Iz ugla prevodioca: „Poslednji Tjudor“
Filipa Gregori je jedan od najpoznatijih savremenih pisaca istorijskih romana, a od brojnih dela koja je napisala, najpopularniji su njeni romani o Tjudorima. Po ovim knjigama se već više od decenije snimaju i veoma popularni filmovi i serije, te se može reći da je ova slavna dinastija u dvadeset prvom veku širom sveta danas najčešće predstavljena upravo iz perspektive Filipe Gregori. U svim ovim knjigama glavni likovi su žene, vladarke, ali i ostale žene iz kraljevske porodice, čija je sudbina po pravilu ostajala po strani u zvaničnim istorijama, ali koje su u važnim istorijskim događajima često igrale glavne i presudne uloge. Međutim, za razliku od slavnih kraljica o kojima se mnogo zna, poput Ane Bolen ili Elizabete I, u romanu „Poslednji Tjudor“ Filipa Gregori opisuje tragičnu sudbinu mlade Džejn Grej, koja je bila kraljica Engleske samo devet dana.
Jedini sin i prvi naslednik Henrija VIII, Edvard VI, koji je preminuo sa samo petnaest godina, u svom testamentu kao svog naslednika na prestolu nije naveo nijednu od svojih rođenih sestara – Meri i Elizabetu Tjudor – već svoju rođaku i vršnjakinju Džejn Grej. Tada su, uprkos njenom upornom protivljenju i ne osvrćući se na njene želje i planove, članovi njene porodice (koji su na taj način želeli da se domognu vlasti i moći) udali Džejn za Gilforda Dadlija, sina moćne porodice Dadli i krunisali je za kraljicu. Kao predana reformistkinja, Džejn je bila izuzetno posvećena protestantskoj veri, pisala je poznate reformističke tekstove koji su bili veoma cenjeni i ostala je upamćena kao mučenica kada ju je njena rođaka Meri Tjudor, poznatija kao Krvava Meri, po dolasku na vlast najpre zatvorila u Tauer, a nešto kasnije i pogubila. Ipak, kako ćemo saznati iz ovog romana, sa Džejn nisu pokopane sve nade porodice Grej i njihovih pristalica, kao ni njihove pretenzije na krunu, jer je Džejn imala i dve mlađe sestre. I njihove sudbine su bile veoma burne i do sada malo poznate.
Srednja sestra, čuvena lepotica Katarina, tajno se udala za Evarda Simora, koji je i sam pripadao kraljevskoj porodici budući da je bio u bliskom srodstvu sa Džejn Simor, trećom suprugom Henrija VIII i majkom njihovog sina Edvarda VI. Iako se udala iz ljubavi, ovim brakom Katarina je samo pojačala Elizabetine sumnje o namerama zaverenika da joj preotmu presto, zbog čega je pala u nemilost kraljice.
Posebno je zanimljiv lik najmlađe sestre – Meri Grej. Iako je bila prava lepotica, kao i njena sestra Katarina, Meri je bila osoba malog rasta ili, kako se u ono vreme govorilo, „patuljak“. Kao i svi članovi njene plemenite porodice, i Meri je bila dostojanstvena, gorda i svojeglava, a udala se tajno kao i njena sestra, i to za najkrupnijeg čoveka na dvoru, uglednog oficira i čuvara kraljevskih kapija Tomasa Kejsa. Činjenica da za svoj brak nisu tražili kraljičinu dozvolu razgnevila je Elizabetu, koja u ovom romanu, a posebno u odnosu prema svojim mladim suparnicama, pokazuje svoju sumnjičavu i surovu stranu pravog tjudorskog despota, kakav je bio njen otac. Bespoštedna borba za moć na pogibeljnom tjudorskom dvoru uvek je predstavljala borbu na život i smrt, bitku u kojoj je ljubav večito ostajala u senci pohlepe i intriga, a svaki nesmotren i pogrešan korak vodio pravo na gubilište. Uprkos tome ili možda baš zbog toga, saga o Tjudorima već vekovima privlači pažnju brojnih čitalaca i gledalaca, dokazuje da je stvarni život zanimljiviji od svake izmišljene priče i pleni svojom uzbudljivom verodostojnošću.
Autor: Aleksandra Čabraja, prevodilac
Jedini sin i prvi naslednik Henrija VIII, Edvard VI, koji je preminuo sa samo petnaest godina, u svom testamentu kao svog naslednika na prestolu nije naveo nijednu od svojih rođenih sestara – Meri i Elizabetu Tjudor – već svoju rođaku i vršnjakinju Džejn Grej. Tada su, uprkos njenom upornom protivljenju i ne osvrćući se na njene želje i planove, članovi njene porodice (koji su na taj način želeli da se domognu vlasti i moći) udali Džejn za Gilforda Dadlija, sina moćne porodice Dadli i krunisali je za kraljicu. Kao predana reformistkinja, Džejn je bila izuzetno posvećena protestantskoj veri, pisala je poznate reformističke tekstove koji su bili veoma cenjeni i ostala je upamćena kao mučenica kada ju je njena rođaka Meri Tjudor, poznatija kao Krvava Meri, po dolasku na vlast najpre zatvorila u Tauer, a nešto kasnije i pogubila. Ipak, kako ćemo saznati iz ovog romana, sa Džejn nisu pokopane sve nade porodice Grej i njihovih pristalica, kao ni njihove pretenzije na krunu, jer je Džejn imala i dve mlađe sestre. I njihove sudbine su bile veoma burne i do sada malo poznate.
Srednja sestra, čuvena lepotica Katarina, tajno se udala za Evarda Simora, koji je i sam pripadao kraljevskoj porodici budući da je bio u bliskom srodstvu sa Džejn Simor, trećom suprugom Henrija VIII i majkom njihovog sina Edvarda VI. Iako se udala iz ljubavi, ovim brakom Katarina je samo pojačala Elizabetine sumnje o namerama zaverenika da joj preotmu presto, zbog čega je pala u nemilost kraljice.
Posebno je zanimljiv lik najmlađe sestre – Meri Grej. Iako je bila prava lepotica, kao i njena sestra Katarina, Meri je bila osoba malog rasta ili, kako se u ono vreme govorilo, „patuljak“. Kao i svi članovi njene plemenite porodice, i Meri je bila dostojanstvena, gorda i svojeglava, a udala se tajno kao i njena sestra, i to za najkrupnijeg čoveka na dvoru, uglednog oficira i čuvara kraljevskih kapija Tomasa Kejsa. Činjenica da za svoj brak nisu tražili kraljičinu dozvolu razgnevila je Elizabetu, koja u ovom romanu, a posebno u odnosu prema svojim mladim suparnicama, pokazuje svoju sumnjičavu i surovu stranu pravog tjudorskog despota, kakav je bio njen otac. Bespoštedna borba za moć na pogibeljnom tjudorskom dvoru uvek je predstavljala borbu na život i smrt, bitku u kojoj je ljubav večito ostajala u senci pohlepe i intriga, a svaki nesmotren i pogrešan korak vodio pravo na gubilište. Uprkos tome ili možda baš zbog toga, saga o Tjudorima već vekovima privlači pažnju brojnih čitalaca i gledalaca, dokazuje da je stvarni život zanimljiviji od svake izmišljene priče i pleni svojom uzbudljivom verodostojnošću.
Autor: Aleksandra Čabraja, prevodilac
