Kako je filmska zvezda Tom Henks postao pisac kratkih priča
Kada pomislite na Toma Henksa, verovatno će to biti prvenstveno zbog njegovih nagrađivanih uloga u „Forestu Gampu“, „Velikom“ i „Brodolomcu“.
Zatim biste u obzir mogli da uzmete njegov umirujuće poznati glas, naročito njegove vokalne nastupe, poput Šerifa Vudija u serijalu filmova „Priča o igračkama“, serijalu koji podjednako vole deca i odrasli.
Konačno, možda biste pomislili na Henksovo veoma zabavno prisustvo na Tviteru, gde se prepušta detinjastom zadirkivanju ljudi, počev od glumca Vudija Harelsona, pa do sopstvenih fanova.
Ali sada cenjena filmska zvezda dodaje još jednu veštinu na dugački spisak: njegovo pisanje. Antologija zvana „Netipičan tip“ sadrži 17 kratkih priča o različitim temama, od dolaska istočnoevropskih imigranata u Njujork do priče o ženi koja se prilagođava životu posle razvoda.
Ali kako je filmska zvezda Tom Henks postao pisac kratkih priča? 1. novembra je dvostruki oskarovac izašao na binu na Književnom festivalu u Londonu da prodiskutuje ovaj prelaz izjednog medija u drugi. Ovo smo saznali iz njegovih odgovora.
1. Nora Efron ga je inspirisala da piše
Henks je rekao da mu je američka spisateljica i producentkinja sa kojom je radio na romantičnoj komediji „Besani u Sijetlu“ 1993. godine pomogla dajući mu inspiraciju da piše.
„Nora je uvek govorila: 'Pa, napisao si to', a ja bih rekao: 'Nisam to napisao, samo sam se žalio na probu!', a ona bi rekla: 'Ne, ne, to je što je, takvo je pisanje'“, ispričao je. „Uvek mi je davala savete i preporuke. Prema svemu na čemu smo zajedno radili pristupali smo iz spisateljske perspektive.“
Pre mnogo godina je Henks Efronovoj poslao primerak članka koji je napisao za „Njujork Tajms“. „Poslao sam ga Nori, a ona mi je stalno uzvraćala predlozima“, rekao je. „Najveći je bio: glas, glas, glas.“
2. Nije veliki obožavalac poezije
Henks je rekao da je napisao kratku priču „Alan Bean Plus Four“, koja je objavljena u „Njujorkeru“ 2014. godine. Dok se pripremao da je napiše, pročitao je „dva toma najboljih članaka iz Njujorkera. Pročitao sam sve osim poezije. Oprostite mi.“
3. Ali zato voli publicistiku
Henks je rekao da čita mnogo dokumentarne literature i da voli da čita dela Bila Brajsona, čije knjige obuhvataju „Šetnju po šumi“ i „Kratku istoriju bezmalo svačega“. „Bil Brajson bi mogao da piše o viljuškama“, našalio se. „Mogao bi da piše o dimnjaku i ja bih to čitao.“
U Henksove druge omiljene pisce publicistike spadaju Ana Fander („ona je među prvim piscima kojima sam napisao obožavateljsko pismo“), Vilijam Mančester („veličanstven istoričar“) i Haim Potuk („pisao je o ljudima koji su bili toliko udaljeni od mene, ali sam saosećao sa svim što su preživeli).
4. Poseduje više od 150 pisaćih mašina (ali nije pisao svoje kratke priče na njima)
Henks, koji je nedavno imao glavnu ulogu u dokumentarcu „Kalifornijske pisaće mašine“, veliki je obožavalac pisaćih mašina. Tvrdi da ih ima oko 150 – 160 iz celog sveta. Ali priznao je da bi voleo da smanji taj broj na 20. „Ne želim da me sahrane sa pisaćim mašinama. Ne znam na koje groblje može da stane 140 pisaćih mašina.“
„Sakupljanje pisaćih mašina je daleko jeftinije od sakupljanja automobila... ili klavira“, rekao je. „Gitare su lepe za sakupljanje. Možete da ih okačite na zid, ali ako ne svirate gitaru, u čemu je, dođavola, poenta?“, dodao je, uz mnogo smeha i aplauza.
Glumac je objasnio da je „trajnost“ onoga što može da se stvori pisaćom mašinom ono što ga privlači, „čak i ako samo pišete 'kupi avokado'“. On kuca spiskove za kupovinu, beleške i podsetnike na pisaćoj mašini, ali je napisao samo nekoliko stranica jedne svoje kratke priče na jednoj od njih. „Posle oko četiri i po, pet strana, to je bilo tako katastrofalno da sam morao da odustanem.“
Pisaće mašine se pojavljuju kao „uskršnja jaja“ u svakoj priči u „Netipičnom tipu“. „Tražio sam neku vrstu izuma da podstakne svaku priču u mojoj glavi kada sam seo da radim“, izjavio je. „U stvari je to bilo sjajno oruđe da se uživim u posao“.
5. Postoji jedna knjiga koju bi stvarno želeo da je napisao
Henks je rekao da je knjiga koju bi želeo da je napisao – „da je imao talenta da to uradi“ – „A World Lit Only By Fire“ Vilijama Mančestera. „Fascinantna je, naučite tako mnogo, ne samo o neprosvećenom periodu, već o svim stvarima koje su sažete u čiste ljudske odnose, kod kojih nema nostalgije za dobom, već su bukvalno o ljudskom... svakodnevnom preživljavanju.“
6. Njegova omiljena biblioteka je…
„Postoji soba za čitanje u njujorškoj Javnoj biblioteci koja je – iskreno, toliko je lepa da je nemoguće čitati tamo“, našalio se. „Apsolutno je predivna. Ima nešto veličanstveno (u sedenju) tu gde vas okružuje sve to znanje.“
7. Ideje za većinu priča iz njegove zbirke imaju svoj zametak u naslovu
Henks je rekao okupljenima da je većina priča u „Netipičnom tipu“ počela od naslova. „Pokušao bih da nađem malo prozne poezije za naslov i to bi me podstaklo“, objasnio je.
8. Dugo je lagao da je pročitao „Mobija Dika“
„Da li ste pročitali 'Mobija Dika'?“, Henks je bojažljivo upitao Gebi Vud, novinarku koja ga je intervjuisala. „Bila mi je potrebna čitava večnost da ga pročitam“, nastavio je. „Bio sam jedan od onih ljudi koji su se pravili da su pročitali taj klasik... Nisam ga pročitao do otprilike pedesete godine.“
Izvor: time.com
Autor: Kejt Samjuelson
Prevod: Đorđe Radusin
Konačno, možda biste pomislili na Henksovo veoma zabavno prisustvo na Tviteru, gde se prepušta detinjastom zadirkivanju ljudi, počev od glumca Vudija Harelsona, pa do sopstvenih fanova.
Ali sada cenjena filmska zvezda dodaje još jednu veštinu na dugački spisak: njegovo pisanje. Antologija zvana „Netipičan tip“ sadrži 17 kratkih priča o različitim temama, od dolaska istočnoevropskih imigranata u Njujork do priče o ženi koja se prilagođava životu posle razvoda.
Ali kako je filmska zvezda Tom Henks postao pisac kratkih priča? 1. novembra je dvostruki oskarovac izašao na binu na Književnom festivalu u Londonu da prodiskutuje ovaj prelaz izjednog medija u drugi. Ovo smo saznali iz njegovih odgovora.
1. Nora Efron ga je inspirisala da piše
Henks je rekao da mu je američka spisateljica i producentkinja sa kojom je radio na romantičnoj komediji „Besani u Sijetlu“ 1993. godine pomogla dajući mu inspiraciju da piše.
„Nora je uvek govorila: 'Pa, napisao si to', a ja bih rekao: 'Nisam to napisao, samo sam se žalio na probu!', a ona bi rekla: 'Ne, ne, to je što je, takvo je pisanje'“, ispričao je. „Uvek mi je davala savete i preporuke. Prema svemu na čemu smo zajedno radili pristupali smo iz spisateljske perspektive.“
Pre mnogo godina je Henks Efronovoj poslao primerak članka koji je napisao za „Njujork Tajms“. „Poslao sam ga Nori, a ona mi je stalno uzvraćala predlozima“, rekao je. „Najveći je bio: glas, glas, glas.“
2. Nije veliki obožavalac poezije
Henks je rekao da je napisao kratku priču „Alan Bean Plus Four“, koja je objavljena u „Njujorkeru“ 2014. godine. Dok se pripremao da je napiše, pročitao je „dva toma najboljih članaka iz Njujorkera. Pročitao sam sve osim poezije. Oprostite mi.“
3. Ali zato voli publicistiku
Henks je rekao da čita mnogo dokumentarne literature i da voli da čita dela Bila Brajsona, čije knjige obuhvataju „Šetnju po šumi“ i „Kratku istoriju bezmalo svačega“. „Bil Brajson bi mogao da piše o viljuškama“, našalio se. „Mogao bi da piše o dimnjaku i ja bih to čitao.“
U Henksove druge omiljene pisce publicistike spadaju Ana Fander („ona je među prvim piscima kojima sam napisao obožavateljsko pismo“), Vilijam Mančester („veličanstven istoričar“) i Haim Potuk („pisao je o ljudima koji su bili toliko udaljeni od mene, ali sam saosećao sa svim što su preživeli).
4. Poseduje više od 150 pisaćih mašina (ali nije pisao svoje kratke priče na njima)
Henks, koji je nedavno imao glavnu ulogu u dokumentarcu „Kalifornijske pisaće mašine“, veliki je obožavalac pisaćih mašina. Tvrdi da ih ima oko 150 – 160 iz celog sveta. Ali priznao je da bi voleo da smanji taj broj na 20. „Ne želim da me sahrane sa pisaćim mašinama. Ne znam na koje groblje može da stane 140 pisaćih mašina.“
„Sakupljanje pisaćih mašina je daleko jeftinije od sakupljanja automobila... ili klavira“, rekao je. „Gitare su lepe za sakupljanje. Možete da ih okačite na zid, ali ako ne svirate gitaru, u čemu je, dođavola, poenta?“, dodao je, uz mnogo smeha i aplauza.
Glumac je objasnio da je „trajnost“ onoga što može da se stvori pisaćom mašinom ono što ga privlači, „čak i ako samo pišete 'kupi avokado'“. On kuca spiskove za kupovinu, beleške i podsetnike na pisaćoj mašini, ali je napisao samo nekoliko stranica jedne svoje kratke priče na jednoj od njih. „Posle oko četiri i po, pet strana, to je bilo tako katastrofalno da sam morao da odustanem.“
Pisaće mašine se pojavljuju kao „uskršnja jaja“ u svakoj priči u „Netipičnom tipu“. „Tražio sam neku vrstu izuma da podstakne svaku priču u mojoj glavi kada sam seo da radim“, izjavio je. „U stvari je to bilo sjajno oruđe da se uživim u posao“.
5. Postoji jedna knjiga koju bi stvarno želeo da je napisao
Henks je rekao da je knjiga koju bi želeo da je napisao – „da je imao talenta da to uradi“ – „A World Lit Only By Fire“ Vilijama Mančestera. „Fascinantna je, naučite tako mnogo, ne samo o neprosvećenom periodu, već o svim stvarima koje su sažete u čiste ljudske odnose, kod kojih nema nostalgije za dobom, već su bukvalno o ljudskom... svakodnevnom preživljavanju.“
6. Njegova omiljena biblioteka je…
„Postoji soba za čitanje u njujorškoj Javnoj biblioteci koja je – iskreno, toliko je lepa da je nemoguće čitati tamo“, našalio se. „Apsolutno je predivna. Ima nešto veličanstveno (u sedenju) tu gde vas okružuje sve to znanje.“
7. Ideje za većinu priča iz njegove zbirke imaju svoj zametak u naslovu
Henks je rekao okupljenima da je većina priča u „Netipičnom tipu“ počela od naslova. „Pokušao bih da nađem malo prozne poezije za naslov i to bi me podstaklo“, objasnio je.
8. Dugo je lagao da je pročitao „Mobija Dika“
„Da li ste pročitali 'Mobija Dika'?“, Henks je bojažljivo upitao Gebi Vud, novinarku koja ga je intervjuisala. „Bila mi je potrebna čitava večnost da ga pročitam“, nastavio je. „Bio sam jedan od onih ljudi koji su se pravili da su pročitali taj klasik... Nisam ga pročitao do otprilike pedesete godine.“
Izvor: time.com
Autor: Kejt Samjuelson
Prevod: Đorđe Radusin
Autor: Tom Henks
