Margaret Atvud kao vrhunskog pisca naša publika poznaje uglavnom po njenim slavnim distopijskim romanima, poput „Sluškinjine priče“. Međutim, njena izuzetna darovitost po mom mišljenju još više dolazi do izražaja u napetim psihološkim dramama kao što je „Život pre čoveka“. Atvudova izvanredno prikazuje najdublja ljudska osećanja koja je veoma teško opisati rečima. Po tome me je ova knjiga podsetila na moj omiljeni roman Margaret Atvud, priču o istorijskoj ličnosti, devojci ubici „Alijas Grejs“, ali i na zbirku priča „Moralni poremećaj“.

Na koricama je ovaj roman predstavljen kao „anatomija modernog braka“, ali rekla bih da je ovo univerzalna priča o ljubavi. Svi međusobni odnosi, pa tako i ljubavni, dinamički su procesi koji se neprestano menjaju. Tako i brak Elizabete i Nejta postaje ljubavni trougao, pa i četvorougao, sa neizvesnim ishodom. Svaki međuljudski odnos je odnos međusobne zavisnosti. Ljubavni odnosi na izvestan način predstavljaju odnose moći i mada nam ponekad izgledaju statično i nepromenljivo, oni se zapravo neprestano nalaze u krhkoj ravnoteži koja se iz dana u dan, manje ili više primetno, menja. Istina je da ne možemo nikada promeniti drugu osobu ali isto tako, ako promenimo svoj stav i odnos prema toj osobi, ta osoba se nužno mora prilagoditi, to jest promeniti svoj odnos prema nama. Takođe, promene se ponekad dešavaju onda kada se tome najmanje nadamo, jer smo često uljuljkani u sopstvene iluzije i slike o sebi i drugima koje nam deluju nepromenljivo i trajno. Isto tako nam po pravilu trajno i snažno izgledaju i emocije, i sopstvene i tuđe, koje se, zapravo, svakodnevno menjaju. Emocionalne promene ponekad su burne i nagle ali ponekad se dešavaju postepeno i gotovo neosetno, tako da postaju jasne i očigledne tek posle dužeg vremena i tada nam spoznaja o tome ponekad deluje bezmalo zapanjujuće. Tim pre što svaki muškarac ili žena često potcenjuje i nikada u potpunosti nije svestan vrednosti onoga što ima, dok to ne izgubi. Tako će se i u ovoj ljubavnoj priči ispostaviti da je i moć koju imamo ili mislimo da je imamo nad sobom i nad drugima zapravo krhka i da u trenu može nestati.

Svi likovi u romanu „Život pre čoveka“ uverljivi su i autentični, jer nisu crno-beli već su naprotiv svi, na ovaj ili onaj način, moralno problematični. Upravo ih to čini tako zanimljivim. Kroz istraživanje pojedinačne prošlosti svih likova autorka, takođe, pokazuje kako nas vaspitanje, poreklo i odnos sa članovima porodice u ranom detinjstvu u velikoj meri određuju i kao odrasle osobe i utiču na sve naše odnose sa drugima. Istovremeno, kroz istraživanja paleontološkinje Lašje i njen i Elizabetin rad u muzeju, čovek je predstavljen i kao deo prirode, samo jedno od mnogih živih bića koja su, kao i sve vrste na planeti, izložena milosti i nemilosti majke prirode. Naše sudbine pa i sam naš opstanak zavise od bezbroj faktora koji se iz časa u čas menjaju. Zbog toga je i sudbina likova u romanu kao i svih nas, uvek nepredvidiva.

Autor: Aleksandra Čabraja, prevodilac knjige „Život pre čoveka“ Margaret Atvud
Izvor: Večernje novosti