Beograd je grad prebogate istorije, kulture i tajni koje na svakom koraku čekaju da budu otkrivene. Međutim, prestonica Srbije prepuna je i ljubavnih storija čiji su akteri čuvene ličnosti naše istorije i gotovo svaka kuća koja potiče sa kraja pretprošlog ili početka prošlog veka predstavlja pravu malu riznicu zanimljivih ljubavno-istorijskih priča. Novinar i književnik Nenad Novak Stefanović sakupio je mnoge interesantne priče koje govore o autentičnim ljubavima kroz minula vremena u prestonici u knjizi „Vodić kroz ljubavnu istoriju Beograda“ u izdanju Lagune. Ova knjiga je i vodič o tajnim vezama nobelovca Ive Andrića, naučnika Milutina Milankovića, kraljevskih parova iz dinastija Obrenovića i Karađorđevića, o dvorskoj romansi Josipa Broza i o desetinama značajnih ličnosti opisanih u ambijentu palata i kuća sa utisnutim pečatom vremena. Sve adrese opisanih kuća i danas postoje, tako da je čitanje ove knjige istovremeno i poziv u šetnju kroz dva poslednja veka naše novije istorije, od kneza Miloša do današnjih dana, od Ite Rine do Jelene Dimitrijević, Branka Ćopića, Riste i Bete Vukanović, Vaska Pope... O Beogradu i ljubavnom životu njogovih slavnih žitelja u intervjuu za Aferu govori Nenad Novak Stefanović.

Kako ste došli na ideju da napišete vodič o ljubavnoj istoriji znamenitih Beograđana?

Kada sam ušao u stan u Prizrenskoj broj sedam u kojem je živeo Ivo Andrić, i kada sam stavio dlan na zid u njegovoj sobi – osetio sam kako mi nešto mili kroz dlan! Možda sam umišljao, možda je to bio placebo efekat, ali ja sam osetio da mi kroz dlan mili šapat Andrićeve priče. I od tog lirskog dodira sa istorijom, eto napravio sam knjigu. Šapat, pa makar dolazio i iz zida, uvek je ljubavni. I još na nekim mestima javio mi se taj eho iz lirske prošlosti Beograda.

Koliko je bilo teško bilo sakupljati podatke o ljubavima od pre sto i više godina?

Ovu knjigu sam pisao dvadeset i pet godina. Ona je sublimat mog novinarskog i književnog rada. Sakupljao sam građu u sklonjenim arhivama beogradskih porodica, pa i ambasada Vatikana u Beogradu mi je otvorila svoj arhiv. Unutra su i moji razgovori sa svedocima istorije, kao i mnoštvo memoarske građe. I naravno, dodiri istorije, ulazak i pipanje po mraku istorije tih četrdeset zgrada koje sam opisao u knjizi.

Koja je ljubavna priča iz vaše knjige po vašem mišljenju najintrigantnija i zašto?

O Stanislavu Biničkom, kompozitoru Marša na Drinu, koji je posvećen Gvozdenom puku u kojem je moj deda bio kaplar-izvidnik. Pored tog ličnog momenta, mene je fasciniralo poreklo tvorca najsrpskijeg marša. Majka Biničkog je nemačka grofica fon Rehingen, koja se u Kruševcu udala za austrougarskog oficira Stjepana Biničkog, Hrvata, katolika, koji zbog nje prelazi u pravoslavlje jer je ona bila u prethodnom braku udata za Srbina. Vrlo tumbava priča, uopšte naša Srbija je mnogo složenija zemlja nego što se na prvi pogled čini. U nju se nekada hrlilo kao u Ameriku Balkana, bila je obećana zemlja, verski tolerantna, ekonomski napredna i liberal kapitalistička.

Da li je tačno da je trajni sukob između Aleksandra Obrenovića i njegovog oca Milana nastao jer je i Milan bio zaljubljen u Dragu Mašin?

Kada je ministar policije Đorđe Genčić odgovarao kralja Aleksandra od ženidbe s neprikladnom Dragom Mašinovom, on je pred kralja stavio dosije sa spiskom njenih ljubavnika. Na tom spisku je bio i on, ali ne i otac Milan. Za tu drskost Genčić je bio kažnjen sa godinu dana zatvora. Dakle, odgovor je nema dokaza, ali verovatno da jeste, jer svekar Drage Mašin je bio lični lekar kralja Milana, a ona je bila dvorska dama, a opet svaka žena u blizini kralja Milana je bila u auri njegove erotske moći. Kralj Milan je u evropskim razmerama bio poznat kao galantan ljubavnik, u njega je bila zaljublljena Čerčilova majka, mada je o Milanu ostavila negativne komentare u svojim memoarima. Nazvala ga je očaravajućim rasipnikom, koga za vladara ne zaslužuju ni afričke zemlje.

U knjizi opisujete i ljubav i brak ministra finansija u vladi kralja Milana Čedomilja Mijatovića i Engleskinje Elodi Lotn koja je bila 17 godina starija od njega. Da li je Elodi „prva srpska kuguarka“ i kako je tadašnja beogradska javnost reagovala na taj brak?

Ona je pre svega bila velika srpska patriotkinja, prevela je Kosovski ciklus na engleski jezik i objavila ga u Londonu. Bila je puritanka, borac protiv robovlasništva u Americi i protiv alkoholizma u Srbiji. Prva misija joj je bila uspešna. A inače je Elodija bila godinu dana starija od Čedine majke. Elodija je nestalni Čedin karakter umirivala kao majka. Ja bih taj odnos gledao pre kroz Edipov nego kuguar kompleks.

Kako je prvi guverner Narodne banke Srbije Đorđe Vajfert kockom umalo izgubio sav imetak i kako ga je supruga spasila?

Šta učini Srbija od poštenog Nemca! Tako se celog braka čudila Marija Gisner, supruga guvenera i kockara Vajferta. I danas ima Nemaca koji dođu u Guču i tamo se ožene Srpkinjom, odnosno Srbijom. Ona ga je spasila tako što mu je sklanjala novac od njega jer Vajfert je sav profit od piva bacao na neisplative rudnike. Tek ga je Bor izvukao na zelenu granu.

Kako je čuvena glumica Ita Rina, danas najpoznatija kao pojam iz ukrštenih reči, spasla svog muža od Gestapoa?

Njen muž je za vreme nemačke okupacije imao takozvani verbalni delikt u kafani: neko od komšija ga je prijavio da je rekao kako će Hitler proći kao Napoleon. Bio je uhapšen, naravno. Ita Rina je bila poznata glumica nemog filma, snimala je u Nemačkoj, i jedan oficir Gestapoa je prepoznao kada je ušla u današnji Dom vojske gde je bio štab Gestapoa. Oficiru je bila čast da slavnoj glumici učini uslugu. Suprug je istog dana oslobođen.

Zašto je Duško Popov, koji je poslužio Janu Flemingu kao inspiracija za lik Džemsa Bonda, imao nadimak „Tricikl“?

Britanska obaveštajna služba je uočila njegovu sklonost ka onome što se naziva “ménage a trois”. Daleko od toga da je bio izgledan muškarac, naprotiv, ali je bio veliki plejboj. Raspolagao je ogromnom količinom idealno falsifikovanih funti koje su mu davali Nemci. Živeo je na visokoj nozi i ovde u Beogradu i gde god da je bio. Imao je ludu sreću na ruletu ali i sreću da preživi kao dvostruki britansko-nemački agent.

Da li je tačno da je Tito sahranio Davorjanku Paunović u komplesku Belog dvor kao osećaj griže savesti što nisu stigli da se venčaju?

To je moje viđenje stvari. On je bio od nje stariji preko trideset godina, a Davorjanka je bila lepa, vatrenog karaktera. O njenom liku mi je detaljno pričao njen verenik, general Jovo Kapičić. Bila je hrabra i odlučna, vatrenog karaktera, senzibilna. Nije ni čudo što se Tito u nju zaljubio. Dok traju bitke za oslobođenje Beograda u oktobru 1944. Tito je sa Davorjankom u Vršcu gde se ona leči u tamošnjem sanatorijumu. Zar to nije dovoljna podataka o njegovoj vezanosti za svoju sekretaricu?

Autor: Srećko Milovanović
Izvor: Afera