U knjižare je pre samo nekoliko dana stigao novi roman Vanje Bulića „Madonin soko“, koji je predstavljen u četvrtak 11. decembra u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC, popunjenoj do poslednjeg mesta.

Pored autora, govorili su i prof. dr Vesko Drašković i Dejan Papić, direktor Lagune, a odlomke iz knjige čitali su glumci Isidora Građanin i Goran Balančević.

U novom trileru Vanje Bulića „Madonin soko“ nastavljaju se novinarske i istraživačke avanture Novaka Ivanovića.

Ovog puta Novak rešava enigmu povezanosti manastira Sokolica i skladištenja nuklearnog otpada, a usput otkriva povezanost savetnika američke ambasade na Kosovu sa jednim ubistvom. Uz ovaj zaplet javlja se nova intriga: jedan američki milijarder želi da u svoj privatni muzej preseli jedno od najvrednijih kulturnih dobara iz vizantijskog doba, a Novak će saznati i zašto…

Direktor Lagune Dejan Papić osvrnuo se ovom prilikom na 15 godina dugu saradnju sa Vanjom Bulićem i istakao zbog čega se čitaoci sve ove godine s nestrpljenjem vraćaju knjigama ovog autora:

„Kada govorimo o brojkama, treba početi od nečega zaista impresivnog – za ovih 15 godina objavljeno je 28 knjiga, a

prodato u četvrt miliona. Kada kažu da se u Srbiji na čita, mi imamo odgovor na to – čitaju se dobre knjige, knjige pisaca koje čitaoci vole i željno iščekuju. Jedan od njih je Vanja Bulić, a tajna ovog uspeha je u jednoj reči – poverenje. Poverenje koje Vanja ima u svog izdavača, i poverenje koje čitaoci imaju u ono što piše jer ih godinama nije izneverio.“

Pojava Vanje Bulića na našoj književnoj sceni je jedinstvena, dodao je Papić ocenjujući da nema mnogo takvih pisaca koji na ovaj način pronalaze pukotine u našoj istoriji, praznine u predanju, neispričane priče koje potom sažmu u ovako uzbudljiv triler.

„Vanja predstavlja jedan redak spoj istraživačkog novinarstva, upornosti nekoga ko želi da dođe do dna boce sa istinom, i empatije prema sopstvenom kulturnom nasleđu. To je ono što čitaoci prepoznaju i cene“, zaključio je Papić.

Vesko Drašković je govorio o velikom Bulićevom talentu koji je teško nositi kao breme jer je „pisanje talenat za preživljanje“:

„Vanjino britko pero odiše mladošću. U ovom vremenu zla vraća optimizam. Knjiga o kojoj večeras govorimo asocira me na potop. Znamo za potop kada je Bog spasavao svoj narod, da bi čovek dobio novu šansu. A onda je čovek umislio da je Bog, pa je počeo da pravi potop. Zamislite tu drskost da potopite jedan deo sveta gde raste lekovito bilje, gde se hrane pčele, izobilje svega i liči na raj. Sve to najava je kataklizme“, kazao je Drašković dodajući da je potreba pisca da ispiše život, a da Bulićeva knjiga čitaoca obogaćuje upravo tim životom.

„Čitajte Bulića. Divite se talentu. Imate zašto.“

Vanja Bulić je kazao da knjiga obiluje opisima mesta koje je posetio, istinitim istorijskim pričama, ali da je s druga strane triler povezan sa današnjim problemima s kojim se suočavamo kao narod.

„Danas je takvo vreme da kada napišete istinit tekst, kažu dobra je satira. Nisam znao ništa o Bogorodici sokoličkoj. Ona se smatra jednom od najvećih dobara u istoriji Vizantije. Želeo sam da je povežem sa nečime danas – otuda podnaslov knjige ’Šta spaja Bogorodicu sokoličku i skladištenje nuklearnog otpada’. Vrlo ozbiljan deo knjige je posvećen problemu nuklearnog otpada i kada povežete sve, vidite da su upleteni oni koji na ovom svetu vrednuju samo pare. Bogorodicu sokoličku jedan američki milijarder želi za svoj privatni muzej, a mnogi su spremni da zaborave na njenu vrednost i da mu za pare pomognu“, objasnio je Vanja.

Čitaoci ga često pitaju šta je u knjigama istina a šta fikcija, a kako kaže, uvek odgovori:

„Ono što je istorija i religija, to je istina, a triler je samo na prvi pogled fikcija. Često se događalo u mojim knjigama da sam nešto, kažu, predvideo, ali zapravo ako pomno čitate istoriju, sve će vam biti jasno i moći ćete da vidite šta će biti sutra“.

Pišući o Novaku Ivanoviću, Vanja daje omaž „novinarstvu koje više ne postoji“:

„Svaki novinar u nekom trenutku misli da novinarstvo može da promeni svet, ali onda se brzo razuveri. Promene se oni. Imao sam sreću da sam radio u časopisima koji su gajili reportaže iz

kojih je mogla da se istakne literalna crta. Tako su nastali mnogi moji romani. Danas je novinarstvo mnogo drugačije, ali da budemo iskreni, novinarstvo je uvek onakvo kakvo je društvo. Videćete da sam u ovoj knjizi najveći deo posvetio upravo Dugi. Sada ona ima i televiziju, ali i smenu tajkuna koji vode tu priču. Meni često kažu da sam bio hrabar u Dugi, ali nije tu reč o hrabrosti, već o moralu. Dakle, ili ćeš se baviti kako treba ili ne. Teško je i ono i ovo vreme, svako se snalazi kako ume. Ja sam se snašao da ono što možda ne napišem u novinama, napišem u knjigama“, kazao je Bulić.

Vesko Drašković sa nadovezao ocenivši da je informacija o istini postala nebitna jer je laž dobila svoje mesto.

„Ako laž postaje istina, živimo u zabludi i daleko od svetlosti koja nam je neophodna. Okrećemo se knjizi da se ne zaboravi ono što se ne sme zaboraviti. Dar nositi u sebi je velika obaveza, i muka da bi istina dobila šansu da progovori. Ova knjiga će vam doneti taj tračak svetlosti – ova knjiga daje optimizam i veru u istinu“, kazao je Drašković.

Vanja Bulić je na oduševljenje svih prisutnih potvrdio da inspiracije nikada dosta i da mogu da očekuju još priča Novaka Ivanovića.

„Naša je istorija neiscrpna. Bila bi grehota bilo šta krivotvoriti. Nismo ni načeli koliko je tu bogatstva. Nažalost, mnogo je istorijskih rupa. Ali zato je najveća vrednost ovih knjiga to što sam ovde doživeo – da jedan momak priđe i kaže da ga pre nego što je pročitao moju knjigu nije interesovala naša istorija, a da se sada to potpuno promenilo. Ako sam sto ljudi naterao da tako razmišljaju, uspeo sam“, zaključio je Vanja Bulić.