Jelena je pre 100 godina napisala prvi putopis o Americi: Kako je „obećana zemlja“ tada izgledala
Pre tačno jednog veka, u septembru 1919, Jelena J. Dimitrijević otisnula se iz Srbije i sa svog putovanja po Americi napisala prvi putopis o toj zemlji – „Novi svet ili u Americi godinu dana“, koji je sada, na svoj 100. „rođendan“, doživeo reizdanje.
Za Sjedinjene Države bilo je to vreme, ističe Jelena Dimitrijević u svom putopisu, „užurbane gradnje oblakodera, zabrane alkohola, rastućeg bogatstva, vreme kad su žene dobile pravo glasa, mada ne i dalju političku ravnopravnost i vreme kad su imućne porodice poslugu zamenile prvim kućnim aparatima“.
Bilo je to vreme često isticanih društvenih sloboda, ali i vreme velikih klasnih razlika i surove rasne diskriminacije.
„Putujući zajedno sa Jelenom Dimitrijević, prvom srpskom svetskom putnicom, današnji čitalac neposredno doživljava ondašnju Ameriku jer su događaji i osećanja tako živo predstavljeni da postaju deo ličnog iskustva“, istakla je dr Biljana Dojčinović, redovna profesorka na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, za knjigu koja je objavljena u Laguninoj ediciji „Savremenice“, koja je nastala u želji da se osveži ili upotpuni naše kulturno pamćenje o složenom radu značajnih Srpkinja 19. veka i s početka 20. veka.
Dr Dojčinović je priredila knjigu Dimitrijevićeve, koja je u Americi upoznala sasvim drugačiji svet od onog iz kog je došla.
„Dimtrijevićeva je videla mnoge slobode i nova prava, pre svega za žene, graditeljski i tehnički napredak, ali i tvrdokorni rasizam i opsesiju novcem. S druge strane ovaj, inače prvi srpski putopis o Americi ukazuje i na brzinu kojom su se oba sveta modernizovala“, ocenila je Dojčinović.
Nekoliko decenija kasnije „američka linija“ delom postaje i evropska, istakla je Biljana Dojčinović i dodala da „putopis Jelene Dimitrijević uspostavlja okvir zapadne modernosti i kulturnih opsesija koje traju praktično do danas, ali su u njemu viđene kao nove i još nepoznate“.
Pripovedanje Jelene Dimitrijević, ocenila je dr Dojčinović, pleni jednostavnošću, duhovitim opaskama i talentom da stvori dramske situacije.
„Nadam se da će uskoro i ovaj putopis, poput prvog dela 'Sedam mora i tri okeana', biti uvršten u obaveznu lektiru. U svakom slučaju – obavezno ga pročitajte, uživanja radi“, preporučuje Dojčinović.
Jelena Dimitrijević (1862-1945) srpska je književnica, dobrotvorka i svetska putnica. Pisala je pesme, romane, putopise, eseje. Bila je bolničarka u Balkanskim ratovima i jedna od prvih članica Kola srpskih sestara. Pored nekoliko evropskih jezika govorila je i turski. Proputovala je Evropu, Severnu Ameriku i Bliski i Daleki istok. Njena književna zaostavština čuva se u Narodnoj biblioteci Srbije.
Izvor: Telegraf.rs/Tanjug
Za Sjedinjene Države bilo je to vreme, ističe Jelena Dimitrijević u svom putopisu, „užurbane gradnje oblakodera, zabrane alkohola, rastućeg bogatstva, vreme kad su žene dobile pravo glasa, mada ne i dalju političku ravnopravnost i vreme kad su imućne porodice poslugu zamenile prvim kućnim aparatima“.
Bilo je to vreme često isticanih društvenih sloboda, ali i vreme velikih klasnih razlika i surove rasne diskriminacije.
„Putujući zajedno sa Jelenom Dimitrijević, prvom srpskom svetskom putnicom, današnji čitalac neposredno doživljava ondašnju Ameriku jer su događaji i osećanja tako živo predstavljeni da postaju deo ličnog iskustva“, istakla je dr Biljana Dojčinović, redovna profesorka na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, za knjigu koja je objavljena u Laguninoj ediciji „Savremenice“, koja je nastala u želji da se osveži ili upotpuni naše kulturno pamćenje o složenom radu značajnih Srpkinja 19. veka i s početka 20. veka.
Dr Dojčinović je priredila knjigu Dimitrijevićeve, koja je u Americi upoznala sasvim drugačiji svet od onog iz kog je došla.
„Dimtrijevićeva je videla mnoge slobode i nova prava, pre svega za žene, graditeljski i tehnički napredak, ali i tvrdokorni rasizam i opsesiju novcem. S druge strane ovaj, inače prvi srpski putopis o Americi ukazuje i na brzinu kojom su se oba sveta modernizovala“, ocenila je Dojčinović.
Nekoliko decenija kasnije „američka linija“ delom postaje i evropska, istakla je Biljana Dojčinović i dodala da „putopis Jelene Dimitrijević uspostavlja okvir zapadne modernosti i kulturnih opsesija koje traju praktično do danas, ali su u njemu viđene kao nove i još nepoznate“.
Pripovedanje Jelene Dimitrijević, ocenila je dr Dojčinović, pleni jednostavnošću, duhovitim opaskama i talentom da stvori dramske situacije.
„Nadam se da će uskoro i ovaj putopis, poput prvog dela 'Sedam mora i tri okeana', biti uvršten u obaveznu lektiru. U svakom slučaju – obavezno ga pročitajte, uživanja radi“, preporučuje Dojčinović.
Jelena Dimitrijević (1862-1945) srpska je književnica, dobrotvorka i svetska putnica. Pisala je pesme, romane, putopise, eseje. Bila je bolničarka u Balkanskim ratovima i jedna od prvih članica Kola srpskih sestara. Pored nekoliko evropskih jezika govorila je i turski. Proputovala je Evropu, Severnu Ameriku i Bliski i Daleki istok. Njena književna zaostavština čuva se u Narodnoj biblioteci Srbije.
Izvor: Telegraf.rs/Tanjug
