„Kaputt“, kapitalno delo Kurcija Malapartea, od 2. marta u prodaji
„Kaputt“ italijanskog pisca Kurcija Malapartea je remek-delo antiratne književnosti.
Malaparte čitaocu već na početku knjige stavlja do znanja da reč „kaputt“ potiče od hebrejskog „koppâroth“ – žrtva. Rat, dakle, Malaparte vidi kao masovno prinošenje žrtava.
Kao ratni izveštač na Istočnom frontu 1941–1943, Malaparte je u svom slavnom romanu opisao stravične i groteskne ratne prizore. Čitalac će biti fasciniran i ujedno užasnut ovom pripovešću, u kojoj nije lako razgraničiti dokumentarnost ratnog izveštaja od istorijske fantastike. Sam Malaparte nazvao je „Kaputt“ romanom, čime je izričito naglašeno da on nipošto nema karakter ratnog dnevnika niti verodostojnost dokumenta. Otuda i imena istorijskih ličnosti u ovoj knjizi (uključujući i ime samog Malapartea) jedva da su važna jer, iako nisu izmišljena, pripadaju „izmaštanim“, stilizovanim likovima koji imaju ulogu simbola. Malaparteovo proširivanje granica stvarnosti, njegova moćna imaginacija koja stvara svet lišen nevinost, povešće čitaoca na dug i surov put na čijem se kraju nalazi Evropa svedena na „gomilu olupina“.
Drugi svetski rat i Evropu „Kaputt“ hvata u njihovoj punoj autentičnosti. Iako sveprisutan, rat je, kako sam Malaparte kaže, sporedna ličnost njegovih romana, njihova „glavna ličnost“ zapravo su ljudi u ratnim okolnostima koje ne čine čoveka slabim, nego ga samo pokazuju onakvim kakav jeste.
Svetislav Basara u predgovoru za ovu knjigu napisao je da je „Kaputt“ sasvim netipičan veliki roman, kao što je i Malaparte sasvim netipičan veliki pisac koji nema poetičke pretke niti ima književne potomke, nastavljače i epigone, a nije da nije bilo pokušaja da se krene teško prohodnim putem kojim je jedino Malaparte mogao proći.
Pseudonim Malaparte znači „loš deo“, što je aludiranje na Bonapartea – „dobar deo“. Nemoguće je reći gde prestaje njegov život, a gde počinje njegov literarni rad. Od sebe je načinio protagonistu svojih romana. Ratne okolnosti u jednom su trenutku dovele Malapartea i u našu zemlju, najpre u Srbiju (u Beogradu se zatekao na dan šestoaprilskog bombardovanja kao gost italijanskog Poslanstva), potom i u NDH, gde ga je primio poglavnik Ante Pavelić.
Malaparte je jedan od najuticajnijih italijanskih pisaca 20. veka. Pravo ime Kurt Erih Zukert (1898–1957). Dobrovoljac Prvog svetskog rata, fašista u periodu između, zatim izbačen iz partije i prognan na ostrvo Lipari. Tokom Drugog svetskog rata radio je kao ratni izveštač.
Knjigu „Kaputt“ možete pronaći od petka 2. marta u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
Malaparte čitaocu već na početku knjige stavlja do znanja da reč „kaputt“ potiče od hebrejskog „koppâroth“ – žrtva. Rat, dakle, Malaparte vidi kao masovno prinošenje žrtava.
Kao ratni izveštač na Istočnom frontu 1941–1943, Malaparte je u svom slavnom romanu opisao stravične i groteskne ratne prizore. Čitalac će biti fasciniran i ujedno užasnut ovom pripovešću, u kojoj nije lako razgraničiti dokumentarnost ratnog izveštaja od istorijske fantastike. Sam Malaparte nazvao je „Kaputt“ romanom, čime je izričito naglašeno da on nipošto nema karakter ratnog dnevnika niti verodostojnost dokumenta. Otuda i imena istorijskih ličnosti u ovoj knjizi (uključujući i ime samog Malapartea) jedva da su važna jer, iako nisu izmišljena, pripadaju „izmaštanim“, stilizovanim likovima koji imaju ulogu simbola. Malaparteovo proširivanje granica stvarnosti, njegova moćna imaginacija koja stvara svet lišen nevinost, povešće čitaoca na dug i surov put na čijem se kraju nalazi Evropa svedena na „gomilu olupina“.
Drugi svetski rat i Evropu „Kaputt“ hvata u njihovoj punoj autentičnosti. Iako sveprisutan, rat je, kako sam Malaparte kaže, sporedna ličnost njegovih romana, njihova „glavna ličnost“ zapravo su ljudi u ratnim okolnostima koje ne čine čoveka slabim, nego ga samo pokazuju onakvim kakav jeste.
Svetislav Basara u predgovoru za ovu knjigu napisao je da je „Kaputt“ sasvim netipičan veliki roman, kao što je i Malaparte sasvim netipičan veliki pisac koji nema poetičke pretke niti ima književne potomke, nastavljače i epigone, a nije da nije bilo pokušaja da se krene teško prohodnim putem kojim je jedino Malaparte mogao proći.
Pseudonim Malaparte znači „loš deo“, što je aludiranje na Bonapartea – „dobar deo“. Nemoguće je reći gde prestaje njegov život, a gde počinje njegov literarni rad. Od sebe je načinio protagonistu svojih romana. Ratne okolnosti u jednom su trenutku dovele Malapartea i u našu zemlju, najpre u Srbiju (u Beogradu se zatekao na dan šestoaprilskog bombardovanja kao gost italijanskog Poslanstva), potom i u NDH, gde ga je primio poglavnik Ante Pavelić.
Malaparte je jedan od najuticajnijih italijanskih pisaca 20. veka. Pravo ime Kurt Erih Zukert (1898–1957). Dobrovoljac Prvog svetskog rata, fašista u periodu između, zatim izbačen iz partije i prognan na ostrvo Lipari. Tokom Drugog svetskog rata radio je kao ratni izveštač.
Knjigu „Kaputt“ možete pronaći od petka 2. marta u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
