Iskusna novinarka Kejt Marfi želi da nam pomogne da ponovo otkrijemo jednu pomalo zaboravljenu veštinu. Razgovarali smo o njenoj novoj knjizi „Veština slušanja: Šta propuštate i zašto je to važno“.

Kako je istraživanje koje ste sproveli u pripremi za pisanje ove knjige promenilo vaš pristup vođenju intervjua i slušanju kao takvom?

Ne bih rekla da je promenilo moj pristup, ali sada sam svakako daleko bolje upoznata sa razlozima zbog kojih slušam i intervjuišem na način na koji to činim. Neke moje pozitivne navike su dobile obrazloženje. Kao što pišem u knjizi, slušanje je veština koja se može uvežbati, a ja kao novinar imam mnogo prakse. Istraživanje za knjigu mi je pokazalo da moji instinkti i intuicija imaju naučno opravdanje i da su slični iskustvima drugih ljudi čija profesija uključuje slušanje. Postoje razlozi zbog kojih nam se ljudi poveravaju.

Od svih ljudi koje ste intervjuisali za knjigu, čiji su vam uvidi bili najkorisniji i zašto?

To je kao da me pitate koje dugme na tastaturi mi je najviše pomoglo prilikom pisanja. Ne bih mogla nikoga da izdvojim. Svako je doprineo na svoj jedinstven način. Agent CIA, na primer, pristupa slušanju potpuno drugačije od moderatora fokusne grupe ili komičara-improvizatora. Pristup sveštenika razlikuje se od onog kontrolora leta ili uspešnog prodavca. Bilo je fascinantno upoznavati se sa svim njihovim strategijama i prepoznavati sličnosti i razlike. Čitaoci ove knjige će odlučiti koji pristup im najviše odgovara, i u kojim okolnostima.

Koje aspekte slušanja smatrate najtežim? Koje savete iz knjige je najteže primeniti u praksi i zašto?

Za mene lično, najteže je znati kada treba da prestanemo sa slušanjem. Radoznala sam i uvek želim da saznam šta neko misli, oseća i zašto se ponaša na određeni način. Ljudi su zadivljujuće komplikovana bića. Ali vreme koje provodim sa sagovornikom je uvek ograničeno, a ja pritom ne raspolažem neograničenim zalihama emocionalne i intelektualne energije. Morate birati kome ćete posvetiti pažnju i koliko dugo će to trajati. Slušanje do iznemoglosti ne znači da ste dobar slušalac. I niko ne očekuje od vas da se izlažete nečijem iživljavanju. Najbolji slušaoci znaju kada su dovoljno čuli.

Kako privući pažnju nekoga ko vas ne sluša?

Najbolji način da navedete nekoga da vas sluša jeda vi slušate njega. To delom ima veze sa činjenicom da su ljudi prirodno skloni da uzvrate ljubaznost. Osim toga, kada nekoga slušate, u prilici ste da saznate čemu ta osoba pridaje važnost i šta je motiviše. To znanje će vam pomoći da uobličite poruku koja će privući njenu pažnju. Govornici su uspešni samo u onoj meri u kojoj su sposobni da „pročitaju“ one kojima se obraćaju. Saveti u mojoj knjizi  pomoći će čitaocima da usavrše tu veštinu. Rasprave najčešće ne propadaju zbog neubedljivih argumenata, već zbog naše nesposobnosti da saslušamo sagovornika.

Da li ste zahvaljujući onome što ste naučili pišući ovu knjigu postali uspešniji u razrešavanju konflikata? Da li biste bili dobar posrednik između neprijateljski nastojenih strana? Kakva oruđa biste upotrebili u takvoj situaciji?

Istraživanja su pokazala da nivo antipatije opada kada se protivnici bolje upoznaju na ličnom nivou. Verujem da bih neprijateljski nastrojene sagovornike podsticala da se više otvore i govore o sebi. Što više slušate i saznajete o nečijem životu, veća je verovatnoća da ćete ga razumeti kao ljudsko biće i otkriti zbog čega se ponaša i razmišlja na određeni način.

Kada saznate da neko voli svoju decu, da obožava čokoladu, da je pobedio tešku bolest ili pokušava da nauči italijanski, nećete moći da ga svedete isključivo na suprotno mišljenje ili ideologiju. Možda postoje pitanja o kojima se nećete složiti, ali bićete u stanju da ga razumete, što je suština kompromisa ili, u najmanju ruku, uslov za mirnu koegzistenciju.

Smatrate li da se deca koja žive u eri elektronske komunikacije slabije snalaze u direktnom kontaktu sa drugim ljudima? Šta biste preporučili roditeljima koji primećuju taj problem?

Već je opšte poznato da tinejdžeri danas sve više vremena provode sami i da radije komuniciraju preko različitih uređaja. Istraživanja pokazuju da sve ređe izlaze na sastanke, manje vremena provode sa prijateljima, nisu motivisani da polažu vozački ispit, a iz kuće uglavnom izlaze u pratnji roditelja. Čak i kada su u društvu, oni su zapravo sami, jer im je pažnja usmerena na ekran telefona.

Uzdržavam se od davanja saveta jer je svaka porodična situacija drugačija, ali verujem da bi bilo korisno da se roditelji pozabave problemom komunikacije. Razgovarajte sa svojom decom. Razgovarajte sa drugima pred decom, kako bi ona videla kako izgleda pravilna komunikacija i kvalitetan razgovor. Oslobodite se elektronskih uređaja za vreme porodičnih obroka i otvoreno razgovarajte. Slušanje je presudno.

Autor: Dejmon Orion
Izvor: spiritualityhealth.com
Prevod: Jelena Tanasković