U skladu sa Azrinom pesmom „Proljeće je 13. u decembru“, knjiga Ivana Ivačkovića „Između krajnosti“ upravo je na taj datum promovisana u Zrenjaninu, inače njegovom rodnom gradu. Promocija je održana u salonu Narodnog muzeja, a razgovor sa Ivačkovićem vodila je Olivera Skoko, viši kustos Muzeja. Kao i na ranijim Ivačkovićevim promocijama u Zrenjaninu, salon Muzeja bio je ispunjen do poslednjeg mesta. Odgovarajući na pitanja Olivere Skoko, autor knjige „Između krajnosti“ pričao je o karijeri Azre i Džonija Štulića, razlozima za pisanje knjige, osamdesetim godinama u SFRJ, Štulićevom odlasku u Holandiju i o tome zašto danas nije moguća pojava grupe poput Azre.

Albumima „Azra“, „Sunčana strana ulice“, „Ravno do dna“ ili „Filigranski pločnici“ Branimir Džoni Štulić i Azra načinili su početak osamdesetih zlatnim dobom jugoslovenskog rokenrola. Knjiga „Između krajnosti“ pošten je i objektivan pogled na muziku i svet ove grupe i njenog vođe. Ivan Ivačković, jedan od naših vodećih rok kritičara, slavi Džonija kao najvećeg generacijskog pesnika i glasnogovornika, ali ne podilazi mitovima i ne pothranjuje zablude stvorene tokom njegovog holandskog egzila. „Između krajnosti“ je nezaobilazno štivo za sve kojima je muzika Azre i Štulića obeležila mladost, ali i za one koji njihovu muziku tek treba da otkriju. To je knjiga pisana s ljubavlju, ali znalački i nepodmitljivo.

Foto: Tibor Arva i Zoran S. Jovanović