Juval Noa Harari: „To je velika prednost ljudi u odnosu na viruse“
Izraelski istoričar i profesor o prilikama i rizicima za homo sapijensa.
„Čovečanstvo se trenutno suočava sa globalnom krizom. Možda je ovo najveća kriza naše generacije. Odluke koje će ljudi i vlade doneti u narednih nekoliko sedmica verovatno će oblikovati svet tokom mnogih godina“, piše Juval Noa Harari u časopisu Fajnenšel Tajms.
Hararihttps://www.laguna.rs/a1709_autor_juval_noa_harari_laguna.htmltvrdi da u trenutnoj krizi imamo dve posebno važne odluke. „Prva se odnosi na totalitarni nadzor i osnaživanje građana. Druga je izbor između nacionalističke izolacije i globalne solidarnosti“, navodi se u članku objavljenom na stranicama FT, koje prenosi Biznis Insajder Poljska.
„Da bi se zaustavila epidemija, celokupna populacija mora da sledi određene smernice. Postoje dva glavna načina da se to postigne. Jedan od metoda je praćenje ljudi od strane vlade i kažnjavanje onih koji krše pravila. Danas, prvi put u ljudskoj istoriji, tehnologija omogućava praćenje svih u svakom trenutku“, piše FT.
U borbi protiv pandemije države kao što su Kina i Izrael već su primenile nove alate za nadzor građana.
Nakon pandemije, vlade će možda želeti da održavaju nove sisteme nadzora građana.
Prema Harariju, „čak i kada korona-virusne infekcije padnu na nulu, neke vlade koje su gladne podataka mogu tvrditi da moraju stalno da održavaju biometrijske sisteme nadzora jer se plaše drugog talasa virusa korona ili zato što se u centralnoj Africi razvija novi soj ebole...“.
Harari piše da možete zamisliti „hipotetičku vladu koja naređuje ljudima da nose biometrijsku narukvicu koja 24 sata dnevno prati telesnu temperaturu i rad srca“. „Algoritmi će znati da ste bolesni pre nego što to znate, a takođe će znati gde ste bili i sa kim ste se sreli. Lanci infekcije mogu se drastično skratiti i čak u potpunosti odseći“.
Prema autoru, to bi stvorilo jedan „zastrašujući sistem nadzora“. Ističe da zahvaljujući „nadgledanju šta se dešava sa mojom telesnom temperaturom, krvnim pritiskom i radom srca tokom gledanja videa, možete saznati šta me zasmejava, šta me rastužuje i od čega mi je zaista mnogo loše“.
„Pitanje izbora između privatnosti i zdravlja u suštini je problem. Jer je to lažan izbor. Možemo i treba da uživamo i u privatnosti i u zdravlju“, kaže Harari.
„I čovečanstvo se suočava s odlukom da li će se odlučiti za nacionalističku izolaciju ili globalnu solidarnost. I sama epidemija i posledična ekonomska kriza su globalni problemi. Oni se mogu efikasno rešiti samo globalnom saradnjom“, veruje Harari.
„Pre svega, da bismo pobedili virus, moramo da razmenimo informacije širom sveta. To je velika prednost ljudi u odnosu na viruse. Virus korona u Kini i virus korona u SAD ne mogu dati uputstva o tome kako zaraziti ljude. Ali Kina može da nauči SAD mnogim vrednim lekcijama o virusu korona i kako se nositi sa tim“, prema Fajnenšel Tajmsu.
Prema Harariju, globalna saradnja potrebna je ne samo za razmenu informacija, već i za podršku zdravstvenom servisu, radu ekonomije ili razvoju modela putovanja ljudi koji se moraju preseliti.
Paraliza je zahvatila globalnu zajednicu
„Na žalost, trenutno zemlje jedva da rade bilo šta od toga. Kolektivna paraliza zahvatila je međunarodnu zajednicu. U sobi nema odraslih. Očekivao se nedeljama vanredni sastanak svetskih lidera koji će biti sazvani kako bi se razvio zajednički akcioni plan. Čelnici G7 uspeli su da organizuju video konferenciju samo ove nedelje i to nije donelo takav plan“, navodi se u FT.
Harari napominje da su Sjedinjene Države, koje su preuzele ulogu lidera, npr. tokom finansijske krize 2008, odustale od vođenja sveta tokom pandemije.
„Ako prazninu koju su ostavile SAD ne ispune druge zemlje, ne samo da će biti teže zaustaviti trenutnu epidemiju, već će njeno nasleđe nastaviti da truje međunarodne odnose u narednim godinama. Međutim, svaka je kriza i prilika. Moramo se nadati da će trenutna epidemija pomoći čovečanstvu da postane svesna ozbiljne pretnje koju predstavlja globalno nejedinstvo“, piše Fajnenšel Tajms.
Juval Noa Harari je izraelski istoričar i profesor na Istorijskom fakultetu hebrejskog univerziteta u Jerusalimu.
Izvor: blic.rs
„Čovečanstvo se trenutno suočava sa globalnom krizom. Možda je ovo najveća kriza naše generacije. Odluke koje će ljudi i vlade doneti u narednih nekoliko sedmica verovatno će oblikovati svet tokom mnogih godina“, piše Juval Noa Harari u časopisu Fajnenšel Tajms.
Hararihttps://www.laguna.rs/a1709_autor_juval_noa_harari_laguna.htmltvrdi da u trenutnoj krizi imamo dve posebno važne odluke. „Prva se odnosi na totalitarni nadzor i osnaživanje građana. Druga je izbor između nacionalističke izolacije i globalne solidarnosti“, navodi se u članku objavljenom na stranicama FT, koje prenosi Biznis Insajder Poljska.
„Da bi se zaustavila epidemija, celokupna populacija mora da sledi određene smernice. Postoje dva glavna načina da se to postigne. Jedan od metoda je praćenje ljudi od strane vlade i kažnjavanje onih koji krše pravila. Danas, prvi put u ljudskoj istoriji, tehnologija omogućava praćenje svih u svakom trenutku“, piše FT.
U borbi protiv pandemije države kao što su Kina i Izrael već su primenile nove alate za nadzor građana.
Nakon pandemije, vlade će možda želeti da održavaju nove sisteme nadzora građana.
Prema Harariju, „čak i kada korona-virusne infekcije padnu na nulu, neke vlade koje su gladne podataka mogu tvrditi da moraju stalno da održavaju biometrijske sisteme nadzora jer se plaše drugog talasa virusa korona ili zato što se u centralnoj Africi razvija novi soj ebole...“.
Harari piše da možete zamisliti „hipotetičku vladu koja naređuje ljudima da nose biometrijsku narukvicu koja 24 sata dnevno prati telesnu temperaturu i rad srca“. „Algoritmi će znati da ste bolesni pre nego što to znate, a takođe će znati gde ste bili i sa kim ste se sreli. Lanci infekcije mogu se drastično skratiti i čak u potpunosti odseći“.
Prema autoru, to bi stvorilo jedan „zastrašujući sistem nadzora“. Ističe da zahvaljujući „nadgledanju šta se dešava sa mojom telesnom temperaturom, krvnim pritiskom i radom srca tokom gledanja videa, možete saznati šta me zasmejava, šta me rastužuje i od čega mi je zaista mnogo loše“.
„Pitanje izbora između privatnosti i zdravlja u suštini je problem. Jer je to lažan izbor. Možemo i treba da uživamo i u privatnosti i u zdravlju“, kaže Harari.
„I čovečanstvo se suočava s odlukom da li će se odlučiti za nacionalističku izolaciju ili globalnu solidarnost. I sama epidemija i posledična ekonomska kriza su globalni problemi. Oni se mogu efikasno rešiti samo globalnom saradnjom“, veruje Harari.
„Pre svega, da bismo pobedili virus, moramo da razmenimo informacije širom sveta. To je velika prednost ljudi u odnosu na viruse. Virus korona u Kini i virus korona u SAD ne mogu dati uputstva o tome kako zaraziti ljude. Ali Kina može da nauči SAD mnogim vrednim lekcijama o virusu korona i kako se nositi sa tim“, prema Fajnenšel Tajmsu.
Prema Harariju, globalna saradnja potrebna je ne samo za razmenu informacija, već i za podršku zdravstvenom servisu, radu ekonomije ili razvoju modela putovanja ljudi koji se moraju preseliti.
Paraliza je zahvatila globalnu zajednicu
„Na žalost, trenutno zemlje jedva da rade bilo šta od toga. Kolektivna paraliza zahvatila je međunarodnu zajednicu. U sobi nema odraslih. Očekivao se nedeljama vanredni sastanak svetskih lidera koji će biti sazvani kako bi se razvio zajednički akcioni plan. Čelnici G7 uspeli su da organizuju video konferenciju samo ove nedelje i to nije donelo takav plan“, navodi se u FT.
Harari napominje da su Sjedinjene Države, koje su preuzele ulogu lidera, npr. tokom finansijske krize 2008, odustale od vođenja sveta tokom pandemije.
„Ako prazninu koju su ostavile SAD ne ispune druge zemlje, ne samo da će biti teže zaustaviti trenutnu epidemiju, već će njeno nasleđe nastaviti da truje međunarodne odnose u narednim godinama. Međutim, svaka je kriza i prilika. Moramo se nadati da će trenutna epidemija pomoći čovečanstvu da postane svesna ozbiljne pretnje koju predstavlja globalno nejedinstvo“, piše Fajnenšel Tajms.
Juval Noa Harari je izraelski istoričar i profesor na Istorijskom fakultetu hebrejskog univerziteta u Jerusalimu.
Izvor: blic.rs
Autor: Juval Noa Harari
