Istorijski roman sa roštiljskim zapletom

12. 9. 2011.

Beogradski pisac i profesor književnosti, čiji poslednji roman ‘Galerijeve vatre’ holivudski producenti planiraju da pretoče u film, sa suprugom i sinom Ognjenom pronašao je jednostavan porodični konsenzus: svako jelo na njihovoj trpezi mora da sadrži meso.

Istorijski roman sa roštiljskim zapletom - slika 1

Ljubav prema mesu i mesnim prerađevinama poznati beogradski pisac Miomir Petrović (39) preneo je na suprugu Nevenu (32) i sina Ognjena (7). Bez obzira na to što znaju da stručnjaci za ishranu savetuju kako svaki obrok mora sadržati voće ili povrće, familija Petrović bi najradije svakog dana jela roštilj ili pečenje.

- Pravi smo mesožderi i kod nas na tanjiru sve mora da bude jasno, ne volimo kad se prilozi mešaju. Sve nam je omiljeno, od bifteka do pečenja, ali da se ne bismo ugojili, povremeno jedemo ribu, morske plodove i druga posna jela - otkriva poznati pisac i profesor književnosti. A Nevena je porodični glas razuma, pa s vremena na vreme napravi i neko jelo od povrća.

Kako su Nevenini roditelji godinama držali restoran, porodica Petrović je navikla na kafanski ambijent. Zato nepogrešivo mogu da procene mesto gde su vlasnici više uložili u kvalitetnu kuhinju nego u enterijer. A kao klinac Miomir nije bio preterano zainteresovan za hranu. Roditelji su zato morali da smišljaju različite strategije ne bi li ga privoleli da jede.

Piše: Tanja Nikolić
Foto: Romana Kasumović
Izvor: Gloria

Autor: Miomir Petrović

Podelite na društvenim mrežama:

Miomir Petrović

Miomir Petrović (Beograd, 1972), pisac, pripovedač, dramaturg, teoretičar umetnosti, diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu na Odseku za dramaturgiju, magistrirao na Odseku za teatrologiju na FDU u Beogradu, doktorirao na Odseku za interdisciplinarne studije na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Bio je glavni dramaturg pozorišta Atelje 212 u Beogradu (1996–1999), zamenik direktora drame Narodnog pozorišta u Beogradu (2001–2002), dramaturg Narodnog pozorišta u Beogradu (do 2004). Redovni je profesor na predmetima Estetika, Teorija savremene umetnosti i Istorija scenskih umetnosti na Institutu za umetničku igru u Beogradu, predmeta Creative Writing i Screen Culture na Higher College of Techology (UAE) (2019–2021). Objavljena i izvođena dela: Drame: Vagabund u gradskom vrtu (1995), Argivski incident (1996), Demijurg (1997), Appendix (1997; izvedena 2003. u Centru lepih umetnosti „Gvarnerijus“ i kao radio-drama u produkciji RTS-a 2004), Čopor (1998), Vučije leglo (2000) izvedena u Narodnom pozorištu u Pirotu 2006), radio-drame Galerijeve vatre i Black Light u produkciji RTS-a. Naučne monografije: Oslobođenje drame (Zadužbina Andrejević, Beograd 2000), Kreativno pisanje, naratološki pristup tekstu i kontekstu (Megatrend, Beograd 2011), Mitopoetike (Zavod za udžbenike, Beograd 2019). Romani: Sakaćenje Romana (Prosveta, 1997), Pankration (BIGZ, 1998), Samomučitelj (Prosveta, 2000), Persijsko ogledalo (Geopoetika, 2001), Arhipelag (Geopoetika, 2003), Lisičje ludilo (Laguna, 2005), Staklena prašina (Laguna, 2006), Lisičino ludilo (SKC, Skopje, 2007), Libansko leto (Laguna, 2007), Persijsko ogledalo (drugo izdanje, Laguna, 2008), Bakarni bubnjevi (Laguna, 2009), Galerijeve vatre (Laguna, 2011), Tečni led (Prosveta, 2011), Miris mraka (Laguna, 2013), Kuća od soli (Laguna, 2016), Black Light (Laguna, 2018), Филоктет на Лемносе/Персидское зеркало (Aliteja, Sankt-Peterburg, 2018), Šumski čopor (Ammonite Books, 2019), Središnja pustinja (Laguna, 2021). Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Beograda (1996), nagrade „Laza Kostić“ za knjigu Kuća od soli (2017) i Ordena „Vožda Đorđa Stratimirovića“ za doprinos srpskoj kulturi (2022). Član je Srpskog književnog društva.

Više o autoru

Najnovije

Pogledaj sve

4. 3. 2026.

„Karota“ i „Lusi“ u najužem izboru za Vitalovu nagradu

U finale izbora za Nagradu „Zlatni suncokret“, poznatiju kao Vitalova nagrada, uvršteno je osam knjiga iz 2025. godine, a među njima i dva romana u izdanju Lagune – „Karota“ Darka Tuševljakovića i „Lusi“ Bojana Savića Ostojića.

Pročitaj više

4. 3. 2026.

Ana Atanasković predstaviće svoj književni opus u Beloj Crkvi 6. marta

Književno veče sa Anom Atanasković održaće se u čitaonici belocrkvanske Narodne biblioteke, u petak 6. marta od 18 sati.

Pročitaj više

3. 3. 2026.

O životu, vrlini i moći razuma: „Meditacije ili Samom sebi“ Marka Aurelija u prodaji od 5. marta

Remek-delo praktične filozofije „Meditacije ili Samom sebi“ poslednjeg rimskog cara Marka Aurelija, sa izuzetnim predgovorom Vladete Jankovića, nudi dragocene uvide o životu, vrlini i moći razuma. Meditacije koje je napisao u poslednjim godinama svojih vojnih pohoda sadrže privatna

Pročitaj više

3. 3. 2026.

Promocija knjige „Boja straha“ Zorana Petrovića 5. marta u knjižari Delfi SKC

Promocija knjige „Boja straha“ Zorana Petrovića biće održana u četvrtak 5. marta od 18 sati u knjižari Delfi SKC. Pored autora, govoriće pisac Đorđe Bajić i urednica Mina Kebin. Moderiraće Mona Cukić. Ovaj roman svojevrsni je nastavak „Ukusa straha“, prvog psihološkog

Pročitaj više