L. S. Hilton o tome zašto „Maestra“ nije erotika
„Maestra“ je psihološki triler koji spaja neodoljiv zaplet o ubistvu sa moćnom antiheroinom. Autorka L. S. Hilton je sebi zacrtala misiju da zabavi svoje čitaoce i o tome nam je govorila tokom intervjua: „Knjige bi trebalo da budu zabavne!“
A ova knjiga jeste zabavna. Njujork Tajms je opisao prvi roman iz trilogije kao „pornografski putopisni triler koji govori o milijarderima, prevarama u svetu umetnosti i čija je glavna junakinja sofisticirana heroina koja može da otkopča kopču kaiša jezikom“. Hiltonova je tokom pisanja istovremeno i svesna zahteva svoje publike, ali ume i da se distancira od klasičnog erotskog žanra. Piše bez zadrške dok se trudi da pruži čitaocima zabavu.
„Želela sam da obuhvatim zadovoljstvo i sreću, što može delovati čudno s obzirom na to da je reč o romanu o ubistvu“, kaže autorka na temu atmosfere zapleta začinjenog detaljnim opisima vatrenog seksa, dekadentnih obroka i čudesnih putovanja. Nada se da njeni romani deluju na čitaoca tako da se bar na trenutak oseti kao da je u raju. „Možda možete da otputujete, iako ste u javnom prevozu, bar na deset minuta, u Portofino, ili otputujete brodom na Sardiniju, ili večerate u Parizu.“
Reč je o očaravajućoj priči o džet-setu i razvratu, ali „Maestra“ je brzo obeležena kao erotski roman i često poređena sa „Pedeset nijansi sive“.
„Pitam se da li je erotika oznaka rezervisana isključivo za knjige koje pišu žene“, rekla je Hiltonova, uznemirena predrasudama u književnosti. „Kada Džon Grišam napiše roman, niko ne kaže: ’Šta ovo predstavlja u odnosu na savremenu sliku o muževnosti?’“ Njen plan nije bio da napiše feminističku polemiku, ali joj je jasno zašto se javio takav pogled na njen roman. Glavna junakinja Džudit nam uzvikuje da ne mora da doživi traumu kako bi uživala u seksu. „Romani imaju tendenciju da žene učine previše urednim“, kaže Hiltonova. „Nije im dozvoljeno da budu ono što jesu; uvek moraju biti proizvod okruženja ili emocija.“
Priča u „Maestri“ inspirisana je revolucionarnom umetnicom Artemizijom Đentileski i Hiltonova je ganuta kada joj obožavaoci govore da se osećaju snažnije zahvaljujući njenom pisanju. Čak je i zahvalna na postojanju svog progonitelja u Amsterdamu – znate već, to je normalna stvar – koji je čekao ispred njenog hotela kako bi dobio autogram. „Znate da ste postigli uspeh kada dobijete svog ličnog progonitelja. Sada mi je potreban samo još trol.“
Izvor: signature-reads.com
Foto: Derrick Santini
Prevod: Dragan Matković
A ova knjiga jeste zabavna. Njujork Tajms je opisao prvi roman iz trilogije kao „pornografski putopisni triler koji govori o milijarderima, prevarama u svetu umetnosti i čija je glavna junakinja sofisticirana heroina koja može da otkopča kopču kaiša jezikom“. Hiltonova je tokom pisanja istovremeno i svesna zahteva svoje publike, ali ume i da se distancira od klasičnog erotskog žanra. Piše bez zadrške dok se trudi da pruži čitaocima zabavu.
„Želela sam da obuhvatim zadovoljstvo i sreću, što može delovati čudno s obzirom na to da je reč o romanu o ubistvu“, kaže autorka na temu atmosfere zapleta začinjenog detaljnim opisima vatrenog seksa, dekadentnih obroka i čudesnih putovanja. Nada se da njeni romani deluju na čitaoca tako da se bar na trenutak oseti kao da je u raju. „Možda možete da otputujete, iako ste u javnom prevozu, bar na deset minuta, u Portofino, ili otputujete brodom na Sardiniju, ili večerate u Parizu.“
Reč je o očaravajućoj priči o džet-setu i razvratu, ali „Maestra“ je brzo obeležena kao erotski roman i često poređena sa „Pedeset nijansi sive“.
„Pitam se da li je erotika oznaka rezervisana isključivo za knjige koje pišu žene“, rekla je Hiltonova, uznemirena predrasudama u književnosti. „Kada Džon Grišam napiše roman, niko ne kaže: ’Šta ovo predstavlja u odnosu na savremenu sliku o muževnosti?’“ Njen plan nije bio da napiše feminističku polemiku, ali joj je jasno zašto se javio takav pogled na njen roman. Glavna junakinja Džudit nam uzvikuje da ne mora da doživi traumu kako bi uživala u seksu. „Romani imaju tendenciju da žene učine previše urednim“, kaže Hiltonova. „Nije im dozvoljeno da budu ono što jesu; uvek moraju biti proizvod okruženja ili emocija.“
Priča u „Maestri“ inspirisana je revolucionarnom umetnicom Artemizijom Đentileski i Hiltonova je ganuta kada joj obožavaoci govore da se osećaju snažnije zahvaljujući njenom pisanju. Čak je i zahvalna na postojanju svog progonitelja u Amsterdamu – znate već, to je normalna stvar – koji je čekao ispred njenog hotela kako bi dobio autogram. „Znate da ste postigli uspeh kada dobijete svog ličnog progonitelja. Sada mi je potreban samo još trol.“
Izvor: signature-reads.com
Foto: Derrick Santini
Prevod: Dragan Matković
Autor: L. S. Hilton
