Iva Kolega: Balkanska kraljica groteske
Pojavljivanje u srpskom originalu, kod najvećeg srpskog izdavača, hrvatske autorke za koju pre toga verovatno da ni mnogi čitaoci u Hrvatskoj nisu čuli – o čemu se tu radi? Ko je Iva Kolega? Na internetu možemo pronaći da je rođena u Zadru 1978, da je završila Ekonomski fakultet u Rijeci, da je 2015. u Hrvatskoj objavila svoj prvi roman „Ljubavna glad“.
Naše književno tržište (a naročito veliki izdavači) generalno nije sklono novim i neafirmisanim piscima. Nisu im nažalost skloni ni naši čitaoci. Tako smo i „Seme mraka“ svi primetili, ali kao da smo se nećkali da li to treba da pročitamo.
Odgovor: treba! I te kako treba da pročitamo „Seme mraka“. Pokušaću da obrazložim zašto.
Postoje dve autorke dobro poznate na ovim prostorima na koje Iva Kolega mnogo podseća. U pitanju su Pola Hokins i Džilijen Flin. Verovatno su to Ivine najomiljenije autorke. Ona u potpunosti preuzima model pripovedanja koji je Polu Hokins vinuo u svetsku slavu. Duboki ispovedni ton više različitih glasova koji nam se obraćaju u prvom licu. Ta sličnost sa Polom Hokins čini se u jednom momentu da je čak i prevelika. Dok ne stignete do kraja knjige. Onda shvatite da je Iva Kolega čak i mnogo efikasnija. „Seme mraka“ nema ništa što je suvišno. Ivina proza zadivljuje lakoćom svog izraza.
Još je interesantnija sličnost sa Džilijen Flin. Ili možda bolje da kažem „poređenje”. Obrazložiću po čemu to Kolega nadmašuje i ovu čuvenu spisateljicu koju je Stiven King nazvao „američkom kraljicom groteske“.
Iva u svojoj knjizi portretiše amoralan svet koji je duboko potonuo u tamu. Jednu disfunkcionalnu porodicu koja ima mnogo veći problem od urušenih odnosa među njenim članovima. To je porodica koja skriva toliko monstruozne tajne, da će vam u pojedinim momentima i želudac proraditi kad pročitate količinu gadosti sa kojima nas autorka suočava. U pitanju su pravi monstrumi u ljudskom obliku. A tako smelo i efikasno su nam dočarani, da autorku komotno možemo nazvati balkanskom kraljicom groteske. Ivi Kolegi bi i Flinova mogla pozavideti po količini mraka, pa čak i sa svojom najmračnijom knjigom – „Oštri predmeti“.
Priču koja se u osnovi bavi onim najmračnijim područjima ljudske prirode, Iva je vešto zaodenula u triler pun neočekivanih obrta. Ni tu nema ničega suvišnog. Autorka vešto izbegava da priču opterećuje bilo kakvim političkim ili topografskim kontekstima. Samo jednostavna priča, koja bi zbog svoje univerzalnosti i dramaturškog naboja, mogla da se odvija bilo gde u svetu.
Mnogo je društvenih tema, odnosno problema, sa kojim nas autorka suočava u ovoj knjizi. Nasilje u porodici, nasilje nad ženama, pitanje suočavanja sa krivicom… A to sve, pred nas čitaoce, izneseno toliko smelo, da ne kažem – ispljunuto. Bez trunke ulepšavanja. Ogoljeno do koske. Kao što rekoh, trebaće vam i dobar želudac, ali i hrabrost da pročitate „Seme mraka“. To je knjiga koja govori o užasnim stvarima. To je i ozbiljna knjiga koja vas tera da gledate u stvari pred kojima bi najradije da žmurite, ali u isto vreme i triler uz koji ćete se dobro zabaviti.
Dajte šansu Kolegi, nećete se pokajati.
Autor: Vladimir Vujinović
Izvor: Sledeća dobra knjiga
Naše književno tržište (a naročito veliki izdavači) generalno nije sklono novim i neafirmisanim piscima. Nisu im nažalost skloni ni naši čitaoci. Tako smo i „Seme mraka“ svi primetili, ali kao da smo se nećkali da li to treba da pročitamo.
Odgovor: treba! I te kako treba da pročitamo „Seme mraka“. Pokušaću da obrazložim zašto.
Postoje dve autorke dobro poznate na ovim prostorima na koje Iva Kolega mnogo podseća. U pitanju su Pola Hokins i Džilijen Flin. Verovatno su to Ivine najomiljenije autorke. Ona u potpunosti preuzima model pripovedanja koji je Polu Hokins vinuo u svetsku slavu. Duboki ispovedni ton više različitih glasova koji nam se obraćaju u prvom licu. Ta sličnost sa Polom Hokins čini se u jednom momentu da je čak i prevelika. Dok ne stignete do kraja knjige. Onda shvatite da je Iva Kolega čak i mnogo efikasnija. „Seme mraka“ nema ništa što je suvišno. Ivina proza zadivljuje lakoćom svog izraza.
Još je interesantnija sličnost sa Džilijen Flin. Ili možda bolje da kažem „poređenje”. Obrazložiću po čemu to Kolega nadmašuje i ovu čuvenu spisateljicu koju je Stiven King nazvao „američkom kraljicom groteske“.
Iva u svojoj knjizi portretiše amoralan svet koji je duboko potonuo u tamu. Jednu disfunkcionalnu porodicu koja ima mnogo veći problem od urušenih odnosa među njenim članovima. To je porodica koja skriva toliko monstruozne tajne, da će vam u pojedinim momentima i želudac proraditi kad pročitate količinu gadosti sa kojima nas autorka suočava. U pitanju su pravi monstrumi u ljudskom obliku. A tako smelo i efikasno su nam dočarani, da autorku komotno možemo nazvati balkanskom kraljicom groteske. Ivi Kolegi bi i Flinova mogla pozavideti po količini mraka, pa čak i sa svojom najmračnijom knjigom – „Oštri predmeti“.
Priču koja se u osnovi bavi onim najmračnijim područjima ljudske prirode, Iva je vešto zaodenula u triler pun neočekivanih obrta. Ni tu nema ničega suvišnog. Autorka vešto izbegava da priču opterećuje bilo kakvim političkim ili topografskim kontekstima. Samo jednostavna priča, koja bi zbog svoje univerzalnosti i dramaturškog naboja, mogla da se odvija bilo gde u svetu.
Mnogo je društvenih tema, odnosno problema, sa kojim nas autorka suočava u ovoj knjizi. Nasilje u porodici, nasilje nad ženama, pitanje suočavanja sa krivicom… A to sve, pred nas čitaoce, izneseno toliko smelo, da ne kažem – ispljunuto. Bez trunke ulepšavanja. Ogoljeno do koske. Kao što rekoh, trebaće vam i dobar želudac, ali i hrabrost da pročitate „Seme mraka“. To je knjiga koja govori o užasnim stvarima. To je i ozbiljna knjiga koja vas tera da gledate u stvari pred kojima bi najradije da žmurite, ali u isto vreme i triler uz koji ćete se dobro zabaviti.
Dajte šansu Kolegi, nećete se pokajati.
Autor: Vladimir Vujinović
Izvor: Sledeća dobra knjiga
