Ljubica Arsić: Za knjigu moramo uvek da imamo vremena

15. 7. 2025.

Tokom leta i godišnjih odmora podrazumeva se da više čitamo knjige. Međutim, da li u vreme mobilnih telefona i kompjutera uopšte stižemo da čitamo? Književnica Ljubica Arsić, u intervjuu za Jutanji program RTS-a, naglasila je da uvek ima jedan broj onih koji vole knjigu i koji čitaju.

Ljubica Arsić: Za knjigu moramo uvek da imamo vremena - slika 1

Foto: Irina Markić

Vi ste dugo predavali u školi. Šta kažete, kakva su vaša zapažanja, da li mladi danas čitaju?

Za knjigu moramo uvek da imamo vremena. Naravno da moderne tehnologije oduzimaju pažnju, ali to je neka vrsta čitanja postova, ne znam, elektronskih knjiga. Međutim, mislim da zabrinjava to što se mladi ljudi i uopšte ljudi udaljavaju od umetničke literature, naročito od klasika, koji su nekako omrznuti i sklonjeni sa liste, kao nešto što je nevažno i potpuno nebitno.

A mislim da malo i preuveličavamo, negde mitologiziramo u stvari ideju da se nekad mnogo čitalo, a da se sad ne čita, zato što mislim da je to uvek bila jedna veština koja je zahtevala pozornost, znači tišinu, pažnju, koncentraciju i motivaciju.

Da li su brze forme na digitalnim medijima promenile srednjoškolce, mlade ljude, da više nemaju koncentraciju za knjigu i kako to vratiti negde na sredinu?

Ako brzo trčite, ne možete stalno brzo da trčite. Negde morate da se malo zaustavite i da uzmete vazduh. Tako da mislim da će biti uvek onog „kvasca čitalačkog“ koji će posegnuti za knjigom. E sad zavisi od toga kako ih motivišemo, na koji način ćemo im knjigu približiti.

Sigurno da je bilo kakvo čitanje dobra pecaljka za uvod u knjigu i u čitanje, ali je vrlo važno da taj prostor bude otvoren i da raznim primerima pokažemo da postoje i neki drugi pisci, osim te terapeutske literature koja je očigledno u modi, za kojom posežu svi, i odrasli i mladi, kao neka vrsta samopomoći. A moramo da razmislimo i o tome zašto i obrazovani ljudi malo čitaju, i da je to, u stvari, veština koju, očigledno, manjina upražnjava.

Utisak je da je svaka nova generacija manje zainteresovana za pisanu reč, a neka istraživanja govore da danas najmanje mladih čita.

Nisam sigurna da je u 19. veku, na primer, u doba knjaza Miloša, ili Milana, ili Mihajla, da se toliko čitalo u Srbiji. Imam utisak da se sada više čita, da su ljudi bliži knjizi. Nama se samo čini zbog tih pomagala koje su stalno u rukama mladih ljudi da je to negde preuzelo važnost, ali očigledno je da uvek ima jedan broj onih koji vole knjigu i koji čitaju.

Vi sada pišete knjigu, recite nam o čemu će biti.

Sada pišem jednu knjigu u kojoj izuzetno uživam. Zvaće se „Goli obučeni“, znači pisci i moda. Kako pisci oblače svoje junake i zašto baš tako, što će biti prilika, možda za one koji posegnu za mojom knjigom, da ponovo pročitaju neka velika i značajna dela kao što sam ih ja ponovo čitala, i da obrate pažnju na to kako pisci grade karaktere svojih likova, ne samo kroz postupke, unutrašnje monologe, razgovore, nego i preko odeće.

Pročitajte do sada objavljene tekstove na temu Pisci i moda:

Pisci i moda: Plovidba po talasima

Pisci i moda: Svanovo nameštanje orhideja

Pisci i moda: Malo muško, malo žensko

Pisci i moda: Zašto je vezir omrznuo somot

Izvor: RTS

Autor: Ljubica Arsić

Podelite na društvenim mrežama:

Ljubica Arsić

Ljubica Arsić je rođena na Svetog Nikolu 1955. godine u Beogradu. Diplomirala je na Filološkom fakultetu na grupi za Jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik i bila dugogodišnja profesorka književnosti u Muzičkoj školi Mokranjac u Beogradu. Bila je članica srpske redakcije književnog časopisa Sarajevske sveske, a u 2023. godini urednica je Književnog magazina Srpkog književnog društva. Romani: Čuvari kazačke ivice, Ikona, Mango, Rajska vrata i Četiri kiše. Zbirke priča: Prst u meso, Cipele buvine boje, Barutana, Zona sumraka, Samo za zavodnice, Tigrastija od tigra, Maco, da l’ me voliš, All Inclusive. Zbirka kolumni: Pročitano sa usana. Autorka je i knjige Ljubica Arsić, u ediciji mapiranja pisaca „Jedan prema jedan“ u „Službenom glasniku“. Sastavila antologije: Na brzaka (svetska erotska priča), Frrrrr (ženska svetska erotska priča), Klinci od dva metra (priče savremenih svetskih pisaca o odrastanju), Ostrvo na dva mora (priče savremenih svetskih pisaca o moru), Divlji eros (erotska priča), Ovako je počelo (priče srpskih pisaca inspirisanih Grčkom, sa koautorom Dejanom Mihailovićem), Tanjir pun reči (priče savremenih svetskih pisaca o braku i porodici), Život je uvek u pravu (priče savremenih svetskih pisaca o lepom životu), Riba, patka, vodozemac (priče savremenih svetskih pisaca inspirisane životinjama), Kraljica Lir i njena deca (najbolje priče savremenih srpskih spisateljica), Zov daljine (panorama savremene srpske priče o putovanju sa koautorom Dejanom Mihailovićem). Nagrade: stipendija „Borislav Pekić“ i nagrada „Isidorinim stazama“ za roman Ikona, nagrade „Pro-femina“ i „Biljana Jovanović“ za priče Cipele buvine boje, nagrade „Laza Kostić“ i „Žensko pero“ te nagrada Hit libris za priče Tigrastija od tigra, Andrićeva nagrada za priče Maco, da l’ me voliš, četiri nagrade Jevrejske opštine za doprinos jevrejskoj kulturi, nagrada „Stevan Sremac“ za roman Rajska vrata. U svojim pričama i romanima smelo ispituje topose čežnje i erosa, poigravajući se s tabuima i proveravajući njihovu snagu. Knjige i priče su joj prevedene na ruski, engleski, francuski, nemački, bugarski, italijanski, ukrajinski, slovački. Eseje objavljuje po književnim časopisima i dnevnim novinama. E-mail: [email protected].

Više o autoru

Najnovije

Pogledaj sve

4. 3. 2026.

„Karota“ i „Lusi“ u najužem izboru za Vitalovu nagradu

U finale izbora za Nagradu „Zlatni suncokret“, poznatiju kao Vitalova nagrada, uvršteno je osam knjiga iz 2025. godine, a među njima i dva romana u izdanju Lagune – „Karota“ Darka Tuševljakovića i „Lusi“ Bojana Savića Ostojića.

Pročitaj više

4. 3. 2026.

Ana Atanasković predstaviće svoj književni opus u Beloj Crkvi 6. marta

Književno veče sa Anom Atanasković održaće se u čitaonici belocrkvanske Narodne biblioteke, u petak 6. marta od 18 sati.

Pročitaj više

3. 3. 2026.

O životu, vrlini i moći razuma: „Meditacije ili Samom sebi“ Marka Aurelija u prodaji od 5. marta

Remek-delo praktične filozofije „Meditacije ili Samom sebi“ poslednjeg rimskog cara Marka Aurelija, sa izuzetnim predgovorom Vladete Jankovića, nudi dragocene uvide o životu, vrlini i moći razuma. Meditacije koje je napisao u poslednjim godinama svojih vojnih pohoda sadrže privatna

Pročitaj više

3. 3. 2026.

Promocija knjige „Boja straha“ Zorana Petrovića 5. marta u knjižari Delfi SKC

Promocija knjige „Boja straha“ Zorana Petrovića biće održana u četvrtak 5. marta od 18 sati u knjižari Delfi SKC. Pored autora, govoriće pisac Đorđe Bajić i urednica Mina Kebin. Moderiraće Mona Cukić. Ovaj roman svojevrsni je nastavak „Ukusa straha“, prvog psihološkog

Pročitaj više