Knjiga koju roditelji predlažu: „Vaše kompetentno dete“ Jespera Jula
Ravnopravan odnos sa decom je put ka novim temeljnim vrednostima za celu porodicu. Nemački roditelji koji su čitali knjigu danskog terapeuta Jespera Jula, „Vaše kompetentno dete“, ovako razmišljaju o tezama iznesenim u knjizi.
Marin smatra:
Knjiga koju je danski porodični terapeut Jesper Jul 1996. prvi put objavio, i danas je jedno od fundamentalnih dela, i najtoplije bih je peporučila svim porodicama.
Jul govori o porodičnim vrednostima, izazovima u vezama, samopouzdanju, odgovornosti i granicama, a sve to s osećajem za duh vremena, koji se u mnogostrukom medijskom pejzažu današnjice retko nalazi.
Neki smatraju da su njegove knjige nedovoljno konkretne, da daju premalo modela ponašanja, i da ne nude idealna rešenja, koja toliko roditelja danas priželjkuje (ma kaži mi šta ja treba da radim?). Pritom se sasvim previđa da rešenje problema podrazumeva da se vratimo korak unazad, kako bismo mogli da stupimo u novu dimenziju, koja zapravo omogućava da se problem reši. Jul piše o svojoj osnovnoj spoznaji da „većina onoga što u tradicionalnom smislu podrazumevamo pod vaspitanjem nije samo suvišno, već je i štetno. [...] Sada možda više nego ikada važi da je način na koji prema svojoj deci postupamo od presudnog značaja za budućnost sveta.“
Da, naša deca su kompetentna, a šta to znači i kako s tom spoznajom treba postupati, zadatak je koji naša generacija treba da reši. Ova knjiga može da predstavlja početak. Dođite i pridružite nam se na tom putovanju.
Bendžamin smatra:
Mladi roditelji u današnje vreme tragaju za novim vrednostima za život sa svojom decom. Vaspitanje „odozgo na dole“ je tokom prethodnih generacija pretrpelo spektakularan neuspeh i danas s pravom važi za prevaziđeni model. Ali kako da u ovom tempu svakodnevice budemo pravedni prema svojoj deci i prema sebi, bez večnih diskusija, i da vodimo život pun kompromisa?
Jesper Jul u ovoj knjizi čudesno objašnjava ličnost i kompetentno ponašanje deteta, od rođenja pa nadalje. On tu rešava i mit o demokratskom odlučivanju i ravnopravnosti između roditelja i naglašava zbog čega se pre svega radi o verodostojnosti. On nedvosmisleno postavlja kamen-temeljac sve komunikacije i ravnodostojnog ophođenja među roditeljima, koji predstavljaju ogledalo za dečji pogled na svet.
U poglavlju „Moć roditelja“ Jul ohrabruje roditelje da se oslobode očekivanja da će u ophođenju sa sopstvenom decom moći da budu nepogrešivi:
„Moramo razviti etički kodeks za svoj odnos s decom, prema kom držimo uši i oči otvorene kako bismo primetili gluposti koje ćemo neminovno činiti, te moramo otvoreno preuzeti odgovornost za te greške.“
Ako smo spremni da svoje misli i želje u odnosu s detetom pretočimo u nedvosmislene poruke, zajedno s detetom ćemo se upustiti u uzbudljiv proces razvoja. Reč je o novom iskrenom odnosu ‒ o ravnopravnom dostojanstvu. Deca nas od rođenja vide kao roditelje i kao svoje savršene uzore. Iako mi kao roditelji to ne primećujemo, deca preuzimaju odgovornost za naše pogrešno ponašanje i kod sebe traže uzrok problema. Rezultat su preopterećena deca bez oslonca, u jednom društvu u kom se živi ubrzano, na prelasku u digitalnu eru.
Međutim, ako koristimo novu etiku, za koju je karakteristično otvoreno i iskreno ponašanje ‒ a pritom svojoj deci prilazimo bez očekivanja i pritiska, ali ispruženih ruku ‒ zajedno ćemo doživeti predivno doba.
Ovu knjigu po mom mišljenju treba da pročita svaki tata. Radi se o nekoj vrsti klasičnog dela za zdrav odnos između dece i roditelja.
„Kada je reč o našoj deci, neprestano nam govore da moramo da delujemo „vaspitački“, umesto da se naprosto otvorimo za njihovu kompetentnost i da učimo od njih, kako bismo za njih mogli da budemo onoliko vredni koliko bismo to želeli.“
Izvor: familieaufkurs.de
Marin smatra:
Knjiga koju je danski porodični terapeut Jesper Jul 1996. prvi put objavio, i danas je jedno od fundamentalnih dela, i najtoplije bih je peporučila svim porodicama.
Jul govori o porodičnim vrednostima, izazovima u vezama, samopouzdanju, odgovornosti i granicama, a sve to s osećajem za duh vremena, koji se u mnogostrukom medijskom pejzažu današnjice retko nalazi.
Neki smatraju da su njegove knjige nedovoljno konkretne, da daju premalo modela ponašanja, i da ne nude idealna rešenja, koja toliko roditelja danas priželjkuje (ma kaži mi šta ja treba da radim?). Pritom se sasvim previđa da rešenje problema podrazumeva da se vratimo korak unazad, kako bismo mogli da stupimo u novu dimenziju, koja zapravo omogućava da se problem reši. Jul piše o svojoj osnovnoj spoznaji da „većina onoga što u tradicionalnom smislu podrazumevamo pod vaspitanjem nije samo suvišno, već je i štetno. [...] Sada možda više nego ikada važi da je način na koji prema svojoj deci postupamo od presudnog značaja za budućnost sveta.“
Da, naša deca su kompetentna, a šta to znači i kako s tom spoznajom treba postupati, zadatak je koji naša generacija treba da reši. Ova knjiga može da predstavlja početak. Dođite i pridružite nam se na tom putovanju.
Bendžamin smatra:
Mladi roditelji u današnje vreme tragaju za novim vrednostima za život sa svojom decom. Vaspitanje „odozgo na dole“ je tokom prethodnih generacija pretrpelo spektakularan neuspeh i danas s pravom važi za prevaziđeni model. Ali kako da u ovom tempu svakodnevice budemo pravedni prema svojoj deci i prema sebi, bez večnih diskusija, i da vodimo život pun kompromisa?
Jesper Jul u ovoj knjizi čudesno objašnjava ličnost i kompetentno ponašanje deteta, od rođenja pa nadalje. On tu rešava i mit o demokratskom odlučivanju i ravnopravnosti između roditelja i naglašava zbog čega se pre svega radi o verodostojnosti. On nedvosmisleno postavlja kamen-temeljac sve komunikacije i ravnodostojnog ophođenja među roditeljima, koji predstavljaju ogledalo za dečji pogled na svet.
U poglavlju „Moć roditelja“ Jul ohrabruje roditelje da se oslobode očekivanja da će u ophođenju sa sopstvenom decom moći da budu nepogrešivi:
„Moramo razviti etički kodeks za svoj odnos s decom, prema kom držimo uši i oči otvorene kako bismo primetili gluposti koje ćemo neminovno činiti, te moramo otvoreno preuzeti odgovornost za te greške.“
Ako smo spremni da svoje misli i želje u odnosu s detetom pretočimo u nedvosmislene poruke, zajedno s detetom ćemo se upustiti u uzbudljiv proces razvoja. Reč je o novom iskrenom odnosu ‒ o ravnopravnom dostojanstvu. Deca nas od rođenja vide kao roditelje i kao svoje savršene uzore. Iako mi kao roditelji to ne primećujemo, deca preuzimaju odgovornost za naše pogrešno ponašanje i kod sebe traže uzrok problema. Rezultat su preopterećena deca bez oslonca, u jednom društvu u kom se živi ubrzano, na prelasku u digitalnu eru.
Međutim, ako koristimo novu etiku, za koju je karakteristično otvoreno i iskreno ponašanje ‒ a pritom svojoj deci prilazimo bez očekivanja i pritiska, ali ispruženih ruku ‒ zajedno ćemo doživeti predivno doba.
Ovu knjigu po mom mišljenju treba da pročita svaki tata. Radi se o nekoj vrsti klasičnog dela za zdrav odnos između dece i roditelja.
„Kada je reč o našoj deci, neprestano nam govore da moramo da delujemo „vaspitački“, umesto da se naprosto otvorimo za njihovu kompetentnost i da učimo od njih, kako bismo za njih mogli da budemo onoliko vredni koliko bismo to želeli.“
Izvor: familieaufkurs.de
