Bilo da se ne vide rikne ili da se vide naslovne korice – saznajte ko sve slaže knjige na police poput vas. Kako organizujemo i izlažemo svoje knjige u našim domovima – ili ne – govori dosta o tome koje knjige zapravo čitamo i pokriva odgovore na tri pitanja: IQ, interesovanja i „instagramabilnost“. Da ne pominjemo faktor opsesivno-kompulsivnog poremećaja. Pa, kako vi ređate svoje knjige?

Uređenje prema spektru boja

Poput Bena Fogla, sudite knjige po njihovim koricama, dok se prema naslaganim riknama odnosite kao prema umetničkoj instalaciji. Kako autorka Hanja Janagihara kaže: „Svakome ko knjige ređa po boji nije bitno ono što se nalazi u njima.“ Auh! Možda je jednostavnije da preko Etsy-a kupite tapete sa knjigama koje su organizovane po boji.

Poznati slagači knjiga prema spektru boja: Ben Fogl i Opra Vinfri.

Slaganje po azbučnom redu

Vi ste iskreni knjigoljubac koji voli da su mu romani poslagani tako da lako možete da nađete bilo koji od njih (iako police sigurno prekrivaju skoro svaki pedalj vaših zidova): od Margaret Atvud do Šolohova. Jedino pitanje koje se postavlja jeste kako onda klasifikujete publicistička dela. Verovatno prvo razvrstavate po odeljcima za svaki žanr, od baštovanstva, preko kulinarstva, do putovanja i umetnosti, samo vas buni da li da biografska dela stavite pod autobiografije ili memoare.

Poznati slagač knjiga po azbučnom redu: Suzan Zontag.

Raspored knjiga kao odraz stanja uma

Kao što norveški autor Karl Uve Knausgor objašnjava: „Na podu nadomak kreveta stoji gomila knjiga koje želim da pročitam, knjiga koje moram da pročitam i knjiga za koje verujem da bi trebalo da ih pročitam. Dakle, govorimo o id, ego i superego knjigama. U prvoj kategoriji ćete pronaći Le Kareovog 'Noćnog menadžera'. U drugoj se nalaze tri knjige koje govore o istoriji Đavola. A u superego hrpi se nalaze Adorno, Hajdeger i rani grčki filozofi.“ Pomalo pretenciozno.

Poznati „umni“ slagač: Karl Uve Knausgor.

Položeni način slaganja

Vi svoje knjige polažete. Verovatno vas krasi umetnički duh i u posedu imate ogroman broj umetničkih knjiga velikih formata. Između knjiga ređate skulpture i umetnine. Volite dramska dela, a verovatno se bavite fotografijom ili dizajnom. Ono što je povoljnost kod ovakovog odlaganja knjiga, jeste to što imate više površina na raspologanju za njih; nepogodnost leži u tome što vas knjiga sa dna hrpe lako može povrediti kada vam zatreba.

Poznati polagači knjiga: Karl Lagerfeld, dizajner enterijera Bani Vilijams.

Odlaganje knjiga tako da se ne vide rikne

Ultra-mega-giga prefinjeni trend slaganja knjiga odlikuje okretanje knjiga ka unutrašnjosti police, tako da se ne vide hrbati, dok su u vidnom polju bele stranice. Kako tvrdi Mark Pursel sa Univerzitetske biblioteke Kembridž: „Danas nam je normalno da su rikne izložene tako da su vidljive, međutim, [u 16. veku] kulturološke norme su nalagale da naslovi na knjigama budu štampani mastilom na ivicama stranica.“ Prva poznata knjiga na engleskom jeziku sa naslovom utisnutim na rikni odštampana je 1604. godine, i tada je smatrana „čudom inovacije“. Potom je usledio period koji istoričari nazivaju „velikim preokretom“, kada je metod izlaganja knjiga promenjen. Trenutno je u trendu belo, belo i još malo belog. Jedina mana ovog stila je što je nemoguće pronaći knjigu po naslovu.

Poznati „skrivači“ rikni: samo ukucajte #backwardsbooks u pretrazi na Instagramu ili Pinterestu.

Kreativni haos

Vi i vaše knjige ste na istoj talasnoj dužini, tako da je potpuno besmisleno probati da ih dovedete u red, bilo po azbučnom redu, veličini ili boji. One su deo vašeg duhovnog bića i vašeg doma, tako da potraga za nekom određenom knjigom, čak iako to možda zahteva puzanje po podu, samo je deo vašeg kreativnog procesa.

Poznati haotični kreativci: Filip Pulman, Pol Smit.

Autor: Kejti Lou
Izvor: standard.co.uk
Prevod: Aleksandra Branković