Promocija knjige „Rizničar tajni“ Zorana Petrovića održana je 25. februara u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC.
Pored autora, govorile su Dragana Kovačević, književna kritičarka i novinarka, i Mina Kebin, urednica Lagune.
Početak priče „Rizničar tajni“ smešten je u 1577. godinu kada ubica u najam Huan Morgando Latimor saznaje vesti koje ga nagone da iz luke San Sebastijan što pre stigne u prestonicu baskijske pokrajine Araba. Tih sudbonosnih dana Španska inkvizicija, jedno prijateljstvo iz mladosti i talasi mržnje pokreću bujicu događaja sa nepredvidljivim posledicama.
Dvanaest godina kasnije u Vitoriji Gastez počinjeno je svirepo ubistvo. Veliki Inkvizitor istragu prepušta mladom doktoru Alonsu de Salazaru. Dok serija zločina, mreža spletki i mnogo zle krvi potresaju prestonicu, mladi istražitelj hvata se ukoštac sa mnogim iskušenjima. S vremenom postaje neizvesno koju cenu De Salazar treba da plati ne bi li otkrio počinioce neizrecivih zlodela i u isto vreme sačuvao svoj razum, život i dušu.
Urednica Mina Kebin izrazila je veliko zadovoljstvo što je roman Zorana Petrovića objavila Laguna jer je od prvog čitanja znala da se radi o delu vrhunskog kvaliteta.
„Ovo je roman koji ne možete da ostavite kada ga jednom otvorite. Vrlo je kompleksan, ima nekoliko žanrova koji se uspešno prepliću, poseduje izuzetno složenu radnju, mnoštvo likova, ali da ne postoji nijedna suvišna reč. Svaki detalj ima svoje mesto i predstavlja trag za razrešenje priče do kraja. Piščeva velika spisateljska veština me je odmah kupila“, ocenila je urednica Lagune.
Dragana Kovačević se složila da se roman čita u dahu:
„U svetu su istorijska fikcija i romani ovakvog žanra vrlo čitani, bestseleri su. Kod nas je ovaj žanr zapostavljen i manje je vrednovan. Srećna sam što je naš autor Zoran Petrović pokazao da može da piše poput svetskih pisaca. Pritom, pisao je o epohi i vremenu koje mu nije blisko – Španija, 16. vek, doba inkvizicije. Tako je sjajno sve opisano da imate osećaj kao da koračate sa njim baskijskim ulicama.“
Zoran Petrović je istakao da je pisanju knjige prethodilo puno istraživanja, a da ga je privukla istinita priča o progonu veštica 1609/1610. godine u Zugaramurdiju, selu na granici Baskije gde je stotine žena, muškaraca i dece spaljeno.
„Tada se pojavio jedan sveti lik – Alonso de Salazar koji je upotrebljavao specifična istraživanja i ispitivanja zarobljenika i tako mnoge oslobodio i spasio. Njegova doktrina od 1614. je počela da se primenjuje u čitavoj Evropi. Bio je zaslužan što je mnogo žena spašeno lomače“, otkrio je Petrović, navodeći da stvarni lik jeste bio inicijalna ideja, ali da je kasnije uz mnogo istraživanja širio fikciju koja je pred čitaocima.
„Baskija mi je oduvek delovala kao da je taj narod Božja ruka spustila da budu sami za sebe, posebni na svoj način.“
„Rizničar tajni“ je roman koji je mogao da bude smešten u bilo koje vreme i mesto, dodao je pisac, ističući da su u njegovoj suštini ljudi, njihovi odnosi, tradicija, ljubav, mržnja, sujeta… Sve što imamo od pamtiveka, imamo danas i imaćemo doveka.
„Kada sam stvarao lik Alonsa de Salazara, imao sam etičkih i moralnih poteškoća jer nisam znao koliko smem da zadrem u privatnost jednog dominikanskog sveštenika. Alonso je bio iz dobre, religiozne porodice i ceo svoj život je posvetio pravdi i istini. S druge strane, uvek u svojim romanima imam ljubav u nekom obliku, koju je bilo teško uplesti u Alonsove krvne sudove.“
Mina Kebin je navela da Petrović piše izuzetno bogatim rečnikom:
„Svi ti opisi su tu ne samo da tekst bude lep već imaju narativnu funkciju. Zaista je retka, skoro zaboravljena njegova tehnika pisanja. Izuzetno je dragocena i oplemenjuje tekst i jezik. Spektar emocija i događaja je ogroman i ovakav način pisanja skoro da izumire i treba ga zato podržati na sve načine.“
Dragana Kovačević se nadovezala, ističući da ne postoje praznine i neistine, sve je realno i ubedljivo opisano od emocija, odnosa, do atmosfere, prirode, mirisa, ali i jezivih ubistava, mučenja i saslušanja u mračnim tamnicama...
„Posebno je zanimljiv detektivski par jer su u pitanju muškarac i devojka koja ima izrazito osoben karakter i snagu. Vidimo ljude koji se hrabro bore da sačuvaju život, veru, uverenja u vreme kada je to bilo teško, gotovo nemoguće. Ova priča je zato i oda čoveku koji je nevin i pošten u društvu koje nije nimalo nevino“, zaključila je književna kritičarka.
Zoran Petrović se složio da je morao ženi da dâ snažan glas jer u to vreme teško da je mogla da se za njega izbori.
„Veliki sam protivnik bilo kakve diskriminacije i time obiluje moj roman. Takođe, ljubav je uvek u svemu što pišem na kraju glavni lik. Počeo sam sa ljubavnom poezijom i mislim da je ona neizostavni deo književnosti. Čak i kada se bavim kriminologijom, trilerom, fantastikom, uvek se vratim ljubavi“, zaključio je autor jedinstvenog i pažnje vrednog romana „Rizničar tajni“.
Početak priče „Rizničar tajni“ smešten je u 1577. godinu kada ubica u najam Huan Morgando Latimor saznaje vesti koje ga nagone da iz luke San Sebastijan što pre stigne u prestonicu baskijske pokrajine Araba. Tih sudbonosnih dana Španska inkvizicija, jedno prijateljstvo iz mladosti i talasi mržnje pokreću bujicu događaja sa nepredvidljivim posledicama.
Dvanaest godina kasnije u Vitoriji Gastez počinjeno je svirepo ubistvo. Veliki Inkvizitor istragu prepušta mladom doktoru Alonsu de Salazaru. Dok serija zločina, mreža spletki i mnogo zle krvi potresaju prestonicu, mladi istražitelj hvata se ukoštac sa mnogim iskušenjima. S vremenom postaje neizvesno koju cenu De Salazar treba da plati ne bi li otkrio počinioce neizrecivih zlodela i u isto vreme sačuvao svoj razum, život i dušu.
Urednica Mina Kebin izrazila je veliko zadovoljstvo što je roman Zorana Petrovića objavila Laguna jer je od prvog čitanja znala da se radi o delu vrhunskog kvaliteta.
„Ovo je roman koji ne možete da ostavite kada ga jednom otvorite. Vrlo je kompleksan, ima nekoliko žanrova koji se uspešno prepliću, poseduje izuzetno složenu radnju, mnoštvo likova, ali da ne postoji nijedna suvišna reč. Svaki detalj ima svoje mesto i predstavlja trag za razrešenje priče do kraja. Piščeva velika spisateljska veština me je odmah kupila“, ocenila je urednica Lagune.
Dragana Kovačević se složila da se roman čita u dahu:
„U svetu su istorijska fikcija i romani ovakvog žanra vrlo čitani, bestseleri su. Kod nas je ovaj žanr zapostavljen i manje je vrednovan. Srećna sam što je naš autor Zoran Petrović pokazao da može da piše poput svetskih pisaca. Pritom, pisao je o epohi i vremenu koje mu nije blisko – Španija, 16. vek, doba inkvizicije. Tako je sjajno sve opisano da imate osećaj kao da koračate sa njim baskijskim ulicama.“
Zoran Petrović je istakao da je pisanju knjige prethodilo puno istraživanja, a da ga je privukla istinita priča o progonu veštica 1609/1610. godine u Zugaramurdiju, selu na granici Baskije gde je stotine žena, muškaraca i dece spaljeno.
„Tada se pojavio jedan sveti lik – Alonso de Salazar koji je upotrebljavao specifična istraživanja i ispitivanja zarobljenika i tako mnoge oslobodio i spasio. Njegova doktrina od 1614. je počela da se primenjuje u čitavoj Evropi. Bio je zaslužan što je mnogo žena spašeno lomače“, otkrio je Petrović, navodeći da stvarni lik jeste bio inicijalna ideja, ali da je kasnije uz mnogo istraživanja širio fikciju koja je pred čitaocima.
„Baskija mi je oduvek delovala kao da je taj narod Božja ruka spustila da budu sami za sebe, posebni na svoj način.“
„Rizničar tajni“ je roman koji je mogao da bude smešten u bilo koje vreme i mesto, dodao je pisac, ističući da su u njegovoj suštini ljudi, njihovi odnosi, tradicija, ljubav, mržnja, sujeta… Sve što imamo od pamtiveka, imamo danas i imaćemo doveka.
„Kada sam stvarao lik Alonsa de Salazara, imao sam etičkih i moralnih poteškoća jer nisam znao koliko smem da zadrem u privatnost jednog dominikanskog sveštenika. Alonso je bio iz dobre, religiozne porodice i ceo svoj život je posvetio pravdi i istini. S druge strane, uvek u svojim romanima imam ljubav u nekom obliku, koju je bilo teško uplesti u Alonsove krvne sudove.“
Mina Kebin je navela da Petrović piše izuzetno bogatim rečnikom:
„Svi ti opisi su tu ne samo da tekst bude lep već imaju narativnu funkciju. Zaista je retka, skoro zaboravljena njegova tehnika pisanja. Izuzetno je dragocena i oplemenjuje tekst i jezik. Spektar emocija i događaja je ogroman i ovakav način pisanja skoro da izumire i treba ga zato podržati na sve načine.“
Dragana Kovačević se nadovezala, ističući da ne postoje praznine i neistine, sve je realno i ubedljivo opisano od emocija, odnosa, do atmosfere, prirode, mirisa, ali i jezivih ubistava, mučenja i saslušanja u mračnim tamnicama...
„Posebno je zanimljiv detektivski par jer su u pitanju muškarac i devojka koja ima izrazito osoben karakter i snagu. Vidimo ljude koji se hrabro bore da sačuvaju život, veru, uverenja u vreme kada je to bilo teško, gotovo nemoguće. Ova priča je zato i oda čoveku koji je nevin i pošten u društvu koje nije nimalo nevino“, zaključila je književna kritičarka.
Zoran Petrović se složio da je morao ženi da dâ snažan glas jer u to vreme teško da je mogla da se za njega izbori.
„Veliki sam protivnik bilo kakve diskriminacije i time obiluje moj roman. Takođe, ljubav je uvek u svemu što pišem na kraju glavni lik. Počeo sam sa ljubavnom poezijom i mislim da je ona neizostavni deo književnosti. Čak i kada se bavim kriminologijom, trilerom, fantastikom, uvek se vratim ljubavi“, zaključio je autor jedinstvenog i pažnje vrednog romana „Rizničar tajni“.
