Guglao sam Kakodalogija, bez rezultata. Korice knjige Ivana Stankovića su, bar zasad, jedino mesto na kome stoji reč i pojam, koji ne znači ništa, zvuči šašavo i deluje! TV serija Ljudi s Menhetna je holivudska fikcija, sve što je napisano u Kakodalogiji se zaista dogodilo...

Ivan Stanković je s pokojnim Draganom Sakanom, pionir marketinga na ovim prostorima. Zajedno su se 1990. godine, u vreme Ante Markovića, i poslednje šanse za Jugoslaviju, izborili za licencu da postanu filijala prestižne agencije Sači end Sači. Dok se SFRJ ratom rušila, na njenim razvalinama, mukotrpno su gradili kreativni posao, koji je po mnogo čemu prethodnica globalizacije, a u nekim elementima, ogledalo tranzicije.

U tri stotine pitko napisanih strana „Kakodalogije" (Laguna, 2014), Stanković iskreno pripoveda brojne, upečatljive epizode svoje dosadašnje karijere, privatnog života, uspostavljajući odnos na Ti, sa čitaocem, kome nudi niz malih saveta, naravoučenija, izvučenih kao pouku iz nesumljivo velikih poslovnih i ličnih situcija u kojima je bio aktivan činilac ili pasivan posmatrač. Bez obzira na to da li se u njima proslavio ili opametio.

Ova knjiga, osim što je iskrena ispovest u prvom licu, dug prema sebi, ljudima i događajima koji su oblikovali jedan život i karijeru, istovremeno je i značajan doprinos sagledavanja istorije medija masovne komunikacije u Srbiji i zemljama okruženja, na prelazu dvadesetog u dvadeset prvi vek. Kako su izgledala istraživanja gledanosti bez piplmetara, kako se radio media plan, vršio monitoring, kupovali programi, dobijali i održavali klijenti, uopšte čime je sve bio posut put uvođenja modernog svetskog iskustva u planiranju i korišćenju medija, od RTS-a, HTV-a, BHTV, pa sve do neke piratske lokalne stanice, bogu iz leda. Jako su zanimljivi, čak poučni, upravo ti delovi koji obraduju prvi susret s pojmovima kao što su rejting, šer, rič, kojima se danas pred sportski blok, hvale naše televizijske kuće. Zaključak koji se nameće, barem meni nakon čitanja, jeste da naše tržište sada, s te strane deluje uređeno, ali navike prosečnog gledaoca se dubinski nisu promenile nabolje.

Stanković je napisao nekorolog Draganu Sakanu, i održao posmrtni govor Aleksandru Tijaniću, prilikom polaganja njegove urne. Obojica velikana zaslužuju knjigu o sebi i svom vremenu, pisanu tuđom rukom. Znam da Ivan ima materijala u koferu sećanja, štaviše, nakon ovog rukopisa, ne vidim podesniju osobu za taj posao, pa mu upućujem javni poziv da makar razmisli na tu temu.

A vi pročitajte „Kakodalogiju"...

Autor: Ivan Karl
Izvor: Blic