Ljiljana Šarac: Čitanje je kao skijanje na vodi
Pred ljubiteljima istorijskih romana nalazi se nova knjiga spisateljice Ljiljane Šarac „Đurđevim stopama“. Ovoga puta je pero usmerila na 15. vek, Smederevsku tvrđavu i Đurđa Brankovića i vešto opisala život ovog srpskog despota. Dok u svojoj 80. godini čami u tamnici, Đurađ se seća burne prošlosti, ali rešen da sačuva dostojanstvo, imaće snage za još jedan podvig.
Navikli smo da kroz vaše romane zavirujemo u zaboravljene vekove i junake. Iz kog razloga je na red došao despot Đurađ Branković?
Trebalo je mnogo vode da proteče Dunavom posle mog romana prvenca o despotici Irini, da ponovo posegnem za istorijskim periodom vezanim za 15. vek, srpskim dvorom i vladarem koji ga je obeležio – despotom Đurđem. „Kliknulo“ mi je da to učinim upravo u Smederevskoj tvrđavi, u kojoj vam se, ukoliko imate bujnu maštu, čini da je vreme stalo.
Ko je bio Đurađ Branković i gde su sve njegove stope prošle, ali i ostavile traga?
U romanu „Đurđevim stopama“ upravo na ovo pitanje nastojim da odgovorim. Đurađ je intrigantna istorijska ličnost plemenitog roda. Otac mu je bio Vuk Branković, mati Mara, ćerka kneza Lazara i kneginje Milice, ujak Stefan Lazarević, koji je vladao Srbijom posle Kosovskog boja sve do 1427, kada Đurađ seda na tron. Đurađ je potekao iz Prištine, ali je putovao i ostavio trag od Istanbula, Dubrovnika, Venecije, Budima, Beograda, Smedereva do Soluna.
Ovoga puta je pred čitaocima jedan ozbiljan istorijski avanturistički roman. Odakle želja za tim žanrom?
U svom poslednjem romanu ostala sam verna istorijskoj tematici, ali sam je dodatno začinila potragom za izgubljenim srebrnim sarkofagom, za koji se misli da je sačuvao telo Đurđa Smederevca. Učinila sam to jer sam želela da radnja dobije na dinamici.
Šta je to što vas vuče ka ovako izuzetnim istorijskim ličnostima? Čega to ima u našoj srpskoj prošlosti što vam je toliko intrigantno?
Za mene je naša prošlost poput velike pozorišne scene. Pitanje je samo na koji događaj ili ličnost ću uperiti reflektor. Tada pisanje može da počne, s ciljem da se oživi to davno vreme i ličnosti koje su predugo bile zaboravljene u mraku.
Kuda nas vodi ova uzbudljiva istorijska povest? Koje ćemo znamenitosti i predele upoznati kroz ovu knjigu?
Roman će pokazati svu raskoš srpskog srednjeg veka, a materijalne dokaze o tom vremenu u vidu Beogradske, Smederevske i Golubačke tvrđave imamo i danas.
Dok u tamnici čeka otkup, Đurađ se priseća i mukotrpne gradnje Smedereva. Vi ste iz Smedereva i sigurno vam je ovaj segment veoma značajan.
S obzirom na to da sam rođena u Smederevu (iako duže od 30 godina živim u Beogradu), ne propuštam priliku da s ponosom istaknem da potičem iz stare srpske prestonice. Otuda sam pošla za idejom da odgovorim zašto je trebalo da bude izgrađena, ko ju je podizao, šta je „gradozidanije“, koje je to i omogućilo...
Kako biste opisali svoju najnoviju knjigu u tri reči?
Ponovno otkrivanje slobode.
Dok pišete, čime vam je važno da roman odiše?
Volela bih da čitanje svakog mog romana bude kao skijanje na vodi. Stoga on mora da poziva na istraživanje, tumaranje hodnicima vekova i učestvovanje u neočekivanim, uzbudljivim avanturama.
Razgovarala: Milena Krstajić
Izvor: Informer
Navikli smo da kroz vaše romane zavirujemo u zaboravljene vekove i junake. Iz kog razloga je na red došao despot Đurađ Branković?
Trebalo je mnogo vode da proteče Dunavom posle mog romana prvenca o despotici Irini, da ponovo posegnem za istorijskim periodom vezanim za 15. vek, srpskim dvorom i vladarem koji ga je obeležio – despotom Đurđem. „Kliknulo“ mi je da to učinim upravo u Smederevskoj tvrđavi, u kojoj vam se, ukoliko imate bujnu maštu, čini da je vreme stalo.
Ko je bio Đurađ Branković i gde su sve njegove stope prošle, ali i ostavile traga?
U romanu „Đurđevim stopama“ upravo na ovo pitanje nastojim da odgovorim. Đurađ je intrigantna istorijska ličnost plemenitog roda. Otac mu je bio Vuk Branković, mati Mara, ćerka kneza Lazara i kneginje Milice, ujak Stefan Lazarević, koji je vladao Srbijom posle Kosovskog boja sve do 1427, kada Đurađ seda na tron. Đurađ je potekao iz Prištine, ali je putovao i ostavio trag od Istanbula, Dubrovnika, Venecije, Budima, Beograda, Smedereva do Soluna.
Ovoga puta je pred čitaocima jedan ozbiljan istorijski avanturistički roman. Odakle želja za tim žanrom?
U svom poslednjem romanu ostala sam verna istorijskoj tematici, ali sam je dodatno začinila potragom za izgubljenim srebrnim sarkofagom, za koji se misli da je sačuvao telo Đurđa Smederevca. Učinila sam to jer sam želela da radnja dobije na dinamici.
Šta je to što vas vuče ka ovako izuzetnim istorijskim ličnostima? Čega to ima u našoj srpskoj prošlosti što vam je toliko intrigantno?
Za mene je naša prošlost poput velike pozorišne scene. Pitanje je samo na koji događaj ili ličnost ću uperiti reflektor. Tada pisanje može da počne, s ciljem da se oživi to davno vreme i ličnosti koje su predugo bile zaboravljene u mraku.
Kuda nas vodi ova uzbudljiva istorijska povest? Koje ćemo znamenitosti i predele upoznati kroz ovu knjigu?
Roman će pokazati svu raskoš srpskog srednjeg veka, a materijalne dokaze o tom vremenu u vidu Beogradske, Smederevske i Golubačke tvrđave imamo i danas.
Dok u tamnici čeka otkup, Đurađ se priseća i mukotrpne gradnje Smedereva. Vi ste iz Smedereva i sigurno vam je ovaj segment veoma značajan.
S obzirom na to da sam rođena u Smederevu (iako duže od 30 godina živim u Beogradu), ne propuštam priliku da s ponosom istaknem da potičem iz stare srpske prestonice. Otuda sam pošla za idejom da odgovorim zašto je trebalo da bude izgrađena, ko ju je podizao, šta je „gradozidanije“, koje je to i omogućilo...
Kako biste opisali svoju najnoviju knjigu u tri reči?
Ponovno otkrivanje slobode.
Dok pišete, čime vam je važno da roman odiše?
Volela bih da čitanje svakog mog romana bude kao skijanje na vodi. Stoga on mora da poziva na istraživanje, tumaranje hodnicima vekova i učestvovanje u neočekivanim, uzbudljivim avanturama.
Razgovarala: Milena Krstajić
Izvor: Informer
Autor: Ljiljana Šarac
