Kolika je bila cena utopije socijalizma u Istočnoj Nemačkoj: „Dani umiruće svetlosti“ Ojgena Rugea u prodaji od 24. marta
Ojgen Ruge kroz porodični roman „Dani umiruće svetlosti“ osvetljava istoriju Istočne Nemačke. Uspeva da iskustva četiri generacije, u periodu od pedeset godina, oblikuje u dramaturški promišljenu i skladnu celinu. Njegova knjiga govori o utopiji socijalizma, ceni koju je pojedinac morao za nju da plati i njenom postepenom gašenju.
Istovremeno, roman se izdvaja velikom narativnom svežinom i izraženim osećajem za humor.
Sve je spremno za proslavu Vilhelmovog devedesetog rođendana: švedski sto, metar Lenjinovih knjiga na polici, zakrivljeni bodež Gojka Mitića, najpoznatijeg vestern glumca Istočne Nemačke, posuda sa Kube, poklon drugova iz Kombinata „Karl Marks“. Cela porodica se okupila da nazdravi „patrijarhu“, čije su grudi iskićene ordenjem, a usta puna priča o herojskoj prošlosti.
Vilhelm i njegova supruga, zakleti komunisti, vratili su se iz Meksika 1952. godine da bi dali svoj doprinos izgradnji novog socijalističkog poretka. S druge strane, njihov sin Kurt, emigrant u Moskvi, došao je u Nemačku s gorkim iskustvom gulaga, ali i s verom u mogućnost reforme sistema. Za razliku od dede i oca, Aleksandar ima sasvim drugačija iskustva u domovini, koju nije birao. I dok devedesetogodišnjak započinje još jednu priču o slavnoj prošlosti, ni nakraj pameti mu nije da ga tokom zdravice čeka neprijatno iznenađenje: Berlinski zid je na ivici pada a njegov unuk Aleksandar ne dolazi na proslavu – prebegao je na drugu stranu.
Ojgen Ruge (1954, Sosva, Ural, SSSR), pisac, scenarista i prevodilac s ruskog. Sin je istoričara iz Nemačke Demokratske Republike Volfganga Rugea, koga je sovjetska vlast deportovala u logor na Severnom Uralu broj 239. Njegova majka bila je Ruskinja i služila je kao kaplar u Crvenoj armiji tokom Drugog svetskog rata. Kada je imao dve godine, Ruge se sa roditeljima vratio u Nemačku Demokratksku republiku. Godine 1988. Ruge je otputovao u Saveznu Republiku Nemačku s vizom za posetu i nije se vratio u NDR. Godine 2011. debitovao je kao romanopisac sa delom „Dani umiruće svetlosti“.
Knjigu „Dani umiruće svetlosti“ možete pronaći od ponedeljka 24. marta u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs.
Istovremeno, roman se izdvaja velikom narativnom svežinom i izraženim osećajem za humor.
Sve je spremno za proslavu Vilhelmovog devedesetog rođendana: švedski sto, metar Lenjinovih knjiga na polici, zakrivljeni bodež Gojka Mitića, najpoznatijeg vestern glumca Istočne Nemačke, posuda sa Kube, poklon drugova iz Kombinata „Karl Marks“. Cela porodica se okupila da nazdravi „patrijarhu“, čije su grudi iskićene ordenjem, a usta puna priča o herojskoj prošlosti.
Vilhelm i njegova supruga, zakleti komunisti, vratili su se iz Meksika 1952. godine da bi dali svoj doprinos izgradnji novog socijalističkog poretka. S druge strane, njihov sin Kurt, emigrant u Moskvi, došao je u Nemačku s gorkim iskustvom gulaga, ali i s verom u mogućnost reforme sistema. Za razliku od dede i oca, Aleksandar ima sasvim drugačija iskustva u domovini, koju nije birao. I dok devedesetogodišnjak započinje još jednu priču o slavnoj prošlosti, ni nakraj pameti mu nije da ga tokom zdravice čeka neprijatno iznenađenje: Berlinski zid je na ivici pada a njegov unuk Aleksandar ne dolazi na proslavu – prebegao je na drugu stranu.
Ojgen Ruge (1954, Sosva, Ural, SSSR), pisac, scenarista i prevodilac s ruskog. Sin je istoričara iz Nemačke Demokratske Republike Volfganga Rugea, koga je sovjetska vlast deportovala u logor na Severnom Uralu broj 239. Njegova majka bila je Ruskinja i služila je kao kaplar u Crvenoj armiji tokom Drugog svetskog rata. Kada je imao dve godine, Ruge se sa roditeljima vratio u Nemačku Demokratksku republiku. Godine 1988. Ruge je otputovao u Saveznu Republiku Nemačku s vizom za posetu i nije se vratio u NDR. Godine 2011. debitovao je kao romanopisac sa delom „Dani umiruće svetlosti“.
Knjigu „Dani umiruće svetlosti“ možete pronaći od ponedeljka 24. marta u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs.
