravo većina nas emigrirala: neki van zemlje, a neki u sebe. To je tačno, ali ne mora biti loša vest. Loše je samo ako si permanentno emigrirao u sebe. Sklanjati se povremeno i privremeno u sopstvene kružoke, međutim, čini da čovek ostane pri sebi, skupi snagu i nastavi bitku. Ali gajim razumevanje i prema onima koji dignu ruke i odu odavde. Nekako i jeste svodljivo na to: ili otići odavde ili ostati i boriti se. Jedino što ne podržavam je ostati ovde i ne boriti se!

Pisanje je usamljenički posao

U narednom periodu Marčelo neće biti previše angažovan na muzičkom planu, već će tokom leta promovisati roman i raditi na sledećem.

– Muzika će sačekati da se „Higijena nesećanja“ privede kraju – kaže Marčelo. – Kada ova literarna avantura bude gotova, biće vremena za stihove. Bend je prilično naoštren, u suštini čekaju mene. Dopada mi se ta smena energije jer je pisanje usamljenički posao, dok nam je muzika uvek bila timski rad.

Autor: S. Dobrosavljević
Izvor: Novosti