Lusinda Rajli: Obožavam Elektru – duhovita je, strastvena, puna mana
Lusinda Rajli vrlo temeljno priprema materijal za svaku od knjiga iz serijala „Sedam sestara“. Svaki roman ima svoju zakulisnu priču, objašnjenje o tome gde je autorka sve putovala i kako je istraživala materijal za novu priču. Ovoga puta, prenosimo njeno detaljno objašnjenje o nastanku romana „Sunčeva sestra“.
Elektra se veoma razlikuje od svojih sestara i poslednja se pojavila u prethodnim knjigama iz ovog serijala. Da li vam je bilo teško da pišete o njoj?
Kada sam počela da pišem knjigu „Sunčeva sestra“, prvo sam počela da razvijam deo priče koji govori o sadašnjosti. Želela sam odmah da uronim u Elektrin haotičan život i osetim njen lik. Plašila sam se da moji čitaoci neće moći da saosećaju sa njom, jer se vrlo malo pojavljivala u prethodnim knjigama. Moji čitaoci su jedino znali da ima kratak fitilj, problem sa alkoholom i drogom, kao i to da je razmažena manekenka. Nisam želela da umotavam u celofan njene mane, već sam želela da prikažem njen put ka samootkriću i oporavku. Želela sam da bude okružena ljudima kojima je stalo do nje. Mislim da će mnogi čitaoci moći da saosećaju sa njenom samoćom i usamljenošću i da će shvatiti da su alkohol i droga način da se nosi sa svim tim, da pokuša da ublaži bol koju oseća. Obožavam Elektru – duhovita je, strastvena, puna mana. Nadam se da će je i drugi zavoleti jednako kao i ja.
Koliko je Elektra slična svojoj mitskoj dvojnici?
Kao što njeno ime govori, Elektra je prosto „električna“. Njenu ličnost sam bazirala na njenom imenu – elektra, što znači ćilibar i struja, a nekada se verovalo da je sunčeva energija zarobljena u ovom kamenu. To je u potpunosti opisuje – neustrašiva i moćna energija koja je zarobljena u nečemu. Energija koja može da vam podari život, ali isto tako može da uništi samu sebe. Elektrina priča nam govori kako je ona uspela da prevaziđe sve to.
Da li ste od početka znali da će Elektrina priča biti bazirana u Keniji? Kako ste vršili istraživanja za ovu knjigu?
Oduvek sam želela da istražim afrički kontinent, a Kenija me privukla zbog filma „White Mischief“. Bila sam fascinirana raskošnim životom ljudi u Srećnoj dolini – bogati kolonijalni doseljenici koji su tu napravili svoje igralište. Takođe su me zaintrigirali složeni odnosi između rasa koje su živele jedna sa drugom: beli doseljenici, Masai, Kikuju, Somalijci i domoroci.
Bilo mi je teško da istražim narod Masai, jer njihovu kulturu nisam želela da opišem iz perspektive prosečnog turiste. Posetila sam Školu afričkih i orijentalnih studija u Londonu i pronašla izveštaje o njihovoj kulturi koje su pisali njihovi učenjaci, a ne beli kolonijalisti.
Zatim sam otputovala u Keniju i pričajući sa lokalnim stanovništvom počela da razumem njihovu ljubav i poštovanje koje gaje prema svojoj zemlji, kao i njihov poseban odnos koji imaju prema njoj. Bila sam fascinirana odnosom koji su Masai imali sa belcima, kao što je bio lord Delemar iz ranih 1900-tih, koji je često pozivao Masai šefove da sa njim slušaju gramofon, ili Gilbert Kolvil, koji je svoju vezu sa Masai narodom iskoristio kako bi postao najbogatiji stočar u Keniji. On mi je bio inspiracija za lik Bila Forsajta.
Da li je bilo teže pisati Elektrinu priču nego sve prethodne?
I u prethodnim knjigama sam pisala o bitnim temama. U „Bisernoj sestri“ sam pisala o Aboridžinima iz Australije, a u „Mesečevoj sestri“ sam spominjala andaluzijske cigane. Priče o njihovim progonima su me osvestile i veoma pogodile. Na sličan način se „Sunčeva sestra“ bavi obespravljenim narodima poput Masaia, kojima su oteli zemlju, Afroamerikancima koji trpe nejednakosti, kao i strašću mladih zavisnika koji se bore da pronađu podršku. Moje istraživanje me je inspirisalo da ove priče stavim u prvi plan.
Majčinstvo je glavna tema serijala o „Sedam sestara“, a u „Sunčevoj sestri“ vidimo različite tipove majki. Da li mislite da postoji idealan tip majke?
Po mom mišljenju, majčinstvo nema veze sa krvnim srodstvom ili sa savršenošću, jer i majke su ljudi, a ljudi greše dok odgajaju decu. Za mene je majčinstvo kada dete volite više od sebe i kada želite da mu pružite ono najbolje. Sesili je jedan od mojih likova iz knjige, jer kroz majčinstvo spoznaje strast prema poboljšanju sveta kroz obrazovanje, zato što ima za koga da se bori.
S druge strane, Stela je totalno drugačija majka – svoju karijeru stavlja iznad dobrobiti svoje ćerke, delom iz finansijskih razloga. Za vreme svoje karijere, svojim aktivizmom i kampanjama pomogla je hiljadama ljudi, ali ironično je to do je to sve imalo negativan uticaj na njenu ćerku.
Zed se ponovo pojavljuje u „Sunčevoj sestri“ i stupa u vezu sa Elektrom. Da li vam je to oduvek bio plan?
Znam da mnogi moji čitaoci ne vole Zeda, posebno posle njegovog pojavljivanja u „Mesečevoj sestri“. I da, znala sam da će se pojaviti u Elektrinom životu. To je oduvek bio plan, jer Zed i njegov otac predstavljaju grčkog boga Zevsa, koji je bio sa nekoliko od sedam sestara. U stvari, u grčkoj mitologiji, Zevs je otac nekoliko Elektrine dece! Ali na putu ka oporavku, Elektra se udaljava od Zeda, jer on u njoj budi samo ono najgore. Da li je ovo Zedovo poslednje pojavljivanje u knjigama? To ćemo još videti...
Knjiga „Sunčeva sestra“ ima veoma dramatičan kraj. Šta čeka sestre d’Aplijez u sedmoj knjizi?
Nestrpljivo sam čekala da napišem sedmu, poslednju knjigu iz serijala o „Sedam sestara“, još od 2013. godine, kada sam objavila prvi deo, pa je to za mene bio veoma važan trenutak. Pisanje ovog serijala za mene je predstavljalo jedno nezaboravno putovanje, i iako se mnogo stvari promenilo, glavni sadržaj i priča se ne menjaju. Nadam se da će čitaoci s nestrpljenjem čekati da u sedmoj knjizi saznaju o misteriji nestale sestre, kao i to ko je bio Tata Solt.
Autor: Lusinda Rajli
Izvor: lucindariley.co.uk
Prevod: Lidija Janjić
Foto: Boris Breuer
Kada sam počela da pišem knjigu „Sunčeva sestra“, prvo sam počela da razvijam deo priče koji govori o sadašnjosti. Želela sam odmah da uronim u Elektrin haotičan život i osetim njen lik. Plašila sam se da moji čitaoci neće moći da saosećaju sa njom, jer se vrlo malo pojavljivala u prethodnim knjigama. Moji čitaoci su jedino znali da ima kratak fitilj, problem sa alkoholom i drogom, kao i to da je razmažena manekenka. Nisam želela da umotavam u celofan njene mane, već sam želela da prikažem njen put ka samootkriću i oporavku. Želela sam da bude okružena ljudima kojima je stalo do nje. Mislim da će mnogi čitaoci moći da saosećaju sa njenom samoćom i usamljenošću i da će shvatiti da su alkohol i droga način da se nosi sa svim tim, da pokuša da ublaži bol koju oseća. Obožavam Elektru – duhovita je, strastvena, puna mana. Nadam se da će je i drugi zavoleti jednako kao i ja.
Koliko je Elektra slična svojoj mitskoj dvojnici?
Kao što njeno ime govori, Elektra je prosto „električna“. Njenu ličnost sam bazirala na njenom imenu – elektra, što znači ćilibar i struja, a nekada se verovalo da je sunčeva energija zarobljena u ovom kamenu. To je u potpunosti opisuje – neustrašiva i moćna energija koja je zarobljena u nečemu. Energija koja može da vam podari život, ali isto tako može da uništi samu sebe. Elektrina priča nam govori kako je ona uspela da prevaziđe sve to.
Da li ste od početka znali da će Elektrina priča biti bazirana u Keniji? Kako ste vršili istraživanja za ovu knjigu?
Oduvek sam želela da istražim afrički kontinent, a Kenija me privukla zbog filma „White Mischief“. Bila sam fascinirana raskošnim životom ljudi u Srećnoj dolini – bogati kolonijalni doseljenici koji su tu napravili svoje igralište. Takođe su me zaintrigirali složeni odnosi između rasa koje su živele jedna sa drugom: beli doseljenici, Masai, Kikuju, Somalijci i domoroci.
Bilo mi je teško da istražim narod Masai, jer njihovu kulturu nisam želela da opišem iz perspektive prosečnog turiste. Posetila sam Školu afričkih i orijentalnih studija u Londonu i pronašla izveštaje o njihovoj kulturi koje su pisali njihovi učenjaci, a ne beli kolonijalisti.
Zatim sam otputovala u Keniju i pričajući sa lokalnim stanovništvom počela da razumem njihovu ljubav i poštovanje koje gaje prema svojoj zemlji, kao i njihov poseban odnos koji imaju prema njoj. Bila sam fascinirana odnosom koji su Masai imali sa belcima, kao što je bio lord Delemar iz ranih 1900-tih, koji je često pozivao Masai šefove da sa njim slušaju gramofon, ili Gilbert Kolvil, koji je svoju vezu sa Masai narodom iskoristio kako bi postao najbogatiji stočar u Keniji. On mi je bio inspiracija za lik Bila Forsajta.
Da li je bilo teže pisati Elektrinu priču nego sve prethodne?
I u prethodnim knjigama sam pisala o bitnim temama. U „Bisernoj sestri“ sam pisala o Aboridžinima iz Australije, a u „Mesečevoj sestri“ sam spominjala andaluzijske cigane. Priče o njihovim progonima su me osvestile i veoma pogodile. Na sličan način se „Sunčeva sestra“ bavi obespravljenim narodima poput Masaia, kojima su oteli zemlju, Afroamerikancima koji trpe nejednakosti, kao i strašću mladih zavisnika koji se bore da pronađu podršku. Moje istraživanje me je inspirisalo da ove priče stavim u prvi plan.
Majčinstvo je glavna tema serijala o „Sedam sestara“, a u „Sunčevoj sestri“ vidimo različite tipove majki. Da li mislite da postoji idealan tip majke?
Po mom mišljenju, majčinstvo nema veze sa krvnim srodstvom ili sa savršenošću, jer i majke su ljudi, a ljudi greše dok odgajaju decu. Za mene je majčinstvo kada dete volite više od sebe i kada želite da mu pružite ono najbolje. Sesili je jedan od mojih likova iz knjige, jer kroz majčinstvo spoznaje strast prema poboljšanju sveta kroz obrazovanje, zato što ima za koga da se bori.
S druge strane, Stela je totalno drugačija majka – svoju karijeru stavlja iznad dobrobiti svoje ćerke, delom iz finansijskih razloga. Za vreme svoje karijere, svojim aktivizmom i kampanjama pomogla je hiljadama ljudi, ali ironično je to do je to sve imalo negativan uticaj na njenu ćerku.
Zed se ponovo pojavljuje u „Sunčevoj sestri“ i stupa u vezu sa Elektrom. Da li vam je to oduvek bio plan?
Znam da mnogi moji čitaoci ne vole Zeda, posebno posle njegovog pojavljivanja u „Mesečevoj sestri“. I da, znala sam da će se pojaviti u Elektrinom životu. To je oduvek bio plan, jer Zed i njegov otac predstavljaju grčkog boga Zevsa, koji je bio sa nekoliko od sedam sestara. U stvari, u grčkoj mitologiji, Zevs je otac nekoliko Elektrine dece! Ali na putu ka oporavku, Elektra se udaljava od Zeda, jer on u njoj budi samo ono najgore. Da li je ovo Zedovo poslednje pojavljivanje u knjigama? To ćemo još videti...
Knjiga „Sunčeva sestra“ ima veoma dramatičan kraj. Šta čeka sestre d’Aplijez u sedmoj knjizi?
Nestrpljivo sam čekala da napišem sedmu, poslednju knjigu iz serijala o „Sedam sestara“, još od 2013. godine, kada sam objavila prvi deo, pa je to za mene bio veoma važan trenutak. Pisanje ovog serijala za mene je predstavljalo jedno nezaboravno putovanje, i iako se mnogo stvari promenilo, glavni sadržaj i priča se ne menjaju. Nadam se da će čitaoci s nestrpljenjem čekati da u sedmoj knjizi saznaju o misteriji nestale sestre, kao i to ko je bio Tata Solt.
Autor: Lusinda Rajli
Izvor: lucindariley.co.uk
Prevod: Lidija Janjić
Foto: Boris Breuer
Autor: Lusinda Rajli
