Impresivan stil pripovedanja
„Smrtonosac je lutao okolo gipko, pomalo tankih udova u crnom odelu, s ohlađenom cigaretom u uglu usana, ni u kom slučaju besciljno. Ona, Ljubav, koketno se kretala kroz buku i prljavštinu velegrada, pokraj zlatnih svetlosti predvorja 'Hotela de l’Opera', koji će se za samo nekoliko godina zvati 'Saher'…“
Radnja počinje 28. novembra 1892. U „Hotel de lʼOpera“ stižu Marta i Maksimilijan Aderhold. Mladi par je pre nekoliko dana u Berlinu osnovao izdavačku kuću.
U istom hotelu odsedaju princ i princeza Fon Traunštajn. Mlada princeza i Marta razmenjuju poglede.
Na spratu iznad, Franc Saher sedi pored sinovljevog kreveta. Za nekoliko sati, on će izgubiti sina, a Ana Saher muža.
U hotelu radi jedanaestogodišnja Mari Štadler. Ona će te večeri nestati, a svaki pokušaj da se pronađe biće uzaludan.
Autorka nam nudi upečatljiv istorijski roman. Uvodni deo predstavlja ličnosti koje su najznačajnije za radnju. Pored sadržaja, glavno obeležje knjige je očaravajući stil pripovedanja.
Gore navedeni citat nalazi se u Prologu. Dvoje protagonista predstavljaju nit koja se provlači kroz ceo roman. Iako su nevidljivi posmatrači, njihove intervencije utiču na tok priče. Ljubav i Smrt su ključni akteri radnje.
Ana Saher postiže nešto nezamislivo. Kao ženi, dozvoljeno joj je da nastavi sa vođenjem hotela. Godinu dana kasnije ona će mu promeniti ime. Naredni citat govori o statusu koji je dostigla u Beču: „Ruski, poljski, češki, srpski, mađarski, austrijski, jidiš. Beč je bio lonac za pretapanje. A u 'Saheru' se sastajalo sve ono što se u višenacionalnoj državi Austriji sumnjičavo držalo na odstojanju.”
Neću ulaziti u detalje komplikovanih i kompleksnih odnosa između Marte, Maksimilijana i bračnog para Fon Traunštajn. Oni omogućavaju autorki da dočara promene u društvu. Jasno je da ova generacija odbacuje nazore svojih roditelja i kreće vlastitim putem.
Autorka deli sadržaj knjige na tri glavne celine: Smrt, Život i Ljubav. Između njih protiče poneka godina. Ironija radnje je da Smrt igra glavnu ulogu upravo u poslednjem delu, jer on opisuje godine Prvog svetskog rata.
Značajno mesto zauzimaju i diskusije o politici, kao i tema književnosti.
Pripovedanje je bogato detaljima. Događaji logično proističu jedni iz drugih. Dijalozi su vešto uobličeni i višeslojni. Sadržaj se katkad uzdiže na filozofski nivo: „…U vreme mira, niko ne razmišlja o miru…”
Roman opisuje vreme puno protivrečnosti. Starije generacije se susreću sa mladima, koji drugačije vide svet oko sebe. Žene teže samostalnosti i odbacuju stare kalupe. Smena vekova donosi novu nadu, ali i nagoveštaje rata.
Knjiga mi se izuzetno dopala. Recenziju ću završiti citatom čija prva rečenica do danas ne gubi na aktuelnosti:
„…Nijedan problem u istoriji nije rešen ratom! A evropske države reže jedna na drugu kao divlje životinje…”
Izvor: lovelybooks.de
Prevela: Jelena Tanasković
Radnja počinje 28. novembra 1892. U „Hotel de lʼOpera“ stižu Marta i Maksimilijan Aderhold. Mladi par je pre nekoliko dana u Berlinu osnovao izdavačku kuću.
U istom hotelu odsedaju princ i princeza Fon Traunštajn. Mlada princeza i Marta razmenjuju poglede.
Na spratu iznad, Franc Saher sedi pored sinovljevog kreveta. Za nekoliko sati, on će izgubiti sina, a Ana Saher muža.
U hotelu radi jedanaestogodišnja Mari Štadler. Ona će te večeri nestati, a svaki pokušaj da se pronađe biće uzaludan.
Autorka nam nudi upečatljiv istorijski roman. Uvodni deo predstavlja ličnosti koje su najznačajnije za radnju. Pored sadržaja, glavno obeležje knjige je očaravajući stil pripovedanja.
Gore navedeni citat nalazi se u Prologu. Dvoje protagonista predstavljaju nit koja se provlači kroz ceo roman. Iako su nevidljivi posmatrači, njihove intervencije utiču na tok priče. Ljubav i Smrt su ključni akteri radnje.
Ana Saher postiže nešto nezamislivo. Kao ženi, dozvoljeno joj je da nastavi sa vođenjem hotela. Godinu dana kasnije ona će mu promeniti ime. Naredni citat govori o statusu koji je dostigla u Beču: „Ruski, poljski, češki, srpski, mađarski, austrijski, jidiš. Beč je bio lonac za pretapanje. A u 'Saheru' se sastajalo sve ono što se u višenacionalnoj državi Austriji sumnjičavo držalo na odstojanju.”
Neću ulaziti u detalje komplikovanih i kompleksnih odnosa između Marte, Maksimilijana i bračnog para Fon Traunštajn. Oni omogućavaju autorki da dočara promene u društvu. Jasno je da ova generacija odbacuje nazore svojih roditelja i kreće vlastitim putem.
Autorka deli sadržaj knjige na tri glavne celine: Smrt, Život i Ljubav. Između njih protiče poneka godina. Ironija radnje je da Smrt igra glavnu ulogu upravo u poslednjem delu, jer on opisuje godine Prvog svetskog rata.
Značajno mesto zauzimaju i diskusije o politici, kao i tema književnosti.
Pripovedanje je bogato detaljima. Događaji logično proističu jedni iz drugih. Dijalozi su vešto uobličeni i višeslojni. Sadržaj se katkad uzdiže na filozofski nivo: „…U vreme mira, niko ne razmišlja o miru…”
Roman opisuje vreme puno protivrečnosti. Starije generacije se susreću sa mladima, koji drugačije vide svet oko sebe. Žene teže samostalnosti i odbacuju stare kalupe. Smena vekova donosi novu nadu, ali i nagoveštaje rata.
Knjiga mi se izuzetno dopala. Recenziju ću završiti citatom čija prva rečenica do danas ne gubi na aktuelnosti:
„…Nijedan problem u istoriji nije rešen ratom! A evropske države reže jedna na drugu kao divlje životinje…”
Izvor: lovelybooks.de
Prevela: Jelena Tanasković
