Kratak intervju sa Džordžom Sondersom
Džordž Sonders je za svoj debitantski roman „Lincoln in the Bardo“ („Linkoln u Bardu“) nagrađen Bukerovom nagradom za 2017. godinu. Na srpskom jeziku se upravo pojavila njegova zapažena zbirka priča „Deseti decembar“. U ovom tekstu ćete pročitati Sondersove odgovore na nekoliko tematskih pitanja i steći sliku o ovom izuzetnom piscu današnjice.
Elenor Vatčel je razgovarala sa Džordžom Sondersom na tribini u Torontu, u aprilu 2017.
Dostojevski i Stiven Spilberg
Potičem iz radničke sredine, i kada je objavljena moja prva knjiga, počeli su da mi postavljaju pitanja o uticajima. Uvek sam se trudio da to malo ulepšam: Pa, Dostojevski, naravno.“ Onda, kako postajete iskreniji, shvatite da su pravi uticaji bili oni koji su vas stvarno uzdrmali i da to ne mora nužno da bude umetnost. Za mene je to bio film „Ajkula“. Bile su mi potrebne godine da shvatim koliko su moć i umetnost povezane. Čak i kada je umetnost pomalo strašna i neprijatna, ona je i dalje moćna. I utiče na vas, na neki način.
Put ka paklu popločan je lošim navikama.
Na osnovu onoga što sam čitao, u budističkoj tradiciji postoji ideja da trenutak smrti nije u vezi sa sadašnjim trenutkom. Ali ono što je stvarno zastrašujuće jeste ideja koju sam pronašao u „Tibetanskoj knjizi mrtvih“ i nekim tekstovima koji se na nju odnose – vaš um je kao divlji konj, a vaše telo je kao nalepnica prikačena za njega. Koliko god da smo neurotični, nervozni, strastveni, sve to je ograničeno našim fizičkim postojanjem. Ali kada čovek umre, veza se prekida i taj divlji konj – eksplodira. To je i dalje isti konj. Ali kakve god navike da smo imali, pošto smo oslobođeni fizičkog, one postaju beskonačno uvećane.
Zbog čega marginalizacija umetnosti šteti društvu u celini?
Zamislite kulturu koja je marginalizovala umetnost, izopačila je, pretvorila je u potrošnu robu. Takva kultura će imati čudan i disfunkcionalan odnos prema istini i jeziku. Znate li koliko se toga otvara i oživljava u vašem umu kada čitate neku knjigu? Uskladite se sa interpunkcijom. Boje dobijaju smisao. Rekao bih da je um najotvoreniji kada je pred umetničkim delom, osim možda kada je u prisustvu voljene osobe. To je neverovatno stanje svesti koje nas čini mudrijim, boljim i angažovanijim. A kultura u kojoj je to degradirano na nivo cirkuske predstave završi u nekoj vrlo uvrnutoj situaciji u kakvoj se i mi trenutno nalazimo.
Izvor: cbc.ca
Prevod: Maja Horvat
Dostojevski i Stiven Spilberg
Potičem iz radničke sredine, i kada je objavljena moja prva knjiga, počeli su da mi postavljaju pitanja o uticajima. Uvek sam se trudio da to malo ulepšam: Pa, Dostojevski, naravno.“ Onda, kako postajete iskreniji, shvatite da su pravi uticaji bili oni koji su vas stvarno uzdrmali i da to ne mora nužno da bude umetnost. Za mene je to bio film „Ajkula“. Bile su mi potrebne godine da shvatim koliko su moć i umetnost povezane. Čak i kada je umetnost pomalo strašna i neprijatna, ona je i dalje moćna. I utiče na vas, na neki način.
Put ka paklu popločan je lošim navikama.
Na osnovu onoga što sam čitao, u budističkoj tradiciji postoji ideja da trenutak smrti nije u vezi sa sadašnjim trenutkom. Ali ono što je stvarno zastrašujuće jeste ideja koju sam pronašao u „Tibetanskoj knjizi mrtvih“ i nekim tekstovima koji se na nju odnose – vaš um je kao divlji konj, a vaše telo je kao nalepnica prikačena za njega. Koliko god da smo neurotični, nervozni, strastveni, sve to je ograničeno našim fizičkim postojanjem. Ali kada čovek umre, veza se prekida i taj divlji konj – eksplodira. To je i dalje isti konj. Ali kakve god navike da smo imali, pošto smo oslobođeni fizičkog, one postaju beskonačno uvećane.
Zbog čega marginalizacija umetnosti šteti društvu u celini?
Zamislite kulturu koja je marginalizovala umetnost, izopačila je, pretvorila je u potrošnu robu. Takva kultura će imati čudan i disfunkcionalan odnos prema istini i jeziku. Znate li koliko se toga otvara i oživljava u vašem umu kada čitate neku knjigu? Uskladite se sa interpunkcijom. Boje dobijaju smisao. Rekao bih da je um najotvoreniji kada je pred umetničkim delom, osim možda kada je u prisustvu voljene osobe. To je neverovatno stanje svesti koje nas čini mudrijim, boljim i angažovanijim. A kultura u kojoj je to degradirano na nivo cirkuske predstave završi u nekoj vrlo uvrnutoj situaciji u kakvoj se i mi trenutno nalazimo.
Izvor: cbc.ca
Prevod: Maja Horvat
