Za vreme korišćenja bilo koje stranice na našem web-sajtu, kompanija Laguna d.o.o. može da sačuva određene informacije na korisnikov uređaj putem "kolačića" (engleski "cookies"). Više o kolačićima
Mnogi su odlučili da u novoj godini unaprede svoje zdravlje, i zaštitni deo naše DNK – telomera – može im pomoći da cilj i ostvare.
U knjizi „Telomere: Ključ dugovečnosti“, dobitnica Nobelove nagrade, molekularni biolog Elizabet Blekbern, koja je bila deo tima koji je otkrio kako telomere štite hromozome, i psiholog zdravlja Elisa Epel tvrde da posebni postupci poput pravilne ishrane, redovnog sna i pozitivnog načina razmišljanja „mogu pomoći u smanjenju hroničnih bolesti i poboljšati dobrobit, sve do naših ćelija i do kraja naših života“.
„Pod našom je kontrolom. To je ono što je toliko uzbudljivo“, rekla je Blekbernova za CBS This Morning.
Telomere su poput kapica na krajevima pertli koje ih sprečavaju da se oparaju, ali na krajevima naših hromozoma – objasnila je Blekbernova. Ljudi sa dužim telomerama imaju manju stopu smrtnosti od raka i još nekih bolesti. Dugoročni stres ili negativno razmišljanje može zaista skratiti dužinu vaših telomera, dok ih određeni oblici meditacije ojačavaju, rekla je Epelova. Autorke kažu da izgleda da telomere reaguju na ono što se dešava u našim životima.
„Telomere slušaju vaše misli“, rekla je Blekbernova. I zato, od prosečno 65 hiljada misli koje um obradi tokom dana, pomaže nam da budemo svesni koje su misli pozitivne, a koje negativne.
„Dakle, ako zaista postanemo svesni svog načina razmišljanja i negativnih misli, možemo im se smejati, možemo im oduzeti moć da nam prouzrokuju stres“, rekla je Epelova. „Pesimizam, neprijateljstvo, zavist sve to nas čini ranjivijim pred ovim negativnim mislima. Kratke telomere su povezane sa ovakvim načinima razmišljanja.“
Za one koji bi odmah da se testiraju, predlažemo vam da uradite ova tri testa iz knjige, redom.
Način razmišljanja
Koliko ste pesimista?
Koliko ste optimista?
Dodatno, naše društveno i fizičko okruženje utiče na telomere, uključujući činioce poput stresa zbog diskriminacije ili otrovnih hemikalija.
„Svet oko nas je neverovatno važan u svom uticaju na naše telomere. Bilo je to jedno od šokantnijih stvari koje je pokazalo istraživanje i nekoliko drugih proučavanja“, rekla je Blekbernova.
Doktor Elisa Epel je vodeći stručnjak u oblasti psihologije zdravlja i proučava stres, starenje i gojaznost. Direktorka je Centra za starenje, metabolizam i emocije pri Univerzitetu Kalifornija u San Francisku, i pomoćnik direktora u Centru za zdravlje i društvo.
Postanite član Laguna Kluba čitalaca i uživajte u benefitima!
Gift program od 10%, popusti do 30%, a specijalni rođendanski popust čak 40%!
E-mail adresa je obavezna
Da biste osigurali da su vaši podaci o nalogu ažurirani, molimo vas da potvrdite e-mail adresu koju želite da koristite za prijavu i obaveštenja o nalogu.
