Harlan Koben govori o „Neznancu“ i adaptaciji svojih romana za Netfliks
Harlan Koben je već decenijama autor bestselera, ali do pre par godina samo jedan njegov roman je pretočen u film – „Nikom ni reči“ je 2006. godine ekranizovan u Francuskoj. Četranest godina kasnije, ovaj autor iz Nju Džersija je potpisao ugovor sa Netfliksom koji je već rezultirao serijama „The Five“, „Safe“ i sada „Neznanac“ koji je objavljen na platformi 30. januara. Kao pisac i producent, Koben stvara nove ideje i adaptira svoje čuvene romane, učestvuje u svemu – od izbora glumaca do frizura.
„Neznanac“, priča o ocu iz predgrađa koji upada u mrežu zavera nakon što mu supruga nestane, trenutno je jedna od najgledanijih serija na Netfliksu. U njoj glume Ričard Armitaž, Stiven Ria, Dženifer Sonders i Sioban Fineran.
„Neznanac“, priča o ocu iz predgrađa koji upada u mrežu zavera nakon što mu supruga nestane, trenutno je jedna od najgledanijih serija na Netfliksu. U njoj glume Ričard Armitaž, Stiven Ria, Dženifer Sonders i Sioban Fineran.
Koben uživa u interakciji sa fanovima dok radi na adaptaciji romana „Šuma“, za poljski ogranak Netfliksa, i „Nevin“, koji će biti sniman na španskom a glavnu ulogu igraće popularni Mario Kasas. Razgovarali smo sa autorom nekoliko dana nakon premijere serije „Neznanac“.
Zašto se vaše priče koje tako dobro uklapaju u epizodni format?
Kada imate slobodu koju vam daje platforma poput Netfliksa, ne morate da stvarate 22 epizode. A to je kao i kod romana. Svaka epizoda je poput poglavlja, u svakoj otkrivate ponešto što će zainteresovati gledaoca. Neko će seriju pogledati za nedelju ili dve, a neko za jedan dan. Mislim da serije imaju više zajedničkog sa romanima nego bilo koji format ranije.
Da li ljudi prebrzo pogledaju seriju?
To mi je posebno zadovoljstvo. Jer ako mi kažete da ste pogledali prve dve epizode i u stanju ste da čekate nedelju dana da pogledate treću, to je pomalo razočaravajuće. Nadam se da moje priče uspevaju da stvore tu vrstu gladi. Neverovatno mi je koliko ljudi je već odgledalo seriju. Probudio sam se dan nakon premijere i naišao na mnogo postova i pitanja koja dolaze sa svih strana – to je zaista sjajno.
Kako gledaoci doživljavaju seriju? Da li vam je neobično što dobijate toliko povratnih informacija?
Volim tu vrstu gladi – ljudi nakon gledanja odlaze na Reddit ili Fejsbuk. Raspravljaju, diskutuju i mislim da se tako sve veći broj ljudi zainteresuje za seriju. Do sada još niko nije pronašao rupu u zapletu!
Kakav je osećaj adaptirati roman koji se odvija u Americi za seriju koja će se dešavati u drugoj zemlji?
„Šuma“, koju radimo za poljski ogranak Netfliksa, veoma se razlikuje od „Neznanca“, ima mnogo više atmosfere i raspoloženja, fokusirana je na dva junaka i zaista je prelepo urađena.
U kojoj meri serija promeni samu priču iz romana?
Ne volim adaptacije koje se slepo drže originalnog teksta. „Neznanac“ je sada prikazan kroz britansku prizmu – to mu daje novu dimenziju iako su na površini svi likovi veoma američki.
Šta ste, konkretno, morali da promenite?
Jedan od izazova kod „Neznanca“ bio je u tome što policija u Engleskoj ne nosi pištolje. Želeo sam da Džoana potegne pištolj na par mesta, ali nije mogla to da uradi jer ga nema. „Šuma“ je smeštena u poljski letnji kamp devedesetih koji se mnogo razlikuje od američkog, to mi je bilo veoma zanimljivo da istražujem.
Zbog čega su kriminalističke priče toliko popularne danas?
Živimo u zlatno doba krimi priča. Nikada nisu pisane bolje, toliko je raznolik spektar ljudi koji ih stvaraju. Sada serije poput „Neznanca“ ljudima pružaju mogućnost da provedu još više vremena sa tim likovima.
Kakva je bila saradnja sa Vašom dvadesetpetogodišnjom ćerkom Šarlot?
Napisala je petu epizodu „Neznanca“ i bila je od velike pomoći pri stvaranju tinejdžerskog dela priča. Mislim da je veoma zabavna scena kada Majk urla da nije on poslao slike – to je napisala moja ćerka. Dala nam je mladalački pogled, a njen pravi talenat je u humoru. Zapravo sam se smejao naglas i pokazao ostaloj deci šta je napisala na šta su rekli: „O bože, to toliko liči na Šarlot.“
Kako se Dženifer Sonders priključila glumačkoj postavi s obzirom na njenu dugu karijeru u komedijama?
Poslali su mi listu od sto glumica tih godina i video sam njeno ime, ali sam mislio da neće pristati. Napisao sam joj pismo i rekao da znam da nikada ovako nešto nije snimala, ali bih zaista voleo da nam se pridruži. Veoma dugo sam njen obožavalac. Odgovorila je da joj se dopada i da želi da učestvuje.
Kako ste postali uključeni u produkciju?
Ne odlazim na snimanja jer je teško izvodljivo, živim u Sjedinjenim Državama. Ali svakodnevno komuniciram sa svojim timom. Pogledao sam preko 300 audicija, čak i kostime i frizure. Svi glumci imaju moj broj telefona i mejl za slučaj da imaju neka pitanja.
Postoji li ideja za drugu sezonu?
Mislim da to ne bih radio, osim ako mi se ne javi ideja koja je jednako dobra ili čak bolja. Jedan od dogovora koji imam sa gledaocima je da dobiju odgovore na sva pitanja. Ali nikad ne reci nikad.
Teoretski, neznanka iz serije bi mogla ponovo da se pojavi.
Mogla bi. Ako smislimo dobru ideju, onda će se pojaviti.
Šta gledate ovih dana?
Potpuni je kliše, ali „Parazit“ mi je omiljeni film iz prošle godine. I „Fleabag“ mi je omiljena serija. Takođe mnogo volim strane filmove i serije, a nadam se da će i gledaoci uživati u onima koje im spremamo.
Izvor: variety.com
Prevod: Dragan Matković
Zašto se vaše priče koje tako dobro uklapaju u epizodni format?
Kada imate slobodu koju vam daje platforma poput Netfliksa, ne morate da stvarate 22 epizode. A to je kao i kod romana. Svaka epizoda je poput poglavlja, u svakoj otkrivate ponešto što će zainteresovati gledaoca. Neko će seriju pogledati za nedelju ili dve, a neko za jedan dan. Mislim da serije imaju više zajedničkog sa romanima nego bilo koji format ranije.
Da li ljudi prebrzo pogledaju seriju?
To mi je posebno zadovoljstvo. Jer ako mi kažete da ste pogledali prve dve epizode i u stanju ste da čekate nedelju dana da pogledate treću, to je pomalo razočaravajuće. Nadam se da moje priče uspevaju da stvore tu vrstu gladi. Neverovatno mi je koliko ljudi je već odgledalo seriju. Probudio sam se dan nakon premijere i naišao na mnogo postova i pitanja koja dolaze sa svih strana – to je zaista sjajno.
Kako gledaoci doživljavaju seriju? Da li vam je neobično što dobijate toliko povratnih informacija?
Volim tu vrstu gladi – ljudi nakon gledanja odlaze na Reddit ili Fejsbuk. Raspravljaju, diskutuju i mislim da se tako sve veći broj ljudi zainteresuje za seriju. Do sada još niko nije pronašao rupu u zapletu!
Kakav je osećaj adaptirati roman koji se odvija u Americi za seriju koja će se dešavati u drugoj zemlji?
„Šuma“, koju radimo za poljski ogranak Netfliksa, veoma se razlikuje od „Neznanca“, ima mnogo više atmosfere i raspoloženja, fokusirana je na dva junaka i zaista je prelepo urađena.
U kojoj meri serija promeni samu priču iz romana?
Ne volim adaptacije koje se slepo drže originalnog teksta. „Neznanac“ je sada prikazan kroz britansku prizmu – to mu daje novu dimenziju iako su na površini svi likovi veoma američki.
Šta ste, konkretno, morali da promenite?
Jedan od izazova kod „Neznanca“ bio je u tome što policija u Engleskoj ne nosi pištolje. Želeo sam da Džoana potegne pištolj na par mesta, ali nije mogla to da uradi jer ga nema. „Šuma“ je smeštena u poljski letnji kamp devedesetih koji se mnogo razlikuje od američkog, to mi je bilo veoma zanimljivo da istražujem.
Zbog čega su kriminalističke priče toliko popularne danas?
Živimo u zlatno doba krimi priča. Nikada nisu pisane bolje, toliko je raznolik spektar ljudi koji ih stvaraju. Sada serije poput „Neznanca“ ljudima pružaju mogućnost da provedu još više vremena sa tim likovima.
Kakva je bila saradnja sa Vašom dvadesetpetogodišnjom ćerkom Šarlot?
Napisala je petu epizodu „Neznanca“ i bila je od velike pomoći pri stvaranju tinejdžerskog dela priča. Mislim da je veoma zabavna scena kada Majk urla da nije on poslao slike – to je napisala moja ćerka. Dala nam je mladalački pogled, a njen pravi talenat je u humoru. Zapravo sam se smejao naglas i pokazao ostaloj deci šta je napisala na šta su rekli: „O bože, to toliko liči na Šarlot.“
Kako se Dženifer Sonders priključila glumačkoj postavi s obzirom na njenu dugu karijeru u komedijama?
Poslali su mi listu od sto glumica tih godina i video sam njeno ime, ali sam mislio da neće pristati. Napisao sam joj pismo i rekao da znam da nikada ovako nešto nije snimala, ali bih zaista voleo da nam se pridruži. Veoma dugo sam njen obožavalac. Odgovorila je da joj se dopada i da želi da učestvuje.
Kako ste postali uključeni u produkciju?
Ne odlazim na snimanja jer je teško izvodljivo, živim u Sjedinjenim Državama. Ali svakodnevno komuniciram sa svojim timom. Pogledao sam preko 300 audicija, čak i kostime i frizure. Svi glumci imaju moj broj telefona i mejl za slučaj da imaju neka pitanja.
Postoji li ideja za drugu sezonu?
Mislim da to ne bih radio, osim ako mi se ne javi ideja koja je jednako dobra ili čak bolja. Jedan od dogovora koji imam sa gledaocima je da dobiju odgovore na sva pitanja. Ali nikad ne reci nikad.
Teoretski, neznanka iz serije bi mogla ponovo da se pojavi.
Mogla bi. Ako smislimo dobru ideju, onda će se pojaviti.
Šta gledate ovih dana?
Potpuni je kliše, ali „Parazit“ mi je omiljeni film iz prošle godine. I „Fleabag“ mi je omiljena serija. Takođe mnogo volim strane filmove i serije, a nadam se da će i gledaoci uživati u onima koje im spremamo.
Izvor: variety.com
Prevod: Dragan Matković
