Divna knjiga u kojoj će uživati čitaoci različitih žanrova.

Ovo je ljupka knjiga sa dobro osmišljenim zapletom. Iako je napisana u formi romana, čita se kao istinita priča o životu jedne usamljene starice i veoma je aktuelna po pitanju današnje populacije starih ljudi.

Milisent, ili Misi, kako voli da je zovu, živi sama u velikoj kući koja se nije promenila godinama, još od njenog venčanja. Sin i unuk su joj u Australiji, muž joj je preminuo, a Misi nema druge rodbine. Svakodnevno se oseća usamljeno, ali ljude koje sreće, a koji žele da se sprijatelje s njom, drži na odstojanju, jer se plaši zbližavanja.

Tokom vremena, ona susreće različite ljude koji pokušavaju da joj preokrenu život: samohrana majka sa sinom koga Misi doživljava kao svog unuka; šetač pasa koji joj povremeno ostavlja psa na čuvanje, u čemu ona uživa; student koji na Misinom tavanu pronalazi skriveno blago i počinje da ga koristi kako bi od njenog skromnog doma napravio prijatnije mesto za život; gospođa u kafiću koja razgovara sa Misi, ali koju ona izbegava iz straha od zbližavanja.

Priča opisuje kako se Misi naposletku sprijateljila sa svima njima, kada je dobila samopouzdanje, počela manje da zazire od ljudi i shvatila citat:  “ Pomoć mi je bila na kućnom pragu i samo je trebalo još da ih pustim da uđu.”

Divna priča sa srećnim završetkom i sjajno štivo!

Izvor: goodreads.com
Prevod: Đorđe Radusin