U ranom 18. veku, Otomansko carstvo je imalo relativno miran odnos sa Evropom, a sve iznijansiranija klasna podela rezultirala je pobunom janičara. Ovaj period nazvan je „doba lala“ zbog velike popularnosti lala u Istanbulu, a tada su počeli da se javljaju i mnogi moderni pronalasci poput štamparske prese.

Radnja istorijskog romana „Istanbulska lala“ Iskendera Pala koncentrisana je na otkriće i uzgoj retke lukovice lale. Roman se ne može nazvati samo istorijskim jer u njemu junaci rešavaju misteriozna ubistva, ali ima i ljubavi i političkih komentara. Ipak, ovo je pre svega priča o strasti i žudnji jer „Istanbul i ljubav su dve reči koje su gotovo nedeljive“.

Odmah na početku saznajemo priču o dva mladića koji će biti glavni junaci. Falko je oženio devojku svojih snova Nakšigul i mislio da je najsrećniji čovek na svetu da bi sutradan ujutru pronašao svoju nevestu mrtvu, isečenu na komade. Falko gubi razum, otac nesrećne devojke ga optužuje za ubistvo i mladić završava u zatvoru. Prilikom prelaska u drugi zatvor Falko uspeva da pobegne, i nakon što promeni izgled, upoznaje neobično tihog dečka Jejea koji je nepravedno poslat u duševnu bolnicu zbog ljubavi prema mladoj Šahnaz.

Razum i ljubav, smatra Pala, teško se mogu nalaziti zajedno u jednoj osobi. „Posebno mi je nečasno kada ludima nazivaju one koje je ljubav dovela u ovo stanje“, govori lekar u duševnoj bolnici jer veruje da je razlika između običnih ljudi koji gube razum i zaljubljenih u tome što se zaljubljeni „ali pošto su se ustremili samo na jedan cilj i jedna osoba im je sasvim pomutila razum, ne reaguju ni na šta drugo. Predmet njihove ljubavi je sunce, a oni su zaljubljeni u njegovu svetlost.“ Falko takođe uspeva da izdrži sva mučenja i prebijanja jer ga „štite“ misli o Nakšigul.

Falko i Jeje se sprijateljuju i odlučuju da otkriju ko je ubio Nakšigul, ali njihova potraga odmah nailazi na prepreku jer pri odlasku u oblast gde je živeo otac ubijene neveste ne pronalaze nijednu kuću, a od imama iz susedne džamije saznaju da ne postoji čovek koga traže.

Nakšigul je na dan venčanja u ruci imala polovinu lukovice lale koju je Falko uzeo kada je našao mrtvu i od tada je nosi sa sobom kao znak sećanja na ljubav i sreću koju je imao. Dvojica prijatelja odlaze kod Hafiza Čelebija, čuvenog baštovana poznatog po svom znanju o lalama i on im objašnjava da je reč o veoma retkoj lukovici za koju bi mnogi ljudi platili mnogo novca. Čelebi im objašnjava da će ta polovina lukovice izrasti u lalu koja će biti identična drugoj polovini, i Falko odlučuje da mu dozvoli da je zasadi nadajući se da će kada vidi cvet moći da pronađe identičnu lalu i tako reši misteriju smrti svoje voljene i nestanka njenog oca.

Paralelno sa ovim narativom teče priča o još jednom ubistvu: Ibrahim Paša, veliki vizir, poznat je po svojoj domišljatosti i opsesivnom rešavanju teških slagalica. Dobija na poklon korpu u kojoj se ispod suvog voća i oraha nalazi odsečena ženska ruka. Paša u tajnosti odlučuje da reši misteriju ubijene žene koristeći sva raspoloživa sredstva.

Treća nit pripovedanja govori o samom sultanu koji saznaje da je njegov brat, pokojni prethodni sultan, bio zaljubljen u konkubinu koja je rodila dečaka nakon njegove smrti. Sultan naređuje da pronađu to dete i ubiju ga odmah, ali mladić je nestao i niko ne može da mu uđe u trag.

Razvijajući ova tri zapleta, Pala veoma vešto uspeva da prikaže društveni i politički milje tog vremena. Saznajemo kako se procep između bogatih i siromašnih naprasno povećavao: „Može se reći da nikada nije postojao toliki kontrast u Istanbulu, raskoš i beda se nikada u tolikoj meri nisu otele kontroli. Ravnoteža je bila narušena.“ Pored toga, upoznajemo i umetničku scenu tog vremena i poznate umetnike poput čuvenog pesnika Nadima. Takođe, Pala je upleo u priču i mnogo turskog i islamskog folklora čime je dodatno ulepšao ovu poetičnu priču o ljubavi i ubistvu.

Autor: Amara Kan
Izvor: dawn.com
Prevod: Dragan Matković