Stefan Tićmi, javnosti je poznat po tome što je sa drugarima u oronuloj kućici napravio besplatnu biblioteku u leskovačkom naselju „Ančiki“ ali i po tome što je njegova zbirka poezije „Uvatile me lutke“, zahvaljujući Udruženju gluvih i nagluvih u Nišu prevedena na znakovni jezik. I dalje neguje poeziju ali kroz prozu. Poetski roman „Ja sam Akiko“ je njegovo novo ostvarenje, namenjeno pre svega deci i mladima.

Priča o Akiko počinje tačkom ali se tačkom ne završava. Neobično ali veoma bitno jer autor i čitalac treba da imaju dodirne tačke, smatra pisac. Sloboda u svakom smislu, jedna je od njih.

O tome nam govori devojčica Akiko koja ne voli granice, ni brojeve. Zato nema godine. Voli tatu i obožava reči. Razgovara sa peškirima, šeširima i drvećem. U školi je neshvaćena jer ima izokrenut pogled na svet. Malo je usamljena i želi da sretne nekog poput sebe.

„Akiko je maštovita i bajkovita i Akiko je za mene vrsta slobode koju možda nisam u nekom svom životu imao i neka vrsta slobode koju ću možda tek da steknem. Akiko u meni je u potpunosti i u potpunosti nije. Akiko je paradoks u stvari“, ističe Stefan Tićmi.

Priča o krajnostima i beskrajnosti začela je prošlog leta. Jedan pogled na mladu ženu, Japanku koja bez reči nudi da izmasira stopala ljudima na plaži, podstakao ga je da stvori priču o njoj. 

„Roman o susretu, kako o mom susretu sa samom Japankom kao i susret Akiko sa Marselom koji je glavni lik. Roman o susretu anime i animusa, ako gledamo po Jungu“, navodi Tićmi.

Za Akiko je ljubav beskrajna potraga za toplinom. Ali ona zagrljaj ne traži, ona zagrljaj daje. Ona je svetlost koja razvejava mrak. Zato, iako svrstana u literaturu za decu i mlade, ova knjiga baš kao devojčica Akiko ne voli granice, pa ni one o uzrastu čitalaca.

Autor: Gordana Glavinić
Izvor: rts.rs