Izraelski autor nas je ponovo oduševio svojim talentom za komediju, apsurd i sporadičnu distopiju.

Keret je 2004. godine napisao knjigu za decu pod naslovom „Tata je pobegao sa cirkusom“, u kojoj je lukavo opisao kako jedan otac flertuje sa porodičnim obavezama. Ista tema ga zaokuplja petnaest godina kasnije: narator naslovne priče pokušava da spreči samoubicu koji pokušava da skoči sa susednog krova dok ga njegov maleni sin moli da mu sipa sladoled. Otac iz priče „Do Meseca i nazad“ obećava svom sinu da će mu kupiti šta god hoće u prodavnici slatkiša sve dok mališan ne zatraži – kasu. (Deca nisu veliki ljubitelji konvencionalnih porodica, pa su tako troje mališana u priči „Tata s pireom“ ubeđeni da im se otac pretvorio u zeca.) Keret je do sada češće pisao kratke forme, ali se u ovoj zbirci pojavljuju i opsežnije priče, kao što je spekulativna basna o kloniranju „Tabula rasa“ u maniru Džordža Sondersa, ili priča „Lestve“ o anđelima koji su ostali da održavaju raj posle smrti Boga.

Iako je Keret do sada uglavnom izbegavao da se direktno obračunava sa tenzijama koje potresaju njegovu zemlju, neke priče bride od gorke političke satire, kao „Polarni gušter“ u kojoj se tokom trećeg Trampovog mandata regrutuju tinejdžeri za odlazak na front. Ili, kao u priči bez naslova, napisanoj u formi mejla poslatog vlasniku escape rooma koji ne želi da otvori vrata svoje igraonice na Dan sećanja na Holokaust. Njihova karikaturalna rasprava ilustruje pribegavanje moralnim pitanjima što karakteriše diplomatsku retoriku. Neke priče su obojene jednodimenzinalnim humorom, ali u svaku je utkan hvale vredan Keretov trud da se poigra sa strukturom i jetkim stavom prema porodici, veri i državi.

Smeli pripovedač se ponovo bezrezervno obrušio na društvene norme.

Izvor: kirkusreviews.com
Prevod: Laguna