Ljubavna posveta jednom vremenu – čitanje romana „Prohujalo sa vihorom“
Verovatno ne postoji osoba koja nije čula za „Prohujalo sa vihorom“ zahvaljujući čuvenom filmu sa Vivijen Li i Klerkom Geblom. Taj film, verovatno jedan od najpoznatijih, rađen je prema jedinom romanu Margaret Mičel, dobitniku Pulicerove nagrade i knjizi prodatoj u 30 miliona primeraka.
Film je romanu učinio medveđu uslugu – sa jedne strane ga je neverovatno popularizovao (najprodavanija je knjiga u SAD posle Biblije) ali ga je i zauvek smestio u odeljak „ljubavni romani“ jer je fokus filma bila ljubavna priča Skarlet O'Hare i Reta Batlera.
Roman „Prohujalo sa vihorom“ je najmanje od svega klasični ljubić. To je ljubavna posveta jednom vremenu i načinu života, jednoj nesavršenoj antijunakinji, bitangama i nesnađenima koju je mogao da napiše samo pisac sa Juga. Veliki američki roman. Klasik koji bez srama može da stoji rame uz rame sa Tolstojevim „Ratom i mirom“.
Margaret Mičel je rođena 1900. u Atlanti i odrasla je slušajući priče o starom Jugu od svojih baka, majke i porodičnih prijatelja. Kako je volela da piše, posvetila se novinarstvu ali je 1926. godine zbog povrede odustala od tog posla.
Kažu da je kao mlada bila veoma slična svojoj junakinji Skarlet – srce zabave, uvek okružena udvaračima, nesrećna u ljubavi. Bilo kako bilo, dok se oporavljala od povrede počela je da piše roman koji je konačno objavljen 1936. godine, za šest meseci je dostigao milionski tiraž i doneo joj Pulicerovu nagradu.
Čuveni holivudski producent Dejvid O. Selznik se momentalno dokopao prava na roman i po celoj zemlji je krenula potraga za Skarlet, sebičnom, samoživom, tvrdoglavom, hrabrom, detinjastom junakinjom većom od života. Ironično, uloga je otišla Engleskinji – Vivijen Li.
Što se Reta Batlera tiče, obožavaoci su bili odlučni – Klerk Gejbl i niko drugi. Melani je igrala Olivija de Havilend i to toliko upečatljivo da je meni ova glumica zauvek ostala u sećanju kao tiha i beživotna dama iako je često sa Erolom Flinom glumila vrlo živahne gospe. Uloga Ešlija otišla je malko ocvalom Lesliju Hauardu koji je jedva pristao jer je smatrao da je previše star i nedovoljno zgodan za rolu. „Izgledam kao peškasti vratar“, prokomentarisao je jednom prilikom.
O filmu, problemima sa scenaristima i režiserima, „hladnom drugarstvu“ Gejbla i Vivijen Li, Gejblovom opijanju, novcu uloženom u film i kostimima ispričane su brojne priče, a snimljen je čak i divan dokumentarac „Snimanje legende“ povodom pola veka filma.
Sve ovo je izgleda bilo previše za Margaret Mičel koja nije napisala nijednu drugu knjigu, a svi rukopisi koji su ostali za njom spaljeni su, po njenom nalogu, posle njene smrti 1949. godine.
Na kraju krajeva, možda je i bolje što nije napisala nastavak koji su čitaoci tražili jer bi to bio nemoguć poduhvat koji bi samo pokvario utisak koji ostavlja ovaj veličanstven i tužan roman koji morate pročitati.
Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: nedeljnik.rs
Film je romanu učinio medveđu uslugu – sa jedne strane ga je neverovatno popularizovao (najprodavanija je knjiga u SAD posle Biblije) ali ga je i zauvek smestio u odeljak „ljubavni romani“ jer je fokus filma bila ljubavna priča Skarlet O'Hare i Reta Batlera.
Roman „Prohujalo sa vihorom“ je najmanje od svega klasični ljubić. To je ljubavna posveta jednom vremenu i načinu života, jednoj nesavršenoj antijunakinji, bitangama i nesnađenima koju je mogao da napiše samo pisac sa Juga. Veliki američki roman. Klasik koji bez srama može da stoji rame uz rame sa Tolstojevim „Ratom i mirom“.
Margaret Mičel je rođena 1900. u Atlanti i odrasla je slušajući priče o starom Jugu od svojih baka, majke i porodičnih prijatelja. Kako je volela da piše, posvetila se novinarstvu ali je 1926. godine zbog povrede odustala od tog posla.
Kažu da je kao mlada bila veoma slična svojoj junakinji Skarlet – srce zabave, uvek okružena udvaračima, nesrećna u ljubavi. Bilo kako bilo, dok se oporavljala od povrede počela je da piše roman koji je konačno objavljen 1936. godine, za šest meseci je dostigao milionski tiraž i doneo joj Pulicerovu nagradu.
Čuveni holivudski producent Dejvid O. Selznik se momentalno dokopao prava na roman i po celoj zemlji je krenula potraga za Skarlet, sebičnom, samoživom, tvrdoglavom, hrabrom, detinjastom junakinjom većom od života. Ironično, uloga je otišla Engleskinji – Vivijen Li.
Što se Reta Batlera tiče, obožavaoci su bili odlučni – Klerk Gejbl i niko drugi. Melani je igrala Olivija de Havilend i to toliko upečatljivo da je meni ova glumica zauvek ostala u sećanju kao tiha i beživotna dama iako je često sa Erolom Flinom glumila vrlo živahne gospe. Uloga Ešlija otišla je malko ocvalom Lesliju Hauardu koji je jedva pristao jer je smatrao da je previše star i nedovoljno zgodan za rolu. „Izgledam kao peškasti vratar“, prokomentarisao je jednom prilikom.
O filmu, problemima sa scenaristima i režiserima, „hladnom drugarstvu“ Gejbla i Vivijen Li, Gejblovom opijanju, novcu uloženom u film i kostimima ispričane su brojne priče, a snimljen je čak i divan dokumentarac „Snimanje legende“ povodom pola veka filma.
Sve ovo je izgleda bilo previše za Margaret Mičel koja nije napisala nijednu drugu knjigu, a svi rukopisi koji su ostali za njom spaljeni su, po njenom nalogu, posle njene smrti 1949. godine.
Na kraju krajeva, možda je i bolje što nije napisala nastavak koji su čitaoci tražili jer bi to bio nemoguć poduhvat koji bi samo pokvario utisak koji ostavlja ovaj veličanstven i tužan roman koji morate pročitati.
Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: nedeljnik.rs
Autor: Margaret Mičel
