Odavno jedan roman nije naišao na ovako nepodeljene simpatije. U vremenima kada su „sve priče već ispričane“, „Grad i grad“ je poput otvorenog prozora u zagušljivoj sobi.

Na koricama knjiga često se navode nagrade koje je dotično delo osvojilo – ovaj marketinški potez uobičajen je, ali ne mora uvek da bude garant kvaliteta. U slučaju Mjevilovog romana, sve osvojene nagrade su zaslužene. „Grad i grad“ je 2010. godine podelio Huga sa Baćigalupijevom „Mehaničkom devojkom“, pripala mu je nagrada koja nosi ime legendarnog Artura Klarka, zatim World Fantasy nagrada, BSFA nagrada; kao i nominacija za Nebulu. U pitanju je zaista izuzetan roman koji pleni na više nivoa. U vremenima kada su „sve priče već ispričane“, Mjevilov roman je poput otvorenog prozora u zagušljivoj sobi.

„Grad i grad“ ne sadrži natprirodne motive. Nema u njemu vanzemaljaca, putovanja kroz vreme, vampira ili neverovatnih naučnih otkrića. Jedni za roman kažu da je fantasy, drugi da je u pitanju weird fiction, mada se roman protivi bilo kakvoj klasifikaciji. Ako je baš potrebno neko poređenje, onda svet koji je u svom romanu stvorio Mjevil najviše podseća na Kafku, na „Proces“.

Radnja je smeštena negde u Evropi, u alternativni univerzum u kome postoje Besel i Ul Koma – „gradovi blizanci“ iz naslova. Ova dva grada dele isti geografski prostor, ali su dogovorno u potpunosti odvojeni jedan od drugog. Bez obzira što su u pojedini delovi gradova tik jedan uz drugi, građani ne smeju da remete nevidljivu ali sveprisutnu barijeru i da iz jednog prelaze u drugi zato što bi tada izvršili strogo kažnjivi proboj. Zabranjeno je čak i da se registruje ono šta se u drugom gradu događa. Od malena podučavani da obnevide ono sa „druge strane“, žitelji Besela i Ul Kome žive pokorno u svojim odvojenim svetovima koji su tako blizu a tako daleko. Moćni Proboj budno motri da pravila budu poštovana. Svako ko izvrši prekršaj (namereno ili slučajno) biće kažnjen po zasluzi. A kazne su obično veoma oštre. (Zanimljivo je da, bez obzira što će većini prva asocijacija biti Berlinski zid, situacija u Beselu i Ul Komi veoma podseća na podeljeno Sarajevo)

Glavni junak „Grada i grada“ je beselski inspektor Tjador Borlu koji istražuje smrt američke studentkinje Mahalije Džiri. Ispostavja se da je devojka ubijena u Ul Komi, a da je njen leš zatim prebačen u Besel, u Tjadorovu nadležnost. Ubice su, izgleda, sve pametno razradile. Prebacivanje tela iz jednog u drugi grad izvršeno je legalno, proboj nije počinjen, a policijska istraga otežana zbog zategnutih odnosa dva grada. Borlu i njegova pomoćnica Korvijeva otkrivaju da je ubijena bila opsednuta navodnim postojanjem trećeg grada koji bi po legendi trebalo da nalazi negde između Besela i Ul Kome. Za većinu Orsini je samo mit, ali Borlou odlučuje da sledi taj trag i da ne odustane dok ne razmrsi klupko komplikovane misterije.

Los Angeles Times je na veomo slikovito i tačno živopisao suštinu romana: „Kada bi duhovno čedo Filipa K. Dika i Rejmonda Čendlera odgajio Franc Kafka, delo koje bi iz toga nastalo podsećalo bi na Mjevilov ’Grad i grad’.“ Istina. Mjevil veoma inteligentno kombinuje naizgled nespojive uticaje. U svojoj biti, „Grad i grad“ jeste pre svega krimić i pre svega se bavi potragom upornog njuškala za ubicama briljantne ali zlosrećne devojke. Smeštanje radnje u jedan tako kompleskan svet oneobičava priču, daje joj dodatnu intrigantnost. Naravno, ovo ne bi funkcionisalo da naizgled apsurdna ideja „gradova blizanaca“ nije zaista majstorski razrađena i primenjena. Maštovito i ubedljivo, Mjevil stvara jedno sasvim posebno i fascinantno književno iskutvo.

Autor: Ðorđe Bajić
Izvor: www.popboks.com