„Knjiga od peska“ je zbirka priča Horhea Luisa Borhesa, objavljena 1975. godine. Smatra se jednim od poslednjih dela iz najboljeg perioda piščeve karijere i jedno je od njegovih ključnih ostvarenja. Zbirka obuhvata čitav niz priča različite tematike i književnog značaja. Prvo izdanje objavljeno je u Buenos Ajresu, i imalo je 181 stranicu. Svaka od priča ima i epilog, a pisac je kasnije izjavio da mu je dodavanje ovog elementa svakoj priči predstavljalo gotovo nemoguć zadatak.

Mešanje stvarnosti sa fikcijom, metafizička objašnjenja, pisanje u prvom licu i ubacivanje sebe kao jednog od likova nekolicine priča, samo su neke od izvandrednih odlika Borhesovog stvaralaštva. Pa tako u prvoj i poslednjoj priči.

Priča koja otvara zbirku nosi naslov „Dvojnik“ i upoznaje nas najpre sa protagonistom dok sedi na klupi, posmatra reku i visoku zgradu koja ga impresionira. A onda neko seda na drugi kraj klupe  i počinje da zviždi, što privlači pažnju pripovedača. Ta druga osoba je Dvojnik.

Protagonista postavlja čitav niz pitanja osobi koja sedi pored njega. Jedno od prvih je iz koje zemlje dolazi, a ovaj mu odgovara da je iz Argentine. Nastavljaju razgovor i svaki novi podatak zapanjuje pripovedača, a naročito kada saznaje da se obojica zovu Horhe Luis Borhes. Jedina razlika između ova dva junaka jeste ta što je drugi Horhe Luis Borhes mlađi od pripovedača.

Stariji Borhes želi da dokaže ko je i pominje svoj doživljaj „Don Kihota“, kako se saživeo sa delom, ističe svoje odlično poznavanje latinskog jezika i svoja poznanstva sa drugim piscima koje je upoznao na mnogobrojnim konferencijama na kojima je govorio o svojim najpoznatijim delima. Mladi Borhes tvrdi kako ove izjave ništa ne dokazuju jer su to činjenice koje i on zna, i vrlo su mu bliske.

Dvojica muškaraca nastavljaju diskusiju, zagledani u reku. Stariji Borhes objašnjava mogućnost da je ono što se odigralo na klupi sedamdesetogodišnji san i da se sad ponovo susreće sa svojom mladošću. Ponovo nabraja mlađem čoveku činjenice iz svoje prošlosti kao što je život sa roditeljima, evocira svoje prve spisateljske korake i svoje ljubavi, između ostalog.

Razgovor se nastavlja i skreće na temu književnosti, pa njih dvojcia razmenjuju mišljenja o sopstvenom stvaralaštvu, a stariji Borhes otkriva mlađem budućnost koja ga čeka – biće profesor isto kao i njegov otac.

U poslednjoj pripoveci, „Knjiga od peska“, pripovedač nam se predstavlja kao Borhes i priča kako se jednog dana susreo sa veoma neobičnom knjigom. Njene stranice su bile čudno numerisane bez ikakvog reda, a imala je i dodatnu osobenost – kada listate njene stranice, nikada se ne možete vratiti na onu prethodnu. Borhes postaje opsednut ovom knjigom i pokušava da nađe način da se vrati na stranice koje je prelistao kako bi razbio čaroliju knjige. Na kraju knjigu naziva „čudovišnom“ i želi da je se otarasi, pa odlučuje da je sakrije u Nacionalnoj biblioteca u kojoj je nekada radio.

Njegove realistične priče su one koje pominju istorijske datume, važne događaje ili podatke koji će pobliže opisati kontekst pričekoju pisac želi da nam ispriča.

„Avelino Aredondo“ je pretposlednja priča u ovoj zbirci. Radnja se odvija u Montevideu 1987. godine. Avelino je povučen čovek sa malo prijatelja, mršav i loše naravi. Ova priča nam opisuje atentat na urugvajskog predsednika Huana Idiantea Borde i kako se Avelino Aredondo pripremao za ovaj zločin.

U „Knjizi od peska“ Borhes realističnu atmosferu ne uvodi direktno, već kao da želi da ispita njene granice, da otkrije njenu misterioznu suštinu, da joj se približi postavljajući pitanja. Među njegovim likovima često se mogu sresti i njegovi poznanici koji pomažu da oživi ovih 13 priča „Knjige peska“, dela koje je obeležilo kraj jedne blistave književne karijere.

Izvor: resumiendolo.com
Prevod: Sonja Laštro