Autorka serijala o Tomu Gejtsu razgovarala je sa članovima književnog kluba The Book Munchers (Proždirači knjiga) o tome gde pronalazi inspiraciju, i da li će se Tom i Markus ikada složiti.

Da li oduvek crtate?

Kada sam bila mala, obožavala sam da precrtavam likove iz stripova, naročito Diznijevih. Sećam se da mi je u osnovnoj školi rečeno da treba da provodim mnogo više vremena vežbajući pisanje, a manje crtkajući, i to mi je bilo blesavo jer sam volela da radim i jedno i drugo.

Stil crteža koji koristim u knjigama o Tomu Gejtsu je stil koji mislim da bi lik koristio. Nikada ranije nisam tako crtala, ali sada kada sam počela ne mogu da prestanem!

Ako biste morali da izaberete omiljenijeg lika iz knjiga o Tomu Gejtsu, ko bi to bio?

Morao bi da bude Tom; potom Markus, i onda Fosili. Mnogo toga što Tom radi potiče iz mog detinjstva.

Zašto ste Tomu dodelili namćorastu sestru?

Najmlađa sam od četvoro dece tako da se sećam kako je bilo živeti sa namćorastim tinejdžerima. I moja deca imaju te namćoraste momente. Sada mogu da se osvrnem, i uvidim da su sva ta „izazovna“ iskustva bila izvor inspiracije (mahom kroz stisnute zube).

Da li će se Tom i Markus ikada složiti?

Iako Toma Markus veoma nervira, oni su ipak drugovi. U novoj knjizi koju pišem Markus u jednom trenutku shvata da sa malo napora može da bude promišljeniji. To ne traje toliko dugo.

Šta vas je inspirisalo da počnete da pišete?

Radila sam kao ilustrator i izdavači su polako počeli da me angažuju da ilustrujem knjige drugih pisaca. Posle nekoliko slikovnica i biblijskih priča Inid Blajton, odlučila sam da pokušam da napišem svoju slikovnicu. Prva se zvala „Square-ezed Pat“ i bila je o psu koji gleda previše televizije. Stekla sam malo više samopouzdanja i posle još nekoliko objavljenih slikovnica, počela sam da pišem o Tomu Gejtsu. Bilo je potrebno nekoliko dobrih kritika, ali sam na kraju uspela!

Gde dobijate ideje?

Pokušavam da se setim stvari koje su mi se dešavale kada sam bila dete, ali držim uši i oči otvorene. Prisluškujem u vozu. Mnogo ideja sam dobila kada sam sa knjigama o Tomu posetila škole i videla dečje kostime.

Da li prvo pišete tekst ili radite crteže?

Ponekad crtež posluži kao ideja za zaplet, ali mahom pišem i crtam istovremeno.

Koliko je vremena potrebno za jednu knjigu o Tomu Gejtsu?

Pet do šest meseci – mada bih volela da mogu i duže da radim! Nikad nije dovoljno vremena kada radite neko umetničko delo. Svaku stranicu ručno crtam i pišem, potom je skeniram, a onda čistim i sređujem. Veoma je važno da se knjige lako čitaju iako imaju mnogo detalja. Kada uradim svoj deo, pošaljem ga dizajneru koji sve stranice sredi za štampu. Kada urade prelom, urednik i tehnički urednik to pregledaju i sve pažljivo pročitaju. Neverovatno je koliko mnogo toga uoče. Proces je dugotrajan, ali vredan toga (rekla bih).

Kako se osećate kad završite knjigu?

Zaigram pobednički ples ako sam u svojoj kolibi. Onda počnem da razmišljam šta bi bilo zabavno staviti u novu knjigu. Tu je i osećaj olakšanja kada vidite odštampanu knjigu, ali to ne traje dugo. Uvek sam uzbuđena kada počnem da radim na novoj ideji i imam osećaj da je sve moguće.

Da li Vi birate naslove knjiga?

Da – naslovi su važni i daju vam ideju o čemu se radi. Kada smislim naslov, kažem urednici i čekam njenu reakciju. Već znam naslov naredne knjige, ali moram da ćutim, inače sam nadrljala!

Koliko će biti knjiga o Tomu Gejtsu – i o čemu je Vaša naredna knjiga?

Definitivno je u planu još nekoliko knjiga. Radiću ih sve dok mogu da smislim nove ideje, dok se ne ponavljam i, najvažnije, dok deci ne dosade. Svaki put kad počnem da pišem, mali deo mene se uspaniči da će mi se um isprazniti. Ali to se do sada nije dogodilo, tako da ću nastaviti da pišem i crtam. Nova knjiga dobija oblik, ali je prerano reći tačno o čemu je reč.

Izvor: www.guardian.com