Knjige Tanje Stupar Trifunović i Branka Anđića u užem izboru za nagradu „Isidora Sekulić“
U uži izbor za nagradu „Isidora Sekulić“ od 38 kandidata izabrano je pet knjiga, a među njima „Da si dobra, i Bog bi te imao“ Branka Anđića i „Duž oštrog noža leti ptica“ Tanje Stupar Trifunović.
Konačna odluka o pobedniku biće doneta 13. juna, dok će se svečana dodela ugledne književne nagrade održati 19. juna u Kući kralja Petra Prvog na Senjaku.
Odluku o knjigama koje su uvrštene u uži izbor doneo je žiri u sastavu: Laura Barna, Jasmina Ahmetagić i Sonja Milovanović.
U zbirci priča „Da si dobra, i Bog bi te imao“ Branko Anđić se bavi porodičnim temama. Piše secirajući pojam porodice postavljajući pitanje – da li je ona kamen oko vrata u dubokoj vodi postojanja ili je zaista poslednja sigurna kuća na vetrometini života? Odgovor pokušava da dâ samim naslovom i idejom da se ne pita o svemu samo Bog, već i da đavo upliće svoje prste.
Ove priče ispunjene su pinterovskim scenama malih užasa u vidu ljubavi, lojalnosti, straha od smrti i starosti, bolesti, praznoverja, rivalstva braće, roditelja i dece, žudnje za produžetkom vrste i porodičnog imena. Upravo u tim opisanim najličnijim odnosima, u isparenjima tog čarobnog napitka, lebdi pitanje da li je moguće sasvim razumeti i spoznati sebe.
„Duž oštrog noža leti ptica“ je roman o ratu 1990-ih, kada rat ne bi bio samo pozadina priče o odrastanju dve devojčice. Kroz njihove detinje oči vidimo vojsku koja je čudna i crna, a da ne znamo je li reč o Srbima, Hrvatima ili... Vidimo samo nasilje nad njihovim telom i duhom, a da uopšte nema razlike nanosi li se ono u mirnodopsko ili ratno vreme i nanose li ga „neprijatelji“ ili „naši“.
Odluku o knjigama koje su uvrštene u uži izbor doneo je žiri u sastavu: Laura Barna, Jasmina Ahmetagić i Sonja Milovanović.
U zbirci priča „Da si dobra, i Bog bi te imao“ Branko Anđić se bavi porodičnim temama. Piše secirajući pojam porodice postavljajući pitanje – da li je ona kamen oko vrata u dubokoj vodi postojanja ili je zaista poslednja sigurna kuća na vetrometini života? Odgovor pokušava da dâ samim naslovom i idejom da se ne pita o svemu samo Bog, već i da đavo upliće svoje prste.
Ove priče ispunjene su pinterovskim scenama malih užasa u vidu ljubavi, lojalnosti, straha od smrti i starosti, bolesti, praznoverja, rivalstva braće, roditelja i dece, žudnje za produžetkom vrste i porodičnog imena. Upravo u tim opisanim najličnijim odnosima, u isparenjima tog čarobnog napitka, lebdi pitanje da li je moguće sasvim razumeti i spoznati sebe.
„Duž oštrog noža leti ptica“ je roman o ratu 1990-ih, kada rat ne bi bio samo pozadina priče o odrastanju dve devojčice. Kroz njihove detinje oči vidimo vojsku koja je čudna i crna, a da ne znamo je li reč o Srbima, Hrvatima ili... Vidimo samo nasilje nad njihovim telom i duhom, a da uopšte nema razlike nanosi li se ono u mirnodopsko ili ratno vreme i nanose li ga „neprijatelji“ ili „naši“.
